Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
(u pripremi)
Iz emisije, spiker: Sarajevo 1994. godine.
Klaus Birkhok novinar danskog lista „Informacion“ Kopenhagen.
„Najstrašnije je možda saznanje da mi pričamo i pevamo o solidarnosti, a ustvari odbijamo da shvatimo da je krvoproliće koje se dešava na dalekom i varvarskom Balkanu, nešto što se može desiti i kod nas. Ubice u Bosni su školovani. Upoznati su sa blagodetima kredit kartica. Okušali su biftek tartar i dvanaest godina stari viski. Gledali su porno filmove. A ipak sve to rade. Da li je to potpuno neverovatno da bi se tako nešto moglo desiti i u Americi. Ili u Francuskoj. Ili ko nas. Hoćemo li mi rešiti problem preciznim bombardovanjem. Ili bi trebalo dublje u našoj evropskoj prirodi i kulturi tražiti sarajevsku tragediju.“
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: avgust 2015.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
O Marku Markoviću piše Miroslav Nešić, sportski novinar, kolega iz Radio Beograda
Prenosi svečanog otvaranja ili zatvaranja velikih takmičenja su retkost u programima naših radio-stanica, pa je tako i u karijeri reportera Marka Markovića. Uprkos tome, dočaravajući početnu i završnu ceremoniju sa Zimskih olimpijskih igara u Sarajevu 1984. on je iskazao više svojih vrlina koje ga, po mom mišljenju, stavljaju na počasno mesto u nevelikoj galeriji vrhunskih reportera svih vremena na jugoslovenskim prostorima. Glasovno odmeren - gospodstven - kako i odgovara događaju koji opisuje. Ritmički takođe. Rečenica kratka, ali sadržajna i slikovita. Slušaoce nije opterećivao bespotrebnim brojkama, statističkim i inim podacima. Kada je to i činio, imao je povod u trenutnom zbivanju. Sećam se, često je govorio:
- Ako u prenosu plasiram i 30% od pripremljenih podataka - super!
Nije kazivanjem mnoštva činjenica, pogotovo kad im nije vreme, želeo da skuplja jeftine poene od slušalaca. Njihovo poštovanje pridobijao je radeći upravo ono zbog čega je na reporterskom mestu - dočaravajući im na prijemčiv način zbivanja koja gleda. Imao je najsažetiji opis svog posla:
- Gledam i pričam.
I njegovi saveti, profesionalni, ili oni životni - pogađali su pravo u metu. Marka je samo trebalo znati slušati.
Iskoristivši nezadovoljstvo naroda raspadom zemlje, međunarodnim sankcijama, nemaštinom... DEPOS je 28. juna 1992. organizovao Vidovdanski sabor uperen protiv vlasti Slobodana Miloševića. Starije kolege koje su za potrebe programa godinama pratile politička zbivanja su se iskusno izmakle od škakljivog posla. Tako sam, iako sportski novinar, dopao u situaciju da prenosim skup. Kada sam Marku Markoviću rekao šta me očekuje, samo je kazao:
- Pamet u glavu - značajno podigavši obrve i kažiprst uvis.
Jednom prilikom sam otišao da pripremam televizijsku emisiju, a onda, nepun sat pred početak, je odlučeno da prenosim fudbalsku utakmicu - prvi put u životu.
- Pričaj ono što vidiš. Ono što znaš - kaži. Ono što ne znaš - prećuti. Samo glup čovek u televizijskom prenosu utakmice može da ispadne glup - posavetovao me je Marko.
- Marko, hoćete li da mi prokontrolišete tekst - zamolio sam ga jednom prilikom.
Pažljivo je čitao:
- Ja bih ovo napisao ovako - ukazavši mi s puno takta na grešku.
Proslavljeni šahista, velemajstor Svetozar Gligorić je 28. februara 2011. u Ruskom domu u Beogradu trebao da predstavi svoj muzički kompakt-disk Kako sam preživeo XX vek? Organizatori su me zamolili da pronađem nekog ko bi na promociji govorio o novinarskom radu Svetozara Gligorića u Radio Beogradu. Gliga je u penziju otišao odavno - 1978. Iz te stare generacije novinara sam poznavao samo dvojicu. Znajući da je Marko Marković već prilično bolestan, telefonom sam pozvao nekadašnjeg glavnog i odgovornog urednika Prvog programa, a zatim i direktora Radio Beograda Milutina Milenkovića.
- Mišo, ne mogu! Bolestan sam. Iz kuće izlazim samo kada idem kod lekara na VMA. Taksi me vozi od vrata do vrata.
Više nisam imao izbora - objasnio sam Marku o čemu je reč.
- Nešo, doći ću - neću te ostaviti na cedilu.
Slabašan, vidno narušenog zdravlja, teško hodajući - Marko Marković je održao reč i govorio na promociji - kratko, ali sadržajno, otmeno.
Ovakvih primera je bezbroj, jer Marko Marković je bio od ljudi koji su najzadovoljniji kada nekom učine nešto lepo. Uostalom, četo je na rastanku, umesto pozdrava, znao da kaže:
- Zovi me, ako ti treba neka pomoć!
Te večeri u Ruskom domu smo se poslednji put videli. Preminuo je 23. decembra 2011.
Marka Markovića pamtim kao velikog novinara, ali još većeg čoveka.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača
sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
sajta |
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
