Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Profesor Miladin Životić
i „Beogradski krug“

Filip David
Filip David
O “Beogradskom krugu”: http://urbanozeleno.blogspot.com/2006/12/blog-post_12.html
Filip David
Borka Pavićević i profesor Miladin Životić

* Vesna Pavlović je autorka svih fotografija koje gledate na ovoj stranici. Fotografije su dobijene uz saglasnost ~ copyright CZKD, Beograd

Reč urednika sajta

Da baš ne “pokrije sve lava zaborava”, želeo sam da objavim na stranicama sajta “Suočavanje sa prošlošću”, “Događaji u poslednjoj deceniji XX veka” i na drugim stranama koje će tek biti priređene, tonske zapise ljudi koje gledate na fotografijama čije sam javne nastupe tonski zabeležio i sačuvao. Predviđali su da će kraj poslednje decenije XX veka dobiti završnicu koju poznajemo - bombardovanje. Niko od njih o bombardovanju izričito ne govori, ali svi govore o tvrdoglavosti režima koji zemlju vodi u tom pravcu. Bila je to intelektualna manjina čija hrabrost da se javno suprotstave i kažu drugačije, svoje mišljenje, suprotno nacionalističkoj euforiji režima, spada u vrhunske ideale etičnosti. Grupa nezavisnih intelektualaca okupljena oko “Beogradskog kruga” koja se usudila da misli drugačije, zna da su im i život i egzistencija bili ugroženi.

Sa profesorom Miladinom Životićem mnogo je više ljudi od mene, i češće nego ja, sarađivalo. Iako sam ga slušao na javnim tribinama i razgovarao sa njim na Filozofskom fakultetu, sačuvao sam samo ova dva tonska zapisa njegovog glasa. Pamtim ga kao predusretljivog, čoveka sa dušom. Nije pravio razliku između muslimana i pravoslavaca ili katolika u ratu u Bosni, Sarajevo je grad mučenik, ubijen grad. Bio je pokretač i inicijator velikog broja mirovnih inicijativa. Novinar Dragan Banjac svoj tekst o njemu naslovljava: “Čist čovek u vreme krvi i blata” i tako na jednostavan način definiše lik Miladina Životića i vreme u kome je Miladin živeo. Njegova biografija nije samo “Beogradski krug” , tu je i Studentska 1968, odstranjivanje sa grupom profesora kolega sa Filozofskog fakulteta, časopis Praxis, a ovaj link http://instifdt.bg.ac.rs/tekstovi/FiD%204%202011/11_V_Zivotic_2011-4.pdf obavestiće detaljno posetioce sajta o radovima profesora Miladina Životića.

Ovo je prvi tonski zapis koji slušate i predstavlja kratku najavu jednog “Beogradskog kruga”.

Profesor Miladin Životić, 18. maja 1992. godine

Slušaj:     (mp3)

Reagovanje na Drugi kongres srpskih intelektualaca, održan u Sava centru krajem aprila 1994. Životić svestan nacionalističke euforije ovog skupa u svom uvodnom tekstu analizira zbivanja na skupu. Ovaj “Beogradski krug” održava se u sali Doma inženjera i tehničara u Beogradu. Životić obaveštava prisutne da “Beogradski krug” ... nigde nije dobrodošao...

Profesor Miladin Životić, maj 1994. godina

Slušaj:     (mp3)

Profesor Životić je umro 1997. Pre kratkog vremena Borka Pavićević mi je ispričala kako. Životić je išao preko Obilićevog venca kada je naišla neka žena i pljunula ga u lice. Još je dodala: Izdajniče... Životić je stigao do svog stana, a njegovo srce ovu uvredu, još jednu u nizu, nije podnelo. Na komemoraciji u CZKD govorio je njegov drug i prijatelj profesor Dragoljub Mićunović.

O profesoru Životiću govori Dragoljub Mićunović, 1. mart 1997. godine

Slušaj:     (mp3)

Izgovoreno na “Beogradskom krugu” maja 1994. Skinuto sa trake.

Miladin Životić

Poštovani prijatelji, dozvolite mi, jer, u ovoj sali je moguće sve lepo da se čuje samo pod uslovom da bude tišina. Mi ozvučenja ovde nemamo, jer, mi nismo dobro došli gotovo ni u jednoj sali u Beogradu, a tragali smo za mnogim salama. Dobili smo ih na kraju zahvaljujući ljubaznim domaćinima ovde i obezbedili smo ovu salu (buran apaluz).

Ja mislim da postoji samo još jedna sala u Beogradu u kojoj ćemo mi biti rado primljeni, a to je sala Skupštine opštine Stari grad i mi ćemo razgovarati sa gospodinom Jovanom Kažićem da nam s vremena na vreme tu salu ustupi. Ovde se može naša rasprava pratiti pod uslovom da bude ovakva tišina. Kao što vidite, danas imamo izuzetno značajne i drage goste. Prvi put na Beogradskom krugu je čovek koji nas je podržavao otkad postojimo - Vuk Drašković (buran aplauz), profesor Vlada Vasilijević, vama dobro znani Nebojša Popov, stari naš prijatelj i član Beogradskog kruga Slobodan Ninić, docent Olivera Milosavljević, član Beogradskog kruga. Sada sam pitao Vuka hoće li da govori prvi ili poslednji, kaže, njemu je svejedno, pa kad mu je svejedno, on će da bude prvi, samo mi dozvolite da ja prethodno kažem nekoliko reči.

Izgleda da mi pridajemo malo veći značaj takozvanom drugom kongresu srpskih intelektualaca, jer ja lično mislim da sve ono što im je trebalo reći, da im je rekao Vuk Drašković (buran aplauz).

Međutim, obzirom da tu nije u pitanju snaga uma nego jedna druga sila koja preti da ostavi iza sebe pustoš, mi smo dužni da im se veoma sistematično i dugotrajno suprotstavljamo. Da je u pitanju ne um, ali istovremeno i nasilje, dozvolite mi da samo nekim kratkim citatima iz ove knjige "Srpsko pitanje danas" koja u sebi sadrži kongresne materijale, koje smo svi mi, koji smo bili pozvani na taj kongres dobili, da vam samo nekoliko stavova odatle navedem. U uvodnom referatu profesora Ekmečića govori se nešto i o nama. To može direktno da se odnosi na nas kad kaže: "Treba nešto reći o moralnim samooptužbama kojim deo srpske inteligencije opterećuje vlastiti narod. Ne smeju se osporavati vrednosti moralnih korektura koje naše javno mišljenje vrši u današnjem hodu. Nažalost, i tu se umešao politički pritisak zapadnih država i tako ovom plemenitom naporu dao jedan novi vid. Moralna samooptužba svojstvena je malim narodima čiji se opstanak dovodi u pitanje. To bi bilo karakteristično za Jevreje u Nemačkoj, kada su vozovima počeli da odvoze milione prema gasnim komorama. Kao Njegoš, mi danas osećamo "nejak čoek u nam je krivica". Znači, naše suprotstavljanje zlu, naše suprotstavljanje lažima, naše suprotstavljanje krvavom teroru i krvavom uništavanju i vlastitog i tuđih naroda je neki oblik samooptužbe koja je svojstvena malim narodima. Neka Ekmečiću ovo služi na čast.

Na mnogim mestima u ovoj knjizi se, pre svega, vrši nasilje. Naročito je ono karakteristično kad se govori o kulturnom ujedinjavanju kao pretpostavci političkog ujedinjenja, pa kada se to kulturno ujedinjavanje kao prvi početak tog kulturnog ujedinjavanja navodi pokušaj da se usvoji ekavski izgovor u jezičkom standardu.

I Ekmečić kaže da to treba doživeti kao prvi proplamsaj procesa koji će u celini biti razvijen. Ne treba napominjati da je jezik osnova kulture. Treba usaglašavati i zajedničke praznike i državne simbole itd. Dakle, jedno nasilje koje je nečuveno nad jezikom u kome se traži da se uvede ekavica i ona se smatra prvim proplamsajem te nove kulture koje će da nam dovede ta nova država koju nam nude takozvani srpski intelektualci, a koji za sebe kažu da ne smeju da ostanu nenaoružani proroci, jer, citira Ekmečić Makijavelija - nenaoružani proroci su uvek propadali, a naoružani pobeđivali. Evo, oni hoće da se naoružava.

Interesantno je da oni sebi, da je to jedna grupa intelektualaca koja hoće da igra novu avangardnu ulogu. To su ljudi koji hoće da projektuju budućnost, to su ljudi koji hoće da vrše nasilje nad svetom života i ona poruka "Idite na izvor po vodu, je na pravom mestu upotrebljena. Oni ne vode računa o tome kako i na koji način treba da razumevaju svet života i svoj narod, nego hoće da budu ona elita koja do sada po Hristiću nije postojala i koja bi imponovala svakom narodu, ona treba da formuliše vitalne nacionalne i državne interese i da se nametne kao tumač i predvodnik narodnih težnji i ciljeva". To nametanje upravo je ono što je zadatak elite. Elita nije na osnovu snage, ubeđivanja i umnih moći kojim ona može da utiče na druge ljude, nego ona mora, pre svega, da uvede jedan novi red, jer kod nas "niko nikoga ne sluša , niko ne određuje, niko ne naređuje, niko ne izvršava".

Inače, oni su prepuni optimizma tako da će profesor Pavle Ivić koji se zalaže za novu reformu jezika tvrditi da nema nikakvog razloga za bojazan da ova reforma koju je Karadžić ustanovio u pogledu jezika, ne bude utvrđena. Rešeno je i to da narod u Republici Srpskoj neće prihvatiti odluku svojih čelnika. Rekao bih, međutim, da ti ljudi čelnici mudri koliko i hrabri, dobro poznaju narodno raspoloženje i da sve poteze odmeravaju prema njemu. Zato je on prepun divljenja, on kaže dozvolite da izrazimo naše divljenje prema njihovom, dakle, Plavšićkinom i Karadžićevom i drugih ljudi oko njih, prema njihovom rodoljublju i junaštvu, poštovanje prema ogromnim žrtvama koje su oni podneli za slobodu. Interesantno!

Inače, u tekstu profesora akademika Miodraga Jovičića kaže se, između ostalog, i sledeće, to je fantastično koliko su ljudi raspamećeni. "Ujedinjenje srpskog naroda i stvaranje jedne snažne države zasnovane, razume se, na demokratiji, značilo bi s obzirom na geopolitički položaj te države postojanje pravog predziđja i prema germanskoj i prema islamsko-fundamentalističkoj opasnosti. Evropa koja se sada tako sramno ponaša prema srpskom narodu, biće mu jednom zahvalna. Morala bi zato jednom biti zahvalna za ovo predziđe prema germanskoj i islamsko-fundamentalističkoj opasnosti.

Inače, jedan od glavnih promotera svih ovih projekata, jedan od glavnih modelara i jedan od glavnih avangardista među ovom elitom. Naravno, ko bi bio drugi nego profesor Mihajlo Marković. Stalno govori o tome šta treba da urade Srbi. Srbi treba da budu spremni da sarađuju sa svima, ali treba da definitivno odustanu od ulaženja od bilo kakve višenacionalne državne zajednice, koje zahtevaju brojne komplikovane institucije i proliferaciju birokratije. Koje imaju za posledicu formiranje neprincipijelnih koalicija i stalno uzajamno optuživanje da jedan narod ugnjetava i iskorištava dru-gi. On po svojoj principijelnosti je uvek veoma bio poznat.

I jedan od starih aparapcika koji se nalazi u svim vlastima, čovek svih režima, Đoka Stojčić se naravno brine o kulturi srpskog naroda pa kaže nas je sudbina, čije drugo ime istorija prozvala i pozvala da položimo poslednji najteži ispit: da odbranimo svoja ognjišta, da osmislimo sve oblike našeg organizovanja i opstanka, da, razvijemo stvaralačku invenciju srpskog bića i da ne izostanemo u velikoj utakmici naroda na stvaranju duhovnih riznica sveta. Ako to bude u rukama Đoke Stojčića, ja sam siguran da će to biti urađeno.

Toliko kao podsticaj za raspravu, kao što vidite, nije u pitanju samo pretenciozna ludost nego je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije, a sada dozvolite mi da dam reč čoveku koji im je rekao sve, po mom mišljenju, što je trebalo da im kaže - Vuk Drašković.

* Napomena: Snimak glasa Vuka Draškovića nije sačuvan.

IZVORI:

Politika 25.1.1992.

Borba 9.8.1993.

Politika 10.11.1992.

Politika 27.9.1993.

NIN 18.6.1993.

* Skenirani dokumenti preuzeti iz fonda Dokumentacije Radio Beograda

Postavljeno: januar 2013.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

DANAS - NEDELJA

Biografija Miladina Životića nije samo Beogradski krug, tu je i Studentska 1968, odstranjivanje sa grupom profesora kolega sa Filozofskog fakulteta, časopis Praxis...

Za drugu, novu, drugačiju Srbiju

Dragoslav A. Simić, 03.07.2022. 18:43

Miladin Životić
Foto: Wikipedia

Da baš sve ne porije lava zaborava, želeo sam da objavim na stranicama sajta Suočavanje sa prošlošću, Događaji u poslednjoj deceniji 20. veka i na drugim stranama koje će tek biti priređene, tonske zapise ljudi koje gledate na fotografijama čije sam javne nastupe tonski zabeležio i sačuvao.

CEO TEKST


Autor sajta  Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
Dragoslav Simić Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006.
Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi

sicke41@gmail.com

english   YouTube   facebook sajta

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com


Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana