Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Dušan Mihalek publicista zapisao je o Ženi Lebl 20. novembra 2009:
"U Tel Avivu je preminula Ženi Lebl (rođ. 1927), novinar, pisac i istoričar, žena koja je Danilu Kišu, pa posle i mnogima od nas, otvorila oči o strahotama za koje nismo ni znali.
Svaki Jevrejin koji je preživeo strahote Holokausta Drugog svetskog rata predstavlja roman za sebe. O Ženi Lebl moglo bi da se napiše desetak romana. Nakon ratnih strahota, ona je doživela i nezamislive užase „jugoslovenskog Gulaga“, Golog Otoka.
Kada se Danilo Kiš u Izraelu upoznao sa Evom Panić video je da pred sobom ima svog, jugoslovenskog Borisa Davidoviča u ženskom liku, nešto „što se dešavalo ispod njegovog sopstvenog prozora“. Sudbine Eve Panić i Ženi Lebl, bile su povod da sa rediteljem Aleksandrom Mandićem pripremi i snimi o njima dokumentarnu TV seriju „Goli život“.
Na podsticaj Danila Kiša, Ženi Lebl je napisala i objavila knjigu o svojoj golootočkoj sudbini „Ljubičica bela“ (dva izdanja 1990.). Opis svog života pod nemačkom okupacijom i u nemačkim logorima „Odjednom drukčija, odjednom druga“ objavila je u izdanju Čigoje 2008.
Te dve autobiografske knjige potresna su svedočanstva i vredni literarni prilozi pisani jednim lepim, već pomalo zaboravljenim stilom, stilom velikana „Politikinog“ novinarstva, čija je zvezda u usponu bila do progona na Goli Otok.
Poseban značaj za istoriju jugoslovenskih i balkanskih naroda predstavljaju njene istorijske knjige i studije. Antologijske su njene knjige i studije o Jevrejima Beograda, Dubrovnika, Pirota, Srbije, Makedonije, kroz koje se prodire u suštinu utkivanja jevrejskog elementa u istoriju i kulturu Balkana, i otkrivaju duboki koreni kako bliskih odnosa između ovih naroda, tako i antisemitizma.
Svesna neminovnosti kraja u borbi sa teškom bolešću kroz koju je prolazila poslednjih nekoliko godina, sa neverovatnom energijom potrudila se da sredi, prevede i objavi definitivna izdanja svojih tekstova. U toj poslednjoj fazi života, na srpskom, hebrejskom i engleskom jeziku obelodanila je veze „Jerusalimskog muftije“ Hadž-Amina Huseinija sa nacional-socijalističkom Nemačkom i njegovo delovanje u Bosni za vreme Drugog svetskog rata, čije se posledice osećaju do današnjeg dana i na Bliskom Istoku i na Balkanu.
Poseban biser u ovom poznom opusu Ženi Lebl prestavlja zbornik istorijskih tekstova „Da se ne zaboravi“ izdat 2008. godine. U njima nailazimo na nove i neočekivane podatke o jugoslovenskim Jevrejima - pretečama cionizma (Rabin Jehuda iz Raguze, Rabin Alkalaj, Leopold Pavle Lebl), tragedijama transporta Kladovo-Šabac i „Kindertransporta“ iz NDH februara 1943 i druge."
Ja sam Jovanku Ženi Lebl upoznao u Tel Avivu prvog dana mog boravka u Izraelu decembra 1989. Pjer, oficijelni vodič koji me je predhodne noći sačekao na aerodromu, upoznao me je sledećeg jutra u hotelu u kome sam bio smešten sa Ženi. Bila je u društvu sa svojim pobratimom Mošom Jišajem bitoljskim Jevrejinom. Ženi je jednostavno rekla kao da se poznajemo godinama: "Ja sam Jovanka ~ Ženi, biću tvoj domaćin u Izraelu". Tako je i bilo. Trudila se da me upozna sa što više ljudi iz zajednice jugoslovenskih Jevreja. Jedini problem koji sam imao bilo je kratko vreme mog boravka, da mogu sa svima opširno da razgovaram i snimim te razgovore za naš radio.
Moša je bio vrlo simpatičan čovek koji je najviše voleo da sluša emisije Radio Beograda, a neke je i snimao. Samnom je samo govorio o radiju i raspitivao se za novinare čije je glasove slušao.
Tonski zapis koji je pred posetiocima sajta sadrži razgovor sa Mošom, a onda govori Ženi Lebl. Sa Ženi sam se viđao više puta i kasnije u Beogradu, ali to je već neka druga priča. Svakako je ovaj prvi susret bio najupečatljiviji.
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: septembar 2010.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
