Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Glas dva večito suprotstavljena naroda na Balkanu nadaleko se čuje, čak tamo, u Americi - usred Njujorka - u radio programima pod nazivima Glas slobodne Hrvatske i Glas slobodnih Srba, ali na istoj talasnoj dužini. Zanimljivo! Ko ne zna šta jedni o drugima misle ovi narodi, treba obavezno da čuje ovu veoma ilustrativnu dokumentarnu emisiju. A onaj koji to dobro zna, takođe treba da je “pročita”, ne bi li se posle toga možda upitao - dokle tako, nije li sve to dovedeno do apsurda.
U ovom slučaju govori se o verbalnom ratu dva balkanska naroda. Obe strane su do krajnosti motivisane u tom poslu. Međutim, zahvaljujući zanimljivom sadržaju i veoma veštoj kompoziciji, sve što se u priči navodi kroz radio programe obeju strana, nesumnjivo zadojenih mržnjom, deluje karikaturalno i apsurdno. (Priča tako i počinje. Oba radio programa emituju se na istoj talasnoj dužini, isti im je telefonski broj, a ista im je i adresa. Nemoguće je, a da pritom ne pomislimo da se ovde ne radi o nekakvom njihovom zajedničkom "dilu") Ko zna, da nije tragično, možda bi tako i bilo.
Istorija sveta je pokazala i dokazala da su ratovi, gde god da su se vodili, za sobom ostavljali samo nenadoknadivu pustoš, bilo duhovnu, bilo materijalnu. Verovatno je zbog toga neko rekao da je istorija učiteljica, da pored ostalog uči čitav svet da ne ponavlja načinjene greške u prošlosti. Nažalost, postoje delovi sveta u kojima ljudi nisu bili dobri učenici - nisu pažljivo slušali učiteljicu - pa su zbog toga postali falsifikatori prošlosti, ko zna sve čega u njoj, i nastavili da ratuju, ako ne oružjem, onda verbalno. Jedan od takvih delova sveta nalazi se upravo na brdovitom Balkanu, ali prema ovoj radio priči sve se događalo 1990. godine u Americi.
(Napisala Jelena Marjanović lektorka posle slušanja emisije.)
Slušaj: (mp3)
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića
Kako sam snimio ovu emisiju?
U Njujorku u kome sam se bavio istraživanjem života srpske emigracije, 1990. godine, upoznao sam Ljiljanu Obradović Knežević, voditeljku radio časa “Glas slobodnih Srba”. Tada sam slušao jednu njenu emisiju uživo. Ali onda mi je ona pokazala snimke na kasetama konkurencije, hrvatskog radio časa “Glas slobodne Hrvatske”. Rekla je da su na istoj talasnoj dužini zakupili radio čas, i jedni i drugi i da se sa iste talasne dužine u razmaku od sat vremena mogu čuti jednom nedeljno i Srbi i Hrvati. Kakav apsurd. Udružio ih je vlasnik radio stanice koji je iznajmljivao svoje radio časove po najpovoljnijim cenama. Tako su saradnici i jednog i drugog radio časa mogli da prate jedni druge, šta govore jedni o drugima u emisiji. Medjusobno su snimali te emisije i kasete sa snimcima slali u zemlju, u Zagreb ili Beograd, ali efekat je uvek bio isti: rat na radio talasima.
Jasno je bilo kako ova emisija koju sada slušate treba da izgleda. Oba radio časa spojena su u jedan radio, tek da se vidi kako su govorili jedni od drugima u emigraciji: glas dva suprotstavljena naroda sa Balkana u Njujorku. Sve se dešavalo u predvečerje raspada Jugoslavije 1990/1991. godine. Nisam mogao ni u najcrnjim slutnjama da pretpostavim da će se ovaj tužni folklor iz emisije ubrzo surovo ostvariti u zemlji kao nagoveštaj građanskog rata.
Fotografiju voditelja hrvatskog radio časa nisam imao i lično ga nisam upoznao. Zvao se Jozo Vukušić što se u odjavi emisije može čuti.
Postavljeno: septembar 2012.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Za sve istraživače prekomorsakih odnosa Srba i Hrvata u emigraciji pre svega u Americi, donosim prvobitnu širu verziju emisije Rat američkih Srba i Hrvata na radio talasima. Snimljeno u Njujorku 1990. godine koju sam našao u svojoj dokumentaciji prema datumu u dnu ove beleške tek sada. Na ovu temu postoji veliki broj pisanih izvora, ali koliko je meni poznato, ovo su jedini tonski zapisi sačuvani autentično i objavljeni na ovaj način, rađeni “rukom” jednog radio novinara. Dokument spada u govornu istoriju.
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: januar 2016.
Povezani link:
28. mart 2022. |
Istorija iz fioke - Rat Hrvata i Srba na radio-talasima, Njujork, 1990. Piše Dragoslav Simić Danas, nedelja, 20. mart 2022. Moje prvo profesionalno putovanje u Ameriku dogodilo se 1990. godine. Kako živi naša emigracija, bila je tema serije radio-emisija koje je trebalo snimiti u NJujorku, u predvečerje raspada Jugoslavije 1990/91. godine... Više na stranici Promocije. |
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
