Nikola Pašić unuk, životopis

(1918 ~ 2015)

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com. Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.

Nikola Pašić je bio srdačan i neposredan čovek. Predložio je da pređemo na „ti“ još te 1990. godine kada smo se upoznali u Njujorku. Bilo je to kod njega tako jednostavno i prirodno da sam posle pet minuta razgovora pomislio da ovog čoveka zaista poznajem godinama. Pašić je bio kanadski državljanin, advokat po struci. Isključivo ga je zanimala politika. Satima je bio u stanju da analizira uspon i pad pokreta Draže Mihailovića kome je pripadao do odlaska iz zemlje 1945. godine.

Politički, bio je za prestanak „građanskog rata“ koji se i posle završetka rata u diskusijama među ljudima u emigraciji nastavljao; bio je za izmirenje četnika i partizana. Galantan, u pravom smislu reči gospodin čovek kome je maternji jezik bio grčki, koji je govorio savršeno srpski, a pisao je i mislio na jezicima engleskom, francuskom i nemačkom, ~ to je bio Nikola Pašić. Onako vedar i nasmejan, lepih manira, prijatelj Desimira Tošića i saradnik „Naše reči“ u Londonu, časopisa koji je okupljao projugoslovenski orijentisane intelektualce, nije imao smisla za neke „teške životne romane“. Birao je vedrije teme. Umeo je da zapleni čoveka odmah i lako stekne poverenje novih prijatelja. Za ovu vrstu lakih komunikacija trebalo je imati urođen smisao. Međutim, svakako je tome doprinelo i vaspitanje koje je stekao u različitim evropskim sredinama u kojima se kretao njegov očuh, diplomata Dragomir Kasidolac. ( Vidi „Knjige koje govore“)

Slao mi je opširna pisma faksom, a često se javljao i telefonom da pita šta se dešava u zemlji. U to vreme još nije bilo razvijeno pisanje elektronskom poštom. Ali 2000. posle oktobarskih promena, Nikola se spremao da dođe u Beograd. Ovde je imao rođake, a mene je pitao da li bi hteo da se povežem sa Borom Dimitrijevićem direktorom zaječarskog Arhiva pa da tamo putujemo zajedno.

2001. Nikola je prvi put došao u Srbiju, posle 50 godina. Tako je ostala zabeležena i sačuvana ova kolekcija od stotinak fotografija iz Zaječara, Beograda i sa puta na Oplenac. Potpisi ispod fotografija su često skraćeni zbog kompjuterskog programa u kome je ova stranica sajta rađena.

Nikola Pašić u Vašingtonu sa skupu „Srpsko američki dani“, avgust 1990. godine. Skup je organizovao Mića Radenković.
Sve fotografije koje gledate na ovoj strani snimio je Dragoslav Simić

Govori Nikola Pašić, prvi deo

Slušaj:      (mp3)

Nikola Pašić unuk:
Ja sam rođen krajem 1918. godine. Moja majka je Grkinja. Ona je na Krfu upoznala Rada Pašića koji je bio jedini sin predsednika Nikole Pašića. Rođen sam odmah pri kraju rata, kada je zaključen mir i mi smo uglavnom proveli ceo vek u inostranstvu, iz dva razloga. Kao prvo, moj otac se razveo od majke. Moja majka je uzela gospodina Kasidolca Dragomira, mog očuha, koji je bio u diplomatskoj službi. Pošto se on kretao po raznim prestonicama, ja sam išao s njime. Tako da sam prvi i drugi razred gimnazije svršio u Engleskoj. Treći i četvrti razred u Drugoj muškoj u Beogradu. Peti i šesti razred u francuskoj školi „Šatobrion“ u Rimu. Sedmi i osmi razred u Belgiji u Institutu „Sent Lui”. Dve godine prava sam završio u Oksfordu. Izbio je rat i nisam mogao da se vratim. Upisao sam prava kod nas i završio sam tri godine prava. A onda je došao rat, tako da poslednja godina nije mogla da se položi. CEO TEKST PROČITAJ - PDF

Govori Nikola Pašić, drugi deo

Slušaj:      (mp3)

Govori Nikola Pašić, treći deo

Slušaj:      (mp3)

Emigracija ~ ili priča o zaboravu kao sudbini

Gospodin Nikola Pašić, unuk, između Engleza i Tita

Piše Dragoslav Simić. Komentar urednika sajta Audio i Foto arhiv SIMIĆ

Pod naslovom „Iseljeni Srbi mogu da se vrate u zavičaj“, u izveštaju sa sednice RIVA, Politika je 11. okotobra 1990. pisala: „Treba nastojati da se u zemlju vrate svi oni koji se nisu o nju ogrešili zločinom ili drugim antijugoslovenskim činom...“

Nikola Pašić notar iz Toronta, unuk znamenitog srpskog i jugoslovenskog političara Nikole Pašića, je jedan od onih koji čita redovno našu štampu u Kanadi i razume ove signale koje vlast iz Beograda šalje „preko mora“. Novine stižu sa nekoliko dana zakašnjenja, uglavnom preko Pariza. Odlučuje se da dođe u posetu Srbiji, ali tek 2001. godine, prvi put od kad je napustio zemlju 1945. „Oktobarske promene“ dvehiljadite, uveravaju ga da se ipak nešto pokrenulo u Srbiji.

klikni na sliku za uvećanje

Slogan „režim nije domovina, niti je ideologija zavičaj“, unet je u naš obrazovni sistem devedesteih godina prošlog veka kao ideološka prekretnica važnih promena i novi odnos prema emigraciji.

Ljudi, rođeni posle Drugog svetskog rata, koji nisu zapamtili nemačku okupaciju Jugoslavije i građanski rat 1941. do 1945, saznanja o novijoj istoriji jugoslovenske države crpli su iz „7 ofanziva“ i imenima ličnosti koje su ih vodile. Bila je uočljiva podela na patriote i izdajnike kojima su obilovali tadašnji udžbenici istorije.

Nikola Pašić je bio iz kategorije „izdajnika“.

Nikola je rođen u Parizu 1918. godine, a otac Rade upoznao je njegovu majku, Grkinju na Krfu. Otac se ubrzo razvodi od majke koja se udaje za diplomatu Dragomira Kasidolca. Sa očuhom boravi u raznim evropskim prestonicama, gde je Kasidolac službovao. Kao student Pravnog fakulteta u Beogradu Pašić se 1941. ideološki priključuje pokretu Draže Mihajlovića.

U onom tekstu Politika piše „da treba ukloniti sve ideološke prepreke između naših ljudi i njihove domovine i neposrednije ostvarivati kontakte sa uglednim iseljenicima.“ Nikola je jedan od tih, a „signali“ su stigli da može bezbedno da dođe u zemlju i još važnije, da može bezbedno da se vrati u Kanadu.

Dočekan u Beogradu sa ovacijama, veliko interesovanje štampe, radija i televizije; svi su pratili i pisali o boravku Pašićevom u zemlji.

Pretraživanjem sajta, www.audioifotoarhiv.com, stranica "Fotografije" otkriva skoro stotinak fotografija, iz 2001. godine snimljenih u Srbiji, na kojima se Nikola slikao sa različitim ljudima sa kojima se sretao. Prepoznaju se: Bora Dimitrijević direktor Arhiva u Zaječaru kome predaje arhivsku građu svog dede Nikole; profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Jovica Trkulja; književni kritičar Marko Nedić; istoričar Dimitrije Đorđević sa Stenforda kome je baš tada SKZ objavila knjigu „Ožiljci i uspomene“; Andrija Radenić priređivač i prevodilac „Dnevnika“ Benjamina Kalaja; Dragoslav Đorđević takođe sa Stenforda, pisac dragocene knjige o Trojnom paktu; Slavenko Terzić direktor Istorijskog instituta SANU; Desimir Tošić osnivač „Naše reči“ iz Londona; polonistkinja Biserka Rajčić; izdavač i pisac Uglješa Krstić; Aleksandar Karađorđević sin kneza Pavla koji je takođe te godine iz Pariza u kome je živeo, doputovao u Beogradu. Tu su i fotografije običnih ljudi iz Zaječara koji mu pokazuju kuću i crkvu u kojoj se pre pola veka venčao sa svojom ženom Zorom 1943. ćerkom očuha Kasidolca. Tu je i snimak večere sa uglednim Zaječarcima. Slika sa predsednikom opštine pored spomenika dedi Nikoli Pašiću, književno veče. Sve fotografije su kao prvorazredan istorijski izvor nešto bez čega se teško može razumeti prošlost.

Zna se da je Pašićeva misija u tim razgovorima bila: pomirenje. „Civilizovane zemlje kao Španija i Grčka odaju poštu svima poginulima u prošlom ratu, bilo kojem pokretu otpora pripadali. Mi Srbi produžavamo sa našim građanskim ratom čak i posle pada komunizma u svetu.“ Zalaže se za izmirenje partizana i četnika i prestanak svih podela. Istorija odnosa četnika, partizana i Engleza bila je jedna od tema koje su dominirale u tim razgovorima.

„Svi su mislili da će stvarno doći do isrkcavanja Britanske nepostojeće Armije od 200.000 vojnika na Jadranskom moru! Cilj Britanaca je bio čisto vojnička propaganda da dovuku što više Nemačkih divizija na balkanskom poluostrvu l943. i l944. godine i tako sebi i Sovjetima olakšaju borbu na Istočnom frontu i docnije, prilikom invazije Normandije. Zbog toga je trebalo pomoći samo partizane sa oružjem bez obzira što će oni doneti komunističku vlast u zemlji posle rata i što će toliki srpski narod na kraju stradati u našoj zemlji. Ovo se saznalo tek l990. Britancima je bilo glavno da Titovi partizani "ubiju sto više Nemaca", a što se tiče Draže i njegovog pokreta, general Wilson je jasno rekao: treba ga napustiti da propadne "kao što bi voćka pala kada joj se odseče grana"! ~ govorio je Pašić.

Na poslednjim stranicama domaće dnevne štampe gde se objavljuju oglasi o pokojnicima, nije retko da se pročita kako je neki „saborac“ Pašićev, časni starina sa petokrakom na čelu, komandir i komandant jurišnih četa i bataljona, ožaljen od svih u zemlji, otišao na onaj svet.

Januara 2015. godine, umro je Nikola Pašić notar, u Toronu, u 97 godini života.

Na opelu Nikoli Pašiću u crkvi Sv.Save u Toronutu, prema utiscima Snežane Bošković Izvršne direktorke Srpske seniorske grupe iz Toronta, to je izgledalo ovako: skupili su se preostali malobrojni članovi stare emigracije, rodbina i prijatelji Kanađani. Sve skupa desetak ljudi.

Ostaje zapitanost da li je ovo sudbina emigracije ili zaborav na ljude kojima istorija ipak nije dodelila sudbinu običnih?!

Postavljeno: januar 2015.

Autor sajta

Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006. Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi sicke41@gmail.com       sajta

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

---

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad