Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Ovu stranicu je osmislio, fotografije snimio i tonske zapise priredio urednik sajta Dragoslav Simić
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
O sebi, Javorka je zapisala:
“Nisam istoričar, niti etnolog, ja nisam književnik, niti slikar, ja sam samo jedan od potomaka slavnih graničara, skroman meštanin jednog tipičnog sela za naš nacion, te moram biti od svega delić: istoričar i etnolog, književnik i slikar. Ja sam svedok našeg bitisanja.”
Jovanka Markov Jorgovan govori: (mp3)
Milorad Putnik novinar iz Temišvara, doneo mi je ovu knjigu 2005. godine.
Svstao sam autorku i njenu knjigu u prostore poetske proze, ali kada sam telefonom pozvao Javorku i snimio celu emisiju sa njom opet telefonom, predamnom na montažnom stolu u studiju, nalazio se radiofonski zapis izuzetne vrednosti. Boja glasa i emocionalni naboj, način na koji je Javorka govorila, davali su posebnu draž ovoj priči o nestanku naših sela u rumunskom Banatu. Ko zna u Beogradu gde je Ketfelj, rodno mesto spisateljice. Vikipedija: Selo Ketfelj se nalazi u istočnom, rumunskom Banatu, između Temišvara i Arada. Selo je udaljeno oko 30 km od Temišvara na sever. Seoski atar je u ravničarskom delu Banata. Po poslednjem popisu iz 2002. godine selo Ketfelj imalo je 1.529 stanovnika. Poslednjih decenija broj stanovništva stagnira. Selo je nekada bilo pretežno naseljeno Srbima, ali su posle više kolonizacija rumunskog stanovništva oni danas postali manjina.
Treba čuti Javorku, lepo i potresno govori.
Predgovor knjizi napisao je Ivo Munćan.
Prema poznatim podacima Javorka Markov Jorgovan rođena je 1949. godine. Studirala je u Temišvaru Filološki fakultet, rumunski jezik i književnost. Radi kao profesor u rodnom Ketfelju.
Ketfelj na karti Rumunije
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Postavljeno: septembar 2014.
Istorija slučaja.
Predlažem Javorki da je posetimo kolega Ranko Stoilović iz Radio Beograda i Olga Janković iz Pančeva 6. juna 2018. godine sa pitanjem kako stići u Ketfelj.
Javorka:
“Ovako: izlazite iz Temišvara na putu za Arad, prolazite kružni tok, nastavljate pravo za Arad i onda skrećete levo na prvoj raskrsnici (videćete jedino tamo možete skrenuti levo), posle dolazi mesto zvano Sinnandrei idete glavnim putem
nema nikakvog skretanja, posle Carani isto idete samo glavnim putem, nema skretanja, posle dolazi jedna mala banja (Baile Calacea, tamo imate ograničenje brzine 40km/h!!) trebate biti oprezni jer često puta policija stavlja radar i
zaustavljaju auta, posle dolazi mesto zvano Barateaz (idete isto glavnim putem samo pravo) i onda Ketfelj (Gelu, na rumunskom) tu dolazite isto glavnim putem do samog izlaska iz sela i videćete na ćosku kuću pre mlina (mlin jeste poslednja
zgrada a mi smo baš na ćosku).
Srećan put i čekamo vas!”
Oživljena prošlost. Tonski zapis načinjen juna 2018. godine.
Slušaj: (mp3)
Javorka je rođeni usmeni pripovedač, profesorka rumunskog i francuskog jezika, ali te škole koje je učila nisu iz nje isisale rođenog usmenog pripovedača sa fantastičnim darom za improvizaciju; govori o temama na način Vukovih pripovedača, bez posebne pripreme. Njene teme su rumunski deo Banata, Pomoriš koji obuhvata prostor od Arada i Temišvara do granice sa Srbijom.
Tako živu i autentičnu ličnost iz tog dela ovog sveta nikad nisam sreo.
Rekao bih sasvim posebna, nadarena Javorka.
Kuću su obnovili Milan i Ružica Mihajlov 1971. Kuća je sagrađena krajem 19. veka. Bila je seoski han, kasnije pošta. /Prema podacima koje su dali Jorgovani/.
Javorkina ostava, prava simfonija od pekmeza, slatka, ajvara i džemova
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
