Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Stranicu osmislio, fotografije i razgovor snimio Dragoslav Simić urednik sajta
Priča iz ranog detinjstva Miladina Mitrovića počinje krajem četrdesetih godina XX veka. On je đak ~ pešak. Danas, mlade generacije koje odrastaju uz internet, face book, naviknute da se oslanjaju na novu tehnologiju, čiji roditelji plaćaju robu ili usluge uz Master kartice poput mobilnog plaćanja, jeste nešto uobičajeno, i u tome leži budućnost. Tim generacijama Miladinov životopis delovaće nestvarno. Kakav paradoks?! Dok se mali i veliki maturanti pripremaju za svoja slavlja na kraju školske 2015. godine, odeveni poslednjom modom iz skupih butika, ovaj nekadašnji dečak, sin siromašnih seljaka iz Šumadije, nije imao šta da jede, dok se probijao kroz šume i snežne smetove, preko zaleđenih planinskih reka do škole; branio se od zverinja sam. Ni leta nisu bila bolja. Nabujale reke posle topljenja snegova odnele bi mostiće pa je trebalo probijati se preko vode. Miladinova fotografija koju sam snimio u Pančevu juna 2015. godine baš na dan kada se održavao veliki gradski karneval, kao da ne govori o tome da je siromaštvo i kasnije na studijama matematike u Beogradu, bilo deo njegove autobiografije. Obično u životu, ako je nešto dobro, sve se dešava kasnije. Kasnije, Mitrović se preseljava u Pančevo i tu počinje drugi deo ove priče. Postaje uspešan organizator šahovskih turnira. Porodica osniva konfekciju koja ovih godina snabdeva one butike iz predhodne rečenice o mladima, modom XXI veka.
Slušaj: (mp3)
Ovu lepu šahovsku priču pokrenuo je Miladin Mitrović, međunarodni šahovski organizator, idejni tvorac većine velikih turnira u nekadašnjoj Jugoslaviji i Srbiji - Nije mrtav onaj ko je umro, već onaj koji je zaboravljen – podseća Miladin Mitrović.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
"Godinama sam bio lični prijatelj Svetozara Gligorića i svaki put kad bih u Pančevu organizovao neki veliki šahovski turnir, pozivao sam ga da dođe i otvori ga, a on se uvek odazivao. Tako su očvrsle njegove veze sa Pančevom, i on je pred smrt sve nama zaveštao, pošto je bio siguran da ćemo se o svemu tome najbolje brinuti. Naš šahovski klub sada nosi njegovo ime. Gligorić je bio poznat širom sveta, tridesetak godina važio je za najboljeg šahistu van Sovjetskog Saveza, u kojem su tada dominirali Botvinik, Petrosjan, Smislov, Talj.
Pobedio je na trećini velikih turnira na kojima je učestvovao, a bilo ih je stotinu pedeset.
Gligorić nije bio samo genijalni šahista već i višestruko interesantna ličnost. Odlično je igrao fudbal i tenis, govorio desetak jezika, a pred kraj života, posle 80. godine, posvetio se komponovanju i izdao kompakt disk. Ko je Gliga? Bio je novinar Radio Beograda i NIN-a, kompozitor, poliglota... i, pre svega, nesebičan i dobar čovek – izjavio je za ovaj sajt Miladin Mitrović, međunarodni šahovski organizator FIDE iz Pančeva.
Biblioteka, lične fotografije Svetozara Gligorića, njegova priznanja sa turnira na kojima je učestvovao, deo su velikog legata koji je Gligorić poklonio šahistima, a nalaze se u pančevačkom šah klubu koji nosi njegovo ime. Sve ovo zahvaljujući ličnom prijateljstvu koje je vezivalao našeg velemajstora Gligorića i Miladina Mitrovića.
Iz emisije, o čemu je govorio Miladin Mitrović:
Miladin priča:
Pošto sam rođen 1936. godine, znači pre Drugog svetskog rata, onda otac mi je otišao 1941. godine u zarobljeništvo i praktično te dane kada sam i polazio u školu ja sam provodio sam sa majkom koja je morala svaki dan da nadniči, da radi, da bi se nekako prehranili.
Međutim i to nije bilo dovoljno. Ja sam sam ostajao kod kuće jer sam bio mali i morao sam da čuvam dve ovce i jedno prase, a majka je radila po čitav dan i uveče kada je dolazila ona je, pošto je trebalo da večera tu gde je radila, ona je uvek uzimala večeru. Kaže „Moram ja da idem, dete mi je samo kod kuće i moram da idem kući. I oni su znali da ona mora to da uradi. Oni su njoj spakovali večeru, a ona je meni donosila da bih ja imao šta da jedem. CEO TEKST - PDF
Postavljeno: jun 2015.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
