Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Objašnjenje uz ove priloge na sajtu:
Crno bele fotografije na kojima su braća Grujić, snimili su reporteri The Sunday Times, koji su pratili susret Grujića kao senzaciju u Londonu 1975. godine.
Ostale crno-bele fotografije snimio je Dragoslav Simić 1986, kao i fotografije u boji 2014. godine, sve u Donjoj Sabanti.
Milan Grujić rodom iz Donje Sabante još uvek nije došao kući. Čeka da se poklope brojke na njegovom kalendaru; koje brojke, to samo on zna. Za ovu priču doznao je sasvim slučajno ovaj novinar 1986. godine, koji je među putnicima na lokalnoj autobuskoj stanici na liniji London ~ Reding, sreo nekadašnjeg studenta matematike u Beogradu Milana Grujića, najboljeg u klasi čuvenog profesora na Beogradskom univerzitetu Mike Petrovića Alasa, (1868 — Beograd 1943). Već ostareli engleski radnik sada baštovan Milan Grujić zaista je bio čudak. Tokom jednočasovne noćne vožnje do Redinga, ovaj čovek ispričao je Simiću svoj život. Na kraju puta i sam iznenađen tolikom govorljivošću, rekao je: „ Nikad nikom ovo nisam ispričao. Ne znam šta se dogodilo sa mnom večeras. Ako se poklope mesečeve mene sa brojkama moga kalendara, vratiću se da vidim brata Miladina u Sabantu.“ Zbunjen i uplašen, izgubio se u mračnom spletu staničnih ulica.
Kratak susret u Engleskoj i Sabanti, prvi deo.
Slušaj: (mp3)
2014. godina.
Pusta novinarska radoznalost odvela me je avgusta ove 2014. godine u Donju Sabantu. Beograd, Topola starim putem za Kragujevac, pa od Kragujevca petnaestak kilometara prema Rekovcu. Selo Donja Sabanta. Sedim u dvorištu porodice Grujić. Ne pamtim takvu pitominu u nekom seoskom dvorištu sa starim vajatom, kućom, radionicom i ogromnom kruškom za koju domaćini ne znaju kad je posađena. Milevin limun dopunjava sliku ove idile. Mileva Grujić je Miladinova snaha. Sa njom je i njena snaja Dušica. Dušicin muž Zoran, Milevin sin, nije bio u tom trenutku kod kuće. Ni Zoranov i Dušicin sin nije bio kod kuće pa je to razlog što ih nema na slikama. Sada je u Donjoj Sabanti samo Milena Grujić i njena porodica. Milan i Miladin sreli su se sigiurno ponovo, ali na nekom drugom mestu.
Kratak susret u Engleskoj i Sabanti, drugi deo.
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: novembar 2014.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
“Kratak susret u Engleskoj i Donjoj Sabanti”, zapis urednika sajta Dragoslava Simića novembra 2014.
Gledam poređane slike iz Sabante i Londona, slušam priču. Deluje kao moja novinarska autobiografija. Izmešane su godine nastanka crno-belih fotografija, ali to nije ni važno. Važno je da su slike autentične. Zapamtio sam samo Milanovu priču, prezime Grujić i selo iz koga je, Donja Sabanta. Njegovog lika se ne sećam. Po povratku iz Engleske, prema sećanju, otišao sam u Donju Sabantu i tamo sreo brata Miladina i snaju Milevu. U Engleskoj sledeće 1986. godine, čekali su me novi poslovi na koje takođe nisam imao uticaj. Vidite link Lujza Rajner. Njena priča snimljena je u Norfolku 1985. i kako rekoh već 1986. bio sam opet kod Lujze Rajner, poslom. Put me je vodio preko Redinga baš tamo gde sam sreo čudaka iz Donje Sabante, Milana Grujića.
Neko će se zapitati zašto ovaj novinar poklanja toliku pažnju nekim nevažnim ljudima “?” u svojim emisijama kad postoji toliko tema koje su danas u funkciji savremenog života, ne prošlost. Na kraju i pitanje, ko plaća ovaj sajt i rad na postavci elektronskog pamćenja. Prema ceni dentističkih usluga ili usluga advokata danas, svaki drugi rad je obezvređen, novinarski pogotovu. Na ova dva pitanja imam neki odgovor, koji svako može da dobije ako mi se obrati mejlom na adresu sicke41@gmail.com
Ali nemam odgovor na pitanje koje sebi često postavljam: zašto sam sve ove materijale sačuvao? Približno 2000 fotografija, članaka i tonskih zapisa. Od ovog broja samo je polovina do sada postavljena na sajt. Jedini oglas koji sam objavio glasi: Ovaj sajt je nekomercijalan i spada u domen nematerijalne kulture. Izdržava se od donacija. Podržite ga... Za 5 godina postojanja www.audioifotoarhiv.com nije se niko javio. Odnosno jeste, jedna koleginica organizator programa Radio Novog Sada koju nisam poznavao. Zamolila je da sačekam da primi platu i daće mali prilog. Beskrajno sam zahvalan ovoj mladoj ženi koja je prva uočila kakva je ponuda sajta. Taj gest je bila veća nagrada od svakog novca.
Mog školskog druga Miku “ćureta” čiji su preci iz sela u blizini Sabante ne pominjem jer kakav bi to bio školski ako ne bi podržao prijatelja, ako može.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
