Miroslav Nikitović

BEOGRAD U MOJOJ KRIMINALISTIČKOJ RUBRICI 1935-36 U POLITICI

/Ovu stranicu je opremio, snimio emisije i fotografiju Miroslava Nikitovića, urednik sajta Dragoslav Simić/

Miroslava Nikitovića upoznao sam u njegovim godinama koje je imao na fotografiji, a snimio sam ga ispred stare redakcije“Politike.”

Rodio se 1913. u selu Brđanima, opština Čačak, a umro u Beogradu 1998. U suštini poznavao sam ga kratko i to zahvaljujući slučajnosti. Jednog dana čika Mira je banuo u moju kuču na ručak.

Bio je energičan i govorio je zavodljivo “čačanski”, priznajem, odmah me je osvojio svojom preduzimljivošću. Predložio mi je onako brz i vedra duha da obiđemo razne viđene Čačane da vidimo “šta bi i kako bi nešto moglo da se uradi”. Ali njegova priča o tome kako je radio u Politici zaista je pravi dokument o njegovom životu i vremenu u kome je u svojim mladim danima više pripadao nego onom drugom kasnije koje mu je možda pomoglo da bolje živi, ali nikad tako raskalašno i strasno kao vreme koje je u ovoj priči opisao.

Radoznalost, vedrina, govornički dar, snalažljivost i istraživački duh, krasili su ličnost novinara Miroslava Nikitovića.

Ovaj audio projekat sadrži dva dela “Moja kriminalistička rubrika u Politici 1035-1936” i “Uzbudljiva, duhovita i senzacionalna ispovest Miroslava Nikitovića (1913 – 1998) o Beogradu koga više nema”

Fotografije koje gledate preuzete su iz knjige Predraga Milosavljevića “Politika ~ fotovremeplov”
i predstavljaju deo Beograda Miroslava Nikitovića

Teme:

Mesec dana na probnom radu sa pesnikom Dušanom Jerkovićem. – Joca Tanović, poslovni čovek. – Kad treba čika Diša ume sa podmiti cenzore. – Početna novinarska plata 4.000 dinara, kad činovnik pripravnik zarađuje 1.200. – Prva tema: Sirotinja iz Krajine čeka ministra da im nađe posao. – U rubrici: “Na trotoaru preko puta”. – Pjer Križanić karikaturista. – U Makedonskoj 22 Ivan Vlahović činovnik ministarstva izvršio samoubistvo. – Šef krivične policije Rada Popović. – Našička afera. – Lažno obaveštenje o sifilisu. – Tužba ubijenog. – Kriminalni reporter ne sme da zaspi. – U parkiću u Dalmatinskoj ljubomorni muž ubio ženu i ljubavnika. – Žika Jovanović Španac obio vrata. – Veza sa CK u Beču preko Dragojla Dudića i dr Miše Pantića. – Posreduje Alisa. – Ćerka Prote Ljube Bogićevića. – Ubistvo bogatašice baba Drage Mitrićević u kući kod Dvora.

– Pocepana tužba. – Lola Dimitrijević i Vlada Dedijer. – Cenzori Veca Dimić, dr Miša Mladenović i Ljubić. - Lepotice čekaju novinara ispred redakcije. – Sto hiljada dinara nagrade ko pronađe ubicu. – Žika Lazić policijski pisar. – Telepata Torama pronalazi ubicu. – Koloman Rajter, lopov džentlmen, rođeni brat Jaše Rajtera. – Beca Šterić pošteni policajac. – Sava Cvetković Čačanin, pijani policajac “mesi” lopove i beskućnike. – Korošec minister, Aćimović upravnik grada. – Čika Diša čašćava 2.000 dinara za senzaciju u Politici. – Mića Dimitrijević, duhovit čovek do neba. – Ministar pravde obustavlja process. – Na pomolu savršen zločin. – Ubila se Mila Dimitrijević jer je ostavio ing. Stojanović neverni ljubavnik. – Može li žena da bude silovana?! – Ostavljeni fetusi u Baba Višnjinoj. – Osveta ljubomorne lezbejke na Bulbuderu. – Novinari, lažni policajci. – Krađa fotografije. – Slika prodata Vremenu. – Ratko Stefanović “ušao u rubriku”. – Izbačen iz Politike.

Miroslav Nikitović o profesoru Ljubi Stojanoviću prema svom zapisu i sećanjima ~ sve ilustrovano sa nekoliko anegdota iz života Ljube Stojanovića

Slušaj:     (mp3)

Ko je bio Ljubomir Stojanović /ukratko prema Milanu Grolu: "Iskušenja demokratije"/
(Užice, 18.08.1860. — Prag, 16.06.1930.)

Ljubomir Stojanović (ponekad pominjan kao Ljuba Stojanović; Užice, 6/18. avgust 1860 — Prag, 16. jun 1930) je bio državnik, političar i filolog, akademik.

BIOGRAFIJA

Kao pripadnik Samostalne radikalne stranke bio je više puta ministar prosvete u Srbiji i jedanput predsednik vlade. Jedan je od osnivača Republikanske stranke i njen prvi predsednik; 1913—23. sekretar Srpske akademije nauka; vrlo aktivan na naučnom polju, izdao je veliki broj starih spomenika: Miroslavljevo jevanđelje, Stari srpski natpisi i zapisi (6 knj.), stare letopise i drugo, zatim Vukova dela, od kojih je najznačajnija Vukova prepiska. Pisao je i udžbenike gramatike za srednje škole, studije o starim srpskim štamparijama, srpskim crkvama od 15. do 16. veka, o arhiepiskopu Danilu, a najznačajnije mu je delo monografija Život i rad Vuka Stefanovića Karadžića.

Opisivan je kao moralista u politici: „Drugi jedan cenzor javnih naravi, Ljuba Stojanović, više se bunio na njih što su onakve kakve su, nego što je ispitivao zašto su takve. S njegovim u neku ruku totalitarnim shvatanjem demokratije, na lenjir izvedene, savršene u poretku i ljudima, on je u potcenjivanju svega današnjeg polazio od onoga što u dalekoj budućnosti jednog dana treba da bude. Zato je svoj sud o svemu sekao kao na panju. Prilaziti "neobrađenim masama" sa težnjom da ih razume i strpljivo ih preobražava, on nije umeo. S tim krutim stavom Ljubi Stojanoviću nelagodno je bilo praviti blagovoljenje birača, i zato je prilikom postavljanja njegove kandidacione liste u okrugu, objašnjavanja sa narodom, mesto njega morao vršiti neko drugi. Nesavitljiv u svom moralnom asketizmu, nezavisan od svega i svakog i gotov na svako lično samopregorenje, Ljuba Stojanović nije mogao da pojmi da i svaki drugi nije u stanju da čini kao i on — u kakvim god prilikama bio, ličnim, porodičnim, s kakvom god glavom i opterećenjem u glavi..."

Napisao je delo "Stari srpski zapisi i natpisi" u 6. tomova: 1. knjiga 1902. na 480 strana; 2. 1903. godine na 482 strane; 3. 1905. godine na 487 strana; 4. 1923. godine na 227 strana; 5. 1925. godine na 334 strane; 6. 1926. godine na 347 strana.

Postavljeno: mart 2010. / Dopunjeno: april 2016.

Miroslav Nikitović o Peri Todoroviću

U emisiji “Rezervisano za” Drugog programa Radio Beograda koju sam vodio uživo o knjizi novinara Baneta Jovanovića o Peri Todoroviću, učestovao je i Miroslav Nikitović. Ovo je izvod iz te emisije koja nije sačuvana, ali je sačuvan glas Miroslava Nikitovića.

Slušaj:     (mp3)

Ko je bio Pera Todorović /iz Vikipedije/

Petronije − Pera Todorović (2. maj 1852 — 24. oktobar 1907) je bio srpski novinar i pisac, jedan od osnivača i vođa Narodne radikalne stranke. Poreklom je iz dobrostojeće porodice iz sela Vodica u okolini Smederevske Palanke. Studirao je pedagogiju u Cirihu, ali je nije završio. U ranoj mladosti bio je jedan od prvih pristalica Svetozara Markovića. Kao briljantan govornik, Todorović je odigrao važnu ulogu u pridobijanju velikog broja pristalica Radikalne stranke. Zbog Timočke bune1883. godine, bio je zatvoren i osuđen na smrt, ali mu je ta kazna zamenjena robijom. Stranka ga je izbacila iz svojih redova zbog toga što je, na zahtev kralja Milana, koji ga je oslobodio kazne, pokušao radikale da uputi u pravcu sporazuma s naprednjacima i kraljem (1886).

Od tada se bavio isključivo novinarstvom, uređujući svoj list „Male novine“, prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji, zbog čega je bio izrazito neomiljen. Pošto je homofobija i tada bila vrlo snažna u Srbiji, i jedan ugledni pisac kao Janko Veselinović optužio je Todorovića da je “jedna vrlo gadna bolest društvena... Jedan nazadnjak i u umnom i u moralnom i u seksualnom smislu”, zbog čega ga je Todorović tužio.

Rodna kuća Pere Todorovića

Zajedno sa Čedomiljom Mijatovićem je izmislio seriju tekstova o Kremanskom proročanstvu.

• O Peri Todoroviću više na linku: Legenda našeg modernog žurnalizma

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad