Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Moma Mrdaković

Scenarista i reditelj filma „Mamaroš“

Spremajte se za premijeru 25. novembra 2013. godine u Sava centru

Mamaroš


nagradaMAMAROŠ DOBITNIK ZLATNOG MAČA NA FESTIVALU U TULI

Beograd, 1. novembar 2013.

Igrani film MAMAROŠ, scenariste i režisera Momčila Mrdakovića, dobio je nagradu za scenario na nedavno završenom internacionalnom festivalu ratnog filma u ruskom gradu Tuli.

Ova topla gorko-slatka o srednjovečnom kino-operateru i njegovoj majci očigledno je dirnuo tamošnji žiri iako ovo nije ratno-akcioni film, kao na primer STALJINGRAD, najnoviji ruski 3D spektakl, koji je dominirao na ovom festivalu.

Sledeći festivali na kojima će učestvovati ovaj film jesu, veoma značajni nemački festival u Kotbusu i poznati festival svetkog filma u Fort Loderdejlu na Floridi.

Beogradska premijera MAMAROŠA zakazana je za 25. novembar 2013. godine u Sava centru, a posle toga domaći gledaoci moći će da ga pogledaju u našim bioskopima.

IZ FILMA MAMAROŠ:

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Dragoljub Vojnov direktor 37. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, avgust 2013. pozvao me je da budem gost na ovom festivalu i zamolio da po svom opredeljenju „uradim nešto“ sa Festivala.

Ovaj festival odnosi se na filmska scenarija nastala u Srbiji tokom jedne filmske godine na osnovu kojih su realizovani filmovi dovršeni pre početka festivala, sa idejom da se publici na Letnjoj pozornici u Banji premijerno prikažu tokom trajanja festivala. Na savetovanju „o scenariju“ koje je održano u banjskoj biblioteci, izneta je ideja da se sva postojeća sačuvana scenarija filmova prikazanih u banji za poslednjih 37 godina digitalizuju i tako postanu dostupna svima kao svojevrsna istorija jugoslovenskog i srpskog filma. „Čuvar“ ovih scenarija bila bi lokalna biblioteka.

Još jedna ideja zaslužuje pažnju: tokom trajanja narerdnih festivala u Banji, bila bi organizovana neka vrsta aukcije novih scenarija, na kojoj bi se okupili pored scenarista, producenti i donatori kao i predstavnici Ministartva kulture Republike Srbije. Bila bi to „pijaca filmskih scenarija i ideja za filmove“, slično onima koje postoje u svetu.

O „Mamarošu“ i reditelju Mrdakoviću

Na jednom takvom „festivalu svetskog filmskog scenarija“ u Holandiji na kome se okupljaju samo scenaristi koji nude scenarija i producenti da bi otkupili najbolje, Momčilo Mrdaković je dobio početna sredstva za svoj film „Mamaroš“, kako je rekao na konferenciji za štampu u Banji: „vetar u leđa“. Znao je da u okviru desetak minuta koliko traje prezentacija, mora da bude kratak i jezgrovit. Da bi privukao pažnju producenata, doneo je fotografiju „glave konja koja viri iz taksija“ u vožnji, snimak iz Njujorka. Rekao je da je to samo jedna scena iz filma. Zaista je štos uspeo. Dobio je vreme prisutnih i početne pare za film. Međutim priča oko snimanja ovog filma ipak je trajala 5 godina. Nikad novca dovoljno pa je uspeo i od Ministarstva kulture Srbije na konkursu za projekte 2012. da dobije neka sredstva da film završi. U međuvremenu se razboleo glumac Bogdan Diklić pa je nastao prekid od godinu i po dana u snimanju. Mira Banjac je predložila da se po „prečanski“ film nazove „Mamaroš“, što znači: mamina maza.

Momčilo Mrdaković po zanimanju arhitekta, pre toga asistent kod Kusturice na filmu „Underground“ uspeo je da u svojoj šezdesetoj godini snimi svoj prvi film, ali rekao bih, svetski uspeh ovaj film tek očekuje. Film je autobiografska priča, plemenita i nežna storija koja gledaoca ne ostavlja u mračnom raspoloženju posle projekcije, naprotiv, budi nadu da se može i da sve nedaće u kojima se nađemo imaju neki izlaz, ako su ljudi zajedno, ako podržavaju jedni druge. Mrdakovićev film je baš takav kako ga je opisao ruski filmski kritičar Sergej Lavrentiev čiji tekst možete pročitati na ovoj stranici sajta.

„Mamaroš“ nije samo „čudo film“ već je to i mala istorija srpskog filmskog biznisa u kome je trijumfovao reditelj jer je iznedrio filmske scene koje ne muče surovošću, odišu duhovitošću, maštom i vedrinom kojom je rađen film, inače prodat u šezdesetak zemalja u svetu. „Mamaroš“ se smatra najprodavanijim srpskim filmom na početku druge decenije XXI veka o čemu ova stranica donosi novinske izveštaje koje možete pročitati.

Momčilo Mrdaković, ipak nije bez filmskog iskustva. Počeci njegovog rada na filmu vezuju se za „Kino klub Beograd“. Živi na relaciji Amerika ~ Srbija. Ali pošto sam ja snimio razgovor sa njim, najbolje je da čujete Momu lično šta mi je sve rekao u mikrofon dok smo sedeli u banjskom parku tokom trajanja festivala. Fotografije koje gledate proizveo je moj foto aparat.

Glavne uloge u filmu “Mamaroš”: Mira Banjac i Bogdan Diklić

Slušaj:     (mp3)

35 MOSKOVSKI INTERNACIONALNI FILMSKI FESTIVAL
20 – 29. jun, 2013. godine

U konkurenciji

MAMAROSH / MAMAROŠ

Reditelj: Momčilo Mrdaković

Moskva, 25.jun 2013.godine

Filmofili će uživati gledajući film "Mamaroš". Skoro svaka sekvenca podseća na slavne filmove iz prošlosti. Početna scena: jedan fini dečkić, koji se razlikuje od ostalih i predmet je njihovih i dobroćudnih i okrutnih šala – Kusturičin "Otac na službenom putu". Nadimak dečaka je ‘Mamaroš’, što znači "mamina maza" a posveta je Frederiku Feliniju. Odrastao sin živi sa majkom, koja je ubeđeni komunista, i štiti je od izazova nove epohe - "Zbogom, Lenjin!". Dalje, ljubav prema filmu koji vodi protagonistu u projekcijonu kabinu, gde radi kao kinooperate, recimo, "Nuovo Cinema Paradiso"… Mogli bismo beskonačno nabrajati naslove filmova koji su inspirisali ovaj film.

Moma Mrdaković
Festival scenarija u Vrnjačkoj Banji, 2013.
Reditelj Moma Mrdaković na konferenciji za štampu

Stilski govoreći, film Momčila Mrdakovića nije uniforman. U zavisnosti od toga koje remek delo i kog režisera iz prošlosti citira, film može da bude elegičan i nežan, ironičan ili dirljiv ili pak da budi nadu. Sve ovo ne bi trebalo shvatiti kao primedbu režiseru ovog filma. Aluzije na protekle filmove padaju na um, ne stoga jer režiser nije umeo smisli ništa novo i samo ume da citira već viđeno, nego zato što je gospodin Mrdaković zadivljujuće strastveni ljubitelj filmske umetnosti. On ne samo da voli bioskop, on ga poznaje, ali ne samo da ga poznaje, već ga i oseća. U ovom filmu, on nam prenosi svoje znanje, svoju ljubav, svoja osećanja.

Nema sumnje da je to razlog zbog koga je srpski reditelj uspeo da otkrije potuno novu tematiku koja će sigurno biti u centru pažnje njegovih kolega širom sveta. Nakon što je pobegao iz Beograda za vreme NATO bombardovanja 1999.godine, naš Mamaroš i njegova mama se nađu u Njujorku. Tamo on slučajno upada u bioskop koji traži nove radnike i iznenađen je kada otkrije da su klasična filmska traka i klasični projektori nestali, te da su bioskopima zavladali digitalni mediji.

Moma Mrdaković

Mnogi istaknuti filmovi su nam ispričali priču o tome šta su ljubitelji filma doživeli sa pojavom zvuka - "Svetlosti velegrada", "Sanset bulevar", "Umetnik" i drugi. Trenutno smo svedoci još jednog tehnološkog proboja, što čini projekciju jeftinijom, ali na uštrb kvaliteta, a istovremeno predstavlja katastrofu za mnoge stvarne ljubitelje filma. Mrdaković je gotovo prvi autor koji se bavi ovom tematikom.

Dakle, šta da radi nesrećni mamin dečko, kino-operater? On ne provodi mnogo vremena u kuknjavi za starim dobrim vremenima, a stari filmski projector bačen na gomilu smeća mu pomaže da shvati šta treba da radi, te projektor biva popravljen i podmazan. Filmska kopija omiljenog sovjetskog mjuzikla "Pastir Kostja ili Veseli momci", koji su mama i on vukli sve vreme sa sobom, dobija novu svrhu. Naši protagonist će krenuti širom Amerike, prikazujući taj njihov omiljeni film američkoj deci. Mladi gledaoci će početi “da pevaju i da se smeju”, kao likovi iz tog filma, kamaradi Aleksandrov, Utjosov, Orlovac, dajući novu nadu toj novoj generaciji mladih Amerikanaca.

Moma Mrdaković
Dragoslav Simić urednik sajta i Moma Mrdaković reditelj

Utopija? Svakako. Jer, ovaj projekat ne može da traje dugo i neće doneti Mamarošu mnogo novca. Ali to i nije poenta. Poenta je da našem maminom dečku ne treba mnogo novca. On želi slobodu da radi šta želi, a Amerika mu daje tu mogućnost. U centru svetske kinematografije, gde se štancuju trileri o borbi metalnih superheroja, on će prikazivati deci film u koga je nekada bio zaljubljen. Možda će ruski mjuzikl o sovjetskom pastiru osvojiti srca dece kauboja, kao i pre mnogo godina kada je očarao malog potomka jugoslovenske komunistkinje... Srećom, Džon i Meri znaju o komunizmu samo iz knjiga. Ali filmovi koji su snimljeni u komunizmu, zabranjeni od strane komunista, a zatim pušteni, i koji su tada očarali sve, će možda postati polazna tačka povratka velikog putovanja velike umetnosti na veliki ekran.

I kada, držeći prestižnu statuu ujka Oskara, budu zahvaljivali onima koji su doprineli njihovoj pobedi, novi američki ”Veseli momci” će se potruditi da izgovore na srpskom: "Hvala lepo, Mamaroš"!

Sergej Lavrentiev

Jedan od vodećih ruskih filmskih kritičara, poznat kao jedan od osnivača "novog talasa" u Sovjetskom filmskoj kritici. Pošto je diplomirao na prestižnom VGIK, ruskoj državnoj filmskoj školi, gospodin Lavrentiev se pridružio Gosfilmofond, ruskoj državnoj kinoteci i pisao o centralnoj i istočnoj evropskoj kinematografiji za brojne publikacije, uključujući Sovjetski Ekran, Iskustvo, Kino i Kultura. Od 2002 godine je član ruskog komiteta koji svake godine bira najbolji film, koji se potom bori za nagradu američke filmske akademije, poznatu pod imenom ”Oskar”.

sa snimanja filma „Mamaroš“
Radna fotografija sa snimanja filma „Mamaroš“ na plažama Njujorka.

Novosti Pročitaj (pdf)

Politika Pročitaj (pdf)

Postavljeno: avgust/novembar 2013.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana