Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
/Stranicu opremio i načinio emisiju Autor sajta - Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com/
Sa Nikolom Neškovićem vodio sam razgovor uživo februara 2008. godine u u emisiji "Nevidljivi ljudi". Bio je to trenutak kada se obeležavalo 5o godina od prvog emitovanja Drugog programa Radio Beograda. Zamolio sam Neškovića da napiše svoj prilog za sajt. Evo njegovog odgovora.
Šezdesetih godina Beograd, Srbija i Jugoslavija počeli su svoje medijsko otvaranje. Kao da je to bila nekakva "replika" na niz događaja od Staljinove smrti, krize oko Trsta, Mađarske revolucije, ratova u Koreji ...
U razmaku od samo nekoliko godina počeo je da izlazi list mladih "Susret", otvoren je Dom omladine Beograda, organizovane su čak dve "Gitarijade", 1961. Godine u OKUD "Ivo Lola Ribar" stvoren je satirični kabare "Komarac", filmovi Kino kluba Beograd dobijaju "pravo glasa", izašli su prvi brojevi "Džuboksa", 1951. godine formiran je Tonski arhiv radio Beograda i napravljena prva gramofonska ploča u Srbiji, ali tih godina kao Produkcija gramofonskih ploča Radio Beograda ona izlazi na tržište sa muzikom mladih, Radio Beograd je otvorio nove tematske prostore i dobio svoj Drugim program i "Sastanak u 9 i 5" prvu emisiju u kojoj su mladi slušali svoju muziku i govorili o njoj, Big band Radio Beograda odlazi na jazz festival u Žuan le Penu i donosi titulu najboljeg na svetu, TV Beograd je počela da emituje svoj program, dobijamo zabavno muzičke festivale u Zagrebu, Opatiji, Beogradu, Splitu, na Prvom programu Radio Beograda se emituje reklamna emisija "Mala prodavnica ploča" u kojoj možete da čujete muziku koja se ne emituje u drugim emisijama zabavne muzike, stižu rok zvezde "Serčersi", "Holisi", gostuju džez legende Dizi Gilespi, Luis Armstrong, Djuk Elington, Oskar Piterson, Ela Ficdžerald, Majls Dejvis, Dom omladine Vračara je imao i "DADOV" i "EURIDIKU", otvorena je prva diskoteka u podrumu kuće Šećerovića, održane su prave demonstracije naroda na Terazijama zbog nepravde učinjene Đorđu Marjanoviću nedodeljivanjem "Zlatnog mikrofona", organizovani su festivali "BRAMS" i "BITEF" a nastala je i prva domaća "samo rock and roll" radio emisija "Prijatelj zvezda".
Imao sam sreće da zbog poslova u Domu omladine, gde sam bio pomoćnik direktora za program, često odlazim u Radio Beograd. Već sam ranije sarađivao u omladinskim emisijama Jove Aleksića i u programima Nikole Karaklajića, tako da mi je, onako u prolazu, sredinom novembra 1966. Saša Marković, tadašnji zamenik glavnog urednika Drugog programa, ponudio da napravim novu emisiju za "novu šemu" koja "kreće" za Dan republike 29. novembra.
Rekao mi je, isto tako, da već imaju naslov za taj trosatni muzički blok i da će se emisija zvati "Povucite ručicu za ritam", da treba da bude posvećena isključivo muzici mladih, i da će se emitovati nedeljom od 6 do 9 uveče na Drugom programu. Ponuda je bila u stilu "uzmi ili ostavi" ali odmah, danas, sada...
Fabrika Partizanka, revija kostima. Sonja
Đorđević, treća sleva
To je bio veliki izazov, jer tada su hit radio emisije bile na talasima Radio Luksemburga, koji je bio najslušanija radio stanica među mladima. Na programu radija nije bilo ni jedne rok emisije i ni jedne emisije koju je trebalo voditi u stilu tadašnjeg rada "disk džokeja". Ja sam tada imao 24 godine i sa strahopoštovanjem prolazio kroz hodnike Radija kroz koje su se kretale "radio legende" kao što su Radivoje Marković, Vlatko Vlatković, Miroslav Mitrović, Mališa Marinković, Pižon, Žoja Stekić, Bubiša Simić, Ilija Genić, Carevac, Bata Rade Jašarević, Beli Ilić i mnogi drugi. Saša Marković još nije bio ni završio svoju "ponudu" a ja sam u glavi imao odgovor "DAAAAAAAAAAAAAAAA!". Naravno nisam odmah rekao ali me je "ubedio" sa "pet reči" u pitanju "Možeš li ti to omladinac".
Ma gde da ja to ne mogu.
Pa još muzika, koju volim...
Skupio sam prijatelje iz lista "Susret" i Doma omladine i napravili smo neki "koncept" skupili ploče koje smo imali po privatnim diskotekama i naravno odmah smislili i novo ime "Prijatelj zvezda". Ljudi u radiju nisu uopšte znali da smo promenili ime. Napravili smo špicu emisije, ja sam izgovorio rečenicu "Vaš prijatelji i Prijatelj zvezda" i program je počeo. Povratka nije bilo ni za nas koji smo radili, ni za Radio koji nam je tu šansu pružio. Bila je to nedelja 26. novembra 1966.
"Prijatelj zvezda" je odmah postao "hit emisija". Stizalo je svake nedelje na stotine pisama i postali smo tema o kojoj se prića. Ali treba biti objektivan i reći - lako je to bilo kada nismo imali konkurenciju. U Jugoslaviji je bilo tek desetak radio stanica. Razne nove emisije poput "Minimaksa" će stići na radio program tek godinu dana kasnije...
Treba se setiti samo kako je i tada izgledao radio program i kakvu je ulogu tada imao radio.
Radio je bio zvanično državno glasilo. Ozbiljna stvar. Preko njega su se narodu saopštavale istine, mišljenja, stavovi... Na ulicama su bili zvučnici koji su prenosili pojedine radio emisije ili prenose da ceo narod bude upoznat i obavešten. I imao si jedan program i njega si morao da slušaš. To što si krišom slušao Glas Amerike, "Bi Bi Si" ili "Luksemburg" to je bilo tvoje malo privatno otkrivanje i istraživanje medijskog prostora.
I onda u takvoj situaciji ti dobiješ našu radio emisiju u kojoj je sve kao u inostranstvu.
Ista revija. Članice Krsmanca. Sonja Đorđević
u sredini, sedi
Normalno se govori, upotrebljavaju se "izrazi" koji se nisu mogli čuti u drugim emisijama, sluša se muzika koja je hit u celom svetu – rok, "soul", "ritam i bluz", priča se šta piše u stranoj štampi, govori se o velikim koncertima i svetskim turnejama velikih zvezda, emituju se snimci sa rok festivala, dovode se mladi muzičari i oni govore o svojim ansamblima i muzici, komunicira se sa slušaocima, imaš "top listu" koju najavljuje pravi pucanj topa, ploče se ocenjuju "džidžama" to jest zvezdicama i na kraju u nedelju slušaš ploče koje su se u prodavnicama Londona pojavile samo dva dana ranije, to jest u petak.
To izgleda baš kao "nemoguća misija"!
Ali, bila je sasvim moguća misija i samim tim veoma aktuelna emisija. JAT je leteo za London a naše prijateljice su bile stjuardese i one bi petkom na aerodromu kupile nove ploče i mi smo ih već u petak uveče imali na gramofonima tako da je sve bile spremno za nedeljnu emisiju. Tako smo mi bili prva radio emisija u svetu koja je integralno emitovala celokupan album "Bitlsa" - "Klub usamljenih srdaca narednika Pepera". Privatni izvori su bili jedini kanali za muziku jer diskoteka Radio Beograda takvu muziku nije imala. Šahisti Nikola Karaklajić i Svetozar Gligorić su donosili sa svojih putovanja ploče za program ali zvanična diskoteka radija te ploče nije imala.
Sada kada pričamo o tim vremenima često nam postavljaju pitanje - da li ste zbog takve muzike imali problema sa političarima?
Smešno će zvučati ali nismo imali problema sa političarima već više sa ljudima iz Radio Beograda, koji su se stalno bavili procenjivanjem "idejnosti" programa i stalno nas optuživali za "desna skretanja" i "prozapadni uticaj" i "dekadentne tendencije". Divota!
Mi smo sa "Prijateljem zvezda" za njih bili "strani program" u punom smislu te reči, jer niko od nas kojim je taj program radio nije bio zaposlen u Radio Beogradu. Bili smo baš uljezi! Srećom godinu dana kasnije Milovan Ilić počinje da pravi svoju emisiju "MINIMAKS" tako da se pritisak raspoređivao na razne nove programe i mi nismo više bili toliko u centru njihovih "analiza".
Mene su čak bili jednom kaznili jer sam emitovao 45 sekundi tišine.
"Da li si ti normalan. Kada Radio Beograd 30 sekundi "ćuti" onda se nešto strašno desilo. Ti emituješ 45 sekundi tišine da bi ti i slušaoci meditirali i spremili se za slušanje neke kompozicije "Bitlsa". Strašno!"
Sonja Đorđević u prugastoj majici, u sredini, tada
studentkinja farmacije
Ali pak mora se reći da je pokretanje emisije "Prijatelj zvezda", ili kako su je već oni zvali, bila čista politička odluka. Neko je u "politkomu" odlučio da treba dati prostora i za tu muziku koju mladi vole. Pa setite se samo da u isto vreme na televiziji počinje da se stvara "Koncert za ludi mladi svet" u kome baš domaće grupe, ansambli, voklano instrumentalni sastavi dobijaju svoje spotove. Pa to nije imala ni jedna druga televizija u Evropi. Bilo je u tim političkim strukturama "pametnih glava" koji su videli da dolazi vreme promena, koji su predosetili moguća događanja 68. I jednostavno počeli da postavljaju ventile...
"Prijatellj zvezda" se emitovao nepunih pet godina. Ja sam 68. bio u vojsci tako da je "Prijatelja zvezda" kroz "lipanjska gibanja" kao autor i voditelj proveo kompozitor Vojkan Borisavljević ali ja sam već u julu bio ponovo za mikrofonom.
Kraj "Prijatelja zvezda" je došao logično onog trenutka kada si tu "muziku čupavaca" muziku mogao da čuješ i u svakoj drugoj emisiji. Jednostavno bila je završena misija i nije bilo razloga da "Prijatelj zvezda" više postoji.
Tražili su od mene da napravim novog "prijatelja zvezda" ali sam ja smatrao da to ne treba raditi, jednostavno takva emisija bi mogla da se radi "na mišiće" a ne na "dobru ideju". Nastavio da radim neke druge emisije, napravio sam dvogodišnju seriju emisija "Muzičku klub" koja je emitovana pet puta nedeljno svakog radnog dana, radio sam radio-nadrealistički program u boji "Do poslednjeg daha" u kome sam imao i svoju radio baletsku grupu itd da bih 1972. godine realizovao sa Vojom Šiljkom iz Radio Zagreba "dupleks kontakt" program "Zeleni megaherc" koji se emitovao narednih 19 godina.
To je bila prva stalna "dupleks" radio emisija u našoj zemlji i emitovala se istovremeno iz studija u Beogradu i Zagrebu. "Zeleni megaherc" je izdržao sve do raspada Jugoslavije iako je u špici imao stih Ljube Ršuma "ko će taj program da spreči"!
Od radio programa sam se oprostio 1974. Vratio sam se iz Brajtona sa "Pesme Evrovizije" na kojoj su pobedili članovi grupe "ABBA" a nas je predstavljala "Korni grupa". "Zeleni megaherc" se emitovao iz Engleske i naša ekipa je bila atrakcija u Brajtonu.
"Oni nisu normalni - zamisli radili su 5 sati programa iz Brajtona u jednom dahu", objašnjavala je Frida šefu švedske delegacije. Jutro posle finala i velikog slavlja sa "ABBA" - ma, čekajući kombi za London, rekao sam dobroj prijateljici i sjajnom novinaru Višnji Marjanović, da neću više da radim na radiju. Ona je rekla – ma proćićete to. Bila je u pravu – radio me je već bio prošao...
Ali i sada je moguće napraviti nekog današnjeg "prijatelja zvezda". Naravno to ne bih mogao da uradim ja. To treba ponuditi nekim mladim ljudima koji imaju 20 ili 25 godina.
A ja i dalje slušam radio. Radio je neuništiv i šteta je što ljudi ne shvataju kolike su njegove mogućnosti. Nešto od tih mogućnosti koriste "male" i "lokalne" radio stanice ali "veliki" radio je ostao zasut naslagama minulih godina. Za to je kriva i politika, bolje reći političari kojima je važno da se "vide" ne shvatajući koliko je važno da ih ljudi na pravi način vide kroz ono šta govore.
NAPOMENA: Sve fotografije koje gledate u ovom tekstu su iz kolekcije Sonje Đorđević. Date su kao ilustracija atmosfere kako su se zabavljali mladi ljudi u Beogradu sedamdsetih godina XX veka.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Nikola Nešković (1942.) novinar i dugogodišnji autor
emisija, voditelj i urednik Radio Beograda i Televizije Beograd.
Učestvovao je kao autor u osnivanju "Satiričnog kabarea KOMARAC" (1961.),
osnivanju i pokretanju omladinskog lista "SUSRET", festivala BRAMS itd.
Bio je prvi "rukovodilac programa" Doma omladine Beograd do 1966. godine.
Sa Radio Beogradom počeo je saradnju 1961. goidine u emisijama urednika
Jovana Aleksića i Nikole Karaklajića. Autor je niza radio emisija ("Noćobdije",
"Muzički klub", "Do poslednjeg daha", "Muzički reli" itd.) među kojima
su i PRIJATELJ ZVEZDA – emitovan od 1966. do 1970. i ZELENI MEGAHERC
emitovan od 1972. do 1990. godine.
Tokom rada u Produkciji gramofonskih ploča RTS od 1978. do 1991. inicirao
je, pokrenuo i uređivao prva domaća izdanja video kaseta.
Na programu Televizije Beograd RTS uređivao je i autorski realizovao
nekoliko hiljada emisija među kojima su GARAŽA, U GOSTIMA KOD ORKESTRA,
PRETOČENE REČI, I TO SAM JA, SERIJA KOJE NEMA, NEDELJNO POPODNE i mnoge
druge.
Autor je i voditelj kviz emisije MUZIČKA SLAGALICA koja se na programu
Televizije Beograd emituje bez prekida od 1993. godine.
Sarađivao je sa radio i televizijskim stanicama Hrvatske, Makedonije,
Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore. Objavljivao je tekstove u
listovima i časopisima nekadašnje Jugoslavije - Politika, NIN, Politika
Ekspres, Večernje novosti, Plavi vjesnik, Susret, Mladost, Mladina,
Polet, Student, Stdentski list itd.
Od 2001. godine sarađuje sa radio i televizijskim stanicama u Crnoj
Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj kao i brojnim stanicama u Srbiji.
Dobitnik je niza nagrada među kojima su i ZLATNI MIKROFON Radio Beograda
i međunarodna radio nagrada PREMIO ONDAS – Španija za realizaciju emisije
"Krik uma" posvećene Alenu Ginzbergu.
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: februar 2010.
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
