Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Dragoslav Simić

Beleška o Mihajlovu

Mihajlo Mihajlov rođen je u Pančevu 1934, uhapšen je u Zadru kao asistent Filozofskog fakulteta 1966. godine zbog eseja "Leto moskovsko", na intervenciju sovjetskog amabasadora, hapšenje je tražio jugoslovenski predsednik Tito. Osuđen je na 3 godine zatvora i kasnije opet na 7 godina zatvora "zbog neprijateljske propagande". Posle izdržane kazne, otišao je u Ameriku, a u Beograd se vratio 2001. Mihajlov je bio jedan od najpoznatijih jugoslovenskih disidenata, a preminuo je 7. marta 2010. u Beogradu.

Kako sam se upoznao sa Mihajlovim

Tačno u 4 popodne, Mihajlo Mihajlov je došao u Radio Beograd. Sat kasnije počinjala je emisija „Govori da bih te video“. Učestvovao je u jednoj iz serije dokumentarnih emisija „Pred mikrofonom“ sa idejom da sagovornici, najznačajnije ličnosti iz kulturnog i javnog života, u okviru 3o minuta, uživo, ispričaju svoju autobiografiju za jednu buduću knjigu u kojoj će se naći njihovi autorizovani tekstovi i CD sa onim što su govorili na radiju. Mihajlov je bio drugi, a pre njega govorio je Desimir Tošić. Ovo se dešavalo aprila 2007. godine.

Zamisao sa knjigom do danas je ostala u domenu ideje, ali je zato sakupljeno dvadesetak dragocenih svedočenja.

Sa Mišom Mihajlovim upoznao me je Predrag Paić, bibliotekar Kongresne biblioteke u Vašingtonu 1990. godine. Našli smo se u „Glasu Amerike“ u ruskoj redakciji u kojoj je Mihajlov radio. Odmah je pristao da razgovaramo i tada je snimljena i ova fotografija: Mihajlov pred mojim mikrofonom. Vidi

Naš sledeći susret bio je u Beogradu 2007. kada sam otišao pre emisije kod njega na Obilićev venac gde je stanovao, da se dogovorimo šta sve od njegovog sudbinom skrojenog života može da stane u jednu kratku radio emisiju.

Kada sam pre neki dan čuo da je Mihajlov otišao u neki drugi svet, setio sam se večere posle razgovora u „Glasu Amerike“ u jednom kineskom restoranu u kome smo bili nas dvojica i moj domaćin bibliotekar Pajić.

Za razliku od drugih emigranata iz Jugoslavije koje sam tada sretao i koji su me u horu pitali da li me je UDBA poslala u Ameriku, Mihajlov koji je na svojoj koži najbolje osetio šta znači „služba državne bezednosti“ u komunističkom svetu, pravio je viceve, a samnom razgovarao srdačno kao da se znamo godinama. Sa nekima „iz jugoslovenske službe“ imao je i verbalne susrete u Vašingtonu, ali ipak pištolj koji mu je nudila FBI, „za svaki slučaj“, nije prihvatio.

Samo mesec dana kasnije od ovog razgovora, 1990. bio sam u Zagrebu kod Karla Štajnera, pisca knjige „7000 dana u Sibiru“. Štajner je bio stariji od Mihajlova skoro 20 godina, ali su im se životi na neki način dodirivali. Totalitarni režimi su ih lomili, ali su obojica ostali duhovno neokrnjeni sa moralom „od čelika“ do kraja.

Kada sam 2009. pitao Mihajlova da li smeta njegovom zdravlju kada toliko puši, a pušio je mnogo, šaljivo je odgovorio: „Lekar mi je zabranio da prestanem da pušim!“. Nasmejali smo se obojica, ali ta vedrina i pored svih nedaća u kojima se nalazio, omeđila je život Mihajla Mihajlova.

Slušaj:     (mp3)

Insert snimljen 1990. godine.

Postavljeno: mart 2010.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

"Ceo život u kratkoj radio emisiji"
Mihajlo Mihajlov ~ Životopis

Slušaj:     (mp3)

Mihajlo Mihajlov:

Koliko se puta dešavalo da sa nekim razgovaram i ne progovorim skoro ni jednu reč, samo slušam, a taj neko kasnije oduševljeno priča: što je Mihajlov interesantan sagovornik. Tako je uvek bilo. Knjige su mi bile značajnije od realnog sveta. Recimo, na robiji, moji svi prijatelji i sapatnici sa robije, kad se vidimo sada ili kad smo se ranije vidjali, pamte stražare, vaspitače, direktore KP domova. Ja ne, nažalost, ali se odlično sećam knjiga koje sam tamo pročitao, a počelo je to još u Sarajevu gde sam završio gimnaziju, a noću čitao skrivajući se od roditelja knjige, naravno. Verovatno sam čak izmenio svoj metabolizam, jer zaista nije reč o navici. Sedam godina zatvora, jedna godina vojske, služio sam u Trebinju 1961. posle završenih postdiplomskih studija. Znate, ono – Trebinje, Trebinje kad me vidiš, itd. Danju sam bio kao slepa muva, a noću ne mogu da spavam. Misli samo sevaju, ideje, ali za razliku od gimnazije, nema svetla, naime, nemoguće je bilo, bilo šta čitati ili pisati. Prema tome, moja prava biografija je određena pročitanim knjigama I sad, po vremenskom redosledu postoji sedam knjiga, tacnije, sedam autora, koji su najviše uticale, naime, više od bilo kog ličnog događaja u životu. Te knjige, onosno autori u vremenskom redosledu idu ovako: prvi je bio Vladimir Majakovski, pesnik koga sam svojevremeno u vreme kad svi pišu u tim tinedzerskim godinama pesme, ja sam bio oduševljen Vladimirom Majakovskim. I čak sam ga prevodio i svojevremeno nekoliko tih mojih mladalačkih pesama, (pisao sam pesme nekih šest meseci i nikad više u životu), ali, u to vreme je u Sarajevu gde sam išao u gimnaziju bio časopis neki Omladinska reč ili Zivot, tako nešto, i štampane su bile desetak mojih pesama, i najinteresantnije, veoma pohvalno o njima je predgovor za tih desetak pesama napisao tada jedan od ideologa omladinskih valjda, partijskih, Miodrag Bogićević, koji je kasnije bio prvi koji je moju knjigu „Leto moskovsko“, napao u beogradskom nedeljniku „Komunist“, ali to znači tako, prvi me je pohvalio a onda prvi i napao. To je to, znači prvi je bio Majakovski, pa čak se i sećam, toliko sam bio pod njegovim uticajem, da sam napisao takav stih kojeg i danas znam napamet: CEO TEKST - PDF

Postavljeno: oktobar 2015.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana