Srebrenka Gluhić Ilić novinarka RTS /do 2001./

Perom i glasom o svojoj porodici

BEOGRAD, ROVINJ, SREBRENKA
I OPET, DECENIJAMA KASNIJE, BEOGRAD U KUĆI ILIĆEVIH
(Naravno biće pre svega reči i o njenoj porodici)

Umesto uvoda:

Osećam potrebu da pre Srebrenke dodam ovu pričicu koja ima veze sa njom. Jednom davno bila je neka radio emisija “Studio 6 vam priža šansu”. Nekome u Radio Beogradu palo je napamet da tu emisiju snimimo uživo u Rovinju. Urednica je bila Dušica Manojlović. Podržala nas je i mi smo službenim kolima fijat “Zastava” 1300 iz voznog parka Radio Beograda, otputovali u Rovinj. Adresa: Internacionalni omladinski kamp, stenovita obala, more, borova šuma, bungalovi, mnogo mladog sveta iz Jugoslavije i Evrope, najviše Francuza. Na recepciji Milan Vojnović već diplomirani sociolog koga sam od ranije poznavao iz Beograda i za mene nova ličnost, lepa, mlada studentkinja književnosti Srebrenka Gluhić. Unela je ona sav svoj urođeni šarm u novinarsku ekipu iz Beograda.

Umetnički deo vodio je reditelj Darko Tatić i onako pun energije jedva je čekao da se okupi društvo pa da počne. On je govorio tečno sva četiri važna svetska jezika. Ostali smo tamo šest dana. Darko je plenio recitujući onom mladom svetu stihove na ruskom, francuskom, engleksom, nemačkom jeziku i što je bilo najvažnije “palio ih” je za događaj koji smo svi odjenom počeli da očekujemo sa nestrpljenjem, audicija i priredba uživo za Radio Beograd. Srebrenka, odmah je bila za nas Senja, poznavala je ceo kamp, sva lica i predlagala poimence ljude za audiciju. Darkova ideja je bila da grupa Francuza peva “Milkina kuća na kraju”. Za njega nije bio nikakav problem da prevede stihove ove divne pesme na francuski. I danju i noću se pevalo u kampu. Svi su vežbali. Srećom tu emisiju je sačuvao “ludi” Darko. Prilažem link za slušanje KAO APSOLUTNI RARITET, ali jedino nema “Milkine kuće”, izbrisalo je vreme. Ipak sačuvan je glumac Bane Zamolo kao i glas kasnije poznatog dirigenta Dejana Miladinovića. Imena ostalih se ne sećam.

ROVINJ, STUDIO 6 VAM PRUŽA ŠANSU

Ukratko, bez Srebrenke i njenog smisla za organizaciju ne bi bilo ovog fantastičnog Rovinja koji smo poneli za ceo život. Sećam se da me je neko iz nekog šatora pozvao uveče “da pušim”. I to pamtim. Droga se valjala Evropom.

Sad smo, decenijama kasnije, ponovo u Beogradu.

Srebrenka je već okončala svoj novinarski posao, a sve ostalo u vezi sa njom i tema, biće opisano na ovom linku.

Izgleda kao da je sve isto, a nije. Nema Rovinja i onoga, kada se gleda iz 2023. godine, staromodnog fijata 1300 kojim smo tada službeno putovali u Istru, možda na kupanje, možda u novu avanturu, možda da završimo profesionalno jedan posao u kome je trijumfovao reditelj Darko, a iz potaje nas sve posmatrala i slušala Senja, neznajući da će ona biti buduća novinarka televizije Beograd, urednica prepoznatljive “Porote”. Nju je možda baš ta iznenadna poseta iz radija odvela u novinarstvo. Možda?

Dragoslav Simić

Srebrenka (oktobar 2023.): Zašto sam krenula u ovu priču o mojoj porodici, o stradanju moje porodice i uopšte o svemu što im se događalo.

Posle smrti moje majke neke stvari su se slagale u mojoj glavi. I osetila sam potrebu da progovorim ne samo o majci , njenim najbližima i mojima najbližima kojih više nema nego i o celoj jednoj generaciji kojoj je ona pripadalai, generaciji koja je prošla kroz drugi svetski rat opredeljujući se ovako o onako, ali to je jednostavno vreme stradanja. I to vreme stradanja je ostavilo pečat na njima i nikada nije bilo izbrisano. Onda su na neki način i njihovi potomci rasli u toj atmosferi i nekim pričama gde su polako saznavali mnoge stvari ili su im kazivane kasnije kad su odrasli. Tako da ja to sve nosim u sebi. I osetila sam potrebu da stavim nešto na hartiju. I krenula sam u to pisanje. I sve vreme sam plakala. Jednostavno su mi suze tekle dok sam to pisala. Tako sam i naslovila svoj tekst (Moji) jer to je priča u suštini o široj porodici. O onima koje nisam ni dočekala da upoznam. Koji su umrli ili izginuli. Ali prevashodno o mojoj majci i užoj porodici u kojoj sam rasla.

Rasla sam sa majkom, bakom i tetkom. I to je bila jedna mala osnova iz koje sam ja nikla. Sa mnogo ljubavi, mnogo pažnje ali previše osetljivosti previše rana u njima koje nisu mogle uvek da se sakriju.

Iz intervjua pod naslovom “Istraživanja slojeva stvarnosti”, Politika 1997.

“Jednostavno rečeno, dokumentarizam na televiziji trebalo bi da bude pokušaj bekstva od površnosti. Od brzog zaključivanja, nepotpunosti i pojednostavljivanja.“

Srebrenka Gluhić Ilić /Foto D. Simić/

Srebrenka koju su svi zvali Senja, čita odlomak iz svoje knjige o porodici.

Slušaj 1. deo:      (mp3)

Srebrenka Gluhić Ilić /Foto D. Simić/

Srebrenka, odlomak iz knjige:

Pišem. Pokušavam da pišem. Tražim slova kao da tek učim azbuku. Nije to ona moja poznata stara pisaća mašina po kojoj sam sa sigurnošću lupala i lako dolazila do vidljivih oznaka svojih misli. Da li je uopšte problem u tome što se suočavam s nečim novim ili je problem daleko veći, daleko ozbiljniji? Moje misli, moje razbacane misli i nesređena sećanja koja bi htela da me uguše u svojoj želji da se iskobeljaju iz mraka i haotičnosti. Nije to ništa novo, ništa od juče, ali jednostavno ne rešava se, ne pretvara u priču. Kada bih htela da počnem tu priču, koja bi bila moja prva slika, moja prva rečenica? Možda...“Pamtim ruku na belom čaršavu. Mršavu ruku, slabašnu, sa plavim venama, ali tako elegantnu u nenameštenom gestu nemoći. Bilo je to poslednjeg dana, samo nekoliko sati pre nego što će je život napustiti. Moju majku. Bio je avgust, deseti dan, nedelja. Deseti u bolnici. Dozvolili su mi da je obilazim svakog dana. I svakog jutra ulazila sam u bolnicu teškim korakom, zadržavajući dah i s bolom u grudima. Kako ću je zateći? Nije to više bio strah od konačnog. Obe smo bile u potpunosti svesne brzog približavanja kraju, ali mene je mučilo promenljivo stanje njenog raspoloženja. Jednog jutra me je dočekala: “...Sada si mi sve pokvarila, upravo sam napravila skicu i krenula sam da nanosim boje! Sve si mi pokvarila“... Bila je iskreno ojađena i provele smo izvesno vreme u ćutanju, a onda bi potonula u san. Ostajala sam u tišini, stegnutog grla i po ko zna koji put iskidano su se nizale, mešale i spajale scene njenog i našeg života. Nije to bilo prvi put. U duge tri i po godine njenog bolovanja ispunjenog krizama nemoći i poniženja i povremene stabilnost i kada je, po ko zna koji put, ponavlja sećanja na porodicu, brata, oca, rat, počela sam da usvajam njen život kao svoj. Već sam znala mnogo toga što bi se moglo ispričati kao priča, ispisati povest o stradanju, o jednom vremenu o kome su drugi već ispisali tomove književnih dela, ali sada se događalo nešto drugo. Počela sam da poimam svu dubinu jednog neispunjenog života, svu tragiku bića koje je prošlo mimo pravog, ostvarenog sna o talentu, ljubavi, porodici ili bilo kakvom sopstvenom izboru i slobodi. A bila je slobodna, nekonvencionalna, sasvim svoja i po mnogo čemu originalna.

Slušaj 2.deo:      (mp3)

Za posetioce koji prate produkciju Audio i Foto arhiv SIMIĆ navodim pismo Mije Ilića Senjinog supruga koje prikazuje šta se za proteklih dva meseca od trenutka kada sam predložio da načinimo Srebrenkinu stranicu do danas sve dogodilo bitno za razumevanje sadržaja.

Pismo Mije Ilića:

From: Miodrag Ilić
Sent: Thursday, September 14, 2023 8:27 PM
To: Dragoslav Simić
Subject: Knjiga kompletirana

Simiću!

Danas sam kompletirao Senjinu knjigu sa dizajnerom (tehničkim urednikom) izdavačke kuće Jagoša Đuretića.

Prihvaćen je tvoj predlog naslova "Svi smo mi knjige nepročitane" prema jednom uskliku pesnika Dušana Matića, za Senjin rukopis M O J I sa podnaslovom “Zapis protiv zaborava”. Ova mala lepa knjiga sa predgovorom Đorđa Malavrazića treba da izađe za beogradski Sajam Knjiga u oktobru 2023.

Ja imam na "flešu" desetak izabranih fotosa Senjine porodice koji mogu da uđu u tvoj arhiv. Dakle. narednih dana, kad možeš, javi se da se vidimo i završimo taj posao.

Pozdrav, Mija Ilić.

U dogovoru sa Senjom zamolili smo glumicu Biljanu Đurović da pročita odlomak iz Senjinog rukopisa M O J I koji će se pojaviti kao Knjiga pod naslovom Svi smo mi knjige nepročitane.

Slušaj:      (mp3)

Srebrenka Ilić: Odlomci iz rukopisa MOJI. Čita Biljana Đurović

Glumica Biljana Đurovič. Izvor RTS: Glumica Evrope je Biljana Đurović

Biljana Đurović, glumica i profesorka scenskog govora na Akademiji lepih umetnosti i multimedija, dobila je glavnu nagradu 14. Međunarodnog pozorišnog festivala „Glumac Evrope”, koji je održan od 6. do 11. jula 2016. na Prespi u Makedoniji za ulogu Nadežde Petrović u istoimenoj monodrami, koju je režirao Božidar Đurović, a koja je rađena u produkciji Festivala monodrame i pantomime.

ĐORĐE MALAVRAZIĆ: PORODIČNA ELEGIJA

Književnica Srebrenka Gluhić Ilić dugo se bavila uređivanjem i stvaranjem televizijskih programa i u svakom žanru, u kojem se ogledala, ostavila je ozbiljan i prepoznatljiv trag. Naravno, saglasno svom obrazovanju i preferencijama, najviše je dala kulturi na televiziji, ali se čini da je zvezdane godine njene karijere doneo specifičniji zaokret ka dokumentarizmu, negde oko 1985. godine. Ono što je na tom polju autorski radila ili kao urednik pokretala i podržavala spada u kategoriju istinskih prodora, i to je, na svoj način, potvrdila i nagrada Festivala dokumentarnog i kratkog filma, koja joj je 1992. godine dodeljena „za hrabrost i slobodu u koncipiranju dokumentarnog TV programa“. Ceo tekst

IZ PORODIČNE ARHIVE

Tuzla, dvadesetih godina prošlog veka: zaposleni u advokatskoj kancelariji Šefkije Gluhića (1878 – 1927), mog dede po ocu. Šefkija Gluhić (prvi s leva, sedi, s fesom na glavi) bio je narodni poslanik u Saboru Bosne i Hercegovine pre Prvog svetskog rata, koji se borio za agrarnu reformu i veća prava „čivčija“ - seljaka na imanjima veleposednika, a potom ministar poljoprivrede u prvoj Vladi Kraljevine Srba, Hrvata i Slovevaca 1918. Muslimanski politički prvak stekao je veliki ugled u narodu kao gradonačelnik Tuzle (1922-1924).

“Porodična elegija o Omeru i Danici” Kultruni dodatak Politike /7. oktobar 2023./ objavio je ovaj nešto skraćen tekst Miloš Gojković čovek koji se pojavljuje u ovoj priči, prema sećanju nekadašnjeg urednika Politike Milana Mišića, bio je ugledni reporter Politike tokom sedamdesetih. Bavio se i slikarstvom. Početkom pedesetih godina Gojković je u ulju naslikao Omera Gluhića. Obojica su bili zatvorski sapatnici u Sremskoj Mitrovici tokom robijanja u Kazneno-popravnom zavodu “za prevaspitavanje”. Istorija iz fioke, Dragoslav Simić Omer Gluhić - legenda u ratu, zatvorenik u miru. Omerova krivica nikada nije obelodanjena. Ali zato postoji rukopis Srebrenke Gluhić Ilić nekadašnje ugledne novinarke RTS koji će biti pretočen u malu lepu knjigu za oktobarski Sajam knjiga u Beogradu. Ovaj zapis protiv zaborava kazuje istoriju njene porodice, majke Danice i oca Omera. Napomena: PROČITAJTE TEKST IZ POLITIKE

Izgled korica
“Svi smo mi knjige nepročitane"
prema jednom uskliku pesnika Dušana Matića, za Senjin rukopis M O J I, podnaslov
“Zapis protiv zaborava”.
Ova mala lepa knjiga sa predgovorom Đorđa Malavrazića treba da bude objavljena za beogradski Sajam Knjiga u oktobru 2023.

ODGONETKA O OMERU
Prema zapisu Miodraga Ilića.

Senja ne zna ništa o Milošu Gojkoviću koji je naslikao Omera, osim da je bio veoma blizak njenom tati u zatvoru. Drugovali su i posle.

Što se tiče presude, to jest razloga zašto je Omer bio osuđen, ništa nikada nije obelodanjeno. Njena majka se obratila nekim ratnim drugovima koiji su bili na visokim pozicijama. Rekli su joj: "Dano, nemoj to nikad više nikoga da pitaš!". Dakle, totalna misterija.

Ima, međutim, nekih pretpostavki. Meni, njegovom zetu, Omer je jednom prilikom iaspričao neke relevantne pojedinosti. On je, naime, 1945-1946. bio šef kabineta generala Arse Jovanovića, načelnika Generalštaba JA i njegov intimni prijatelj. Poznato je da je Jovanović od 1946. do 1948. bio na specialističkim vojnim studijama na Akademiji "Vorošilov" u Sovjetskom savezu. Priklonivši se Rezoluciji Informbiroa, u avgustu 1948. zajedno sa pukovnikon Vladom Dapčevićem i generalom Brankom Petričevićem odlučio je da emigrira, to jest da prebegne u Rumuniju, a odatle da produži za Moskvu. Taj pokušaj nije uspeo: generala Arsu Jovanovića ubila je granična patrola.

OZNA je, naravno, imala osnovanu sumnju da je Omer - zbog bliskosti s Jovanovićem - bio upoznat s njegovim planom bekstva, i da je prikrio to svoje saznanje kao njegov saučesnik.

Omer mi je rekao da zaistas ništa nije znao o toj nameri svog pretpostavljenog, pa je odbio da prizna. Njegova "krivica" je bilo i to što je staru Crnogorku, Arsinu, majku sklonio odmah iz Beograda i naredio da bude prebačena službenim automobilom u Podgoricu. Osim toga, dao joj je neku pomoć, između ostalog i tri tone uglja za zimu. Sve to bilo je dovoljno da bude osuđen na tri godine zatvora. Ali, ne leži vraže! Omer se, kao slobodouman čovek i hrabar borac, držao u zatvoru nepokorno, tvrdio uporno da je nevin. Onda je na obnovljenom suđenju njegova kazna duplirana - na šest godina zatvora! ...

Srodni linkovi: Miljuša Jovanović

Iz biografije Srebrenke Gluhić Ilić

Srebrenka Gluhić Ilić, 1997. godina

/Preuzeti podaci sa Vikipedije/

Do penzionisanja 2001. godine stalno zaposlena u Televiziji Beograd (RTS). Kao izveštač, komentator i voditelj u Informativnom programu prošla kroz Unutrašnju i Kulturnu rubriku, a potom bila urednik Kulturne rubrike. Pored niza izveštaja, komentara, direktnih TV prenosa događaja u kulturi, i većeg broja specijalnih emisija, bila je i voditelj Dnevnika i jedan od urednika popularnog ciklusa „Porota“. Od 1985. do 1990. urednik, a od 1990. do 1996. godine bila je odgovorni urednik Dokumentarnog programa Televizije Beograd, u kojoj je bio okupljen veliki broj vrsnih autora, novinara- istraživača i stvaralaca, čije su emisije u njeno vreme bile prodor u aktuelne društveno relevantne i često zabranjene teme od izuzetnog značaja za ukupni domet i ugled RTS.

Emitovane autorske emisije

• Krajem veka - serija od 5 emisija u kojima se analiziraju krupna egzistencijalna pitanja na razmeđi milenijuma: „Genetski inženjering“, „Informatika“, „Automatizacija“, „Veštački rajevi – narkomanija“, „Plastični svet“(reditelj Božidar Kalezić),
• Svetla tačka na karti Evrope – emisija o Užičkoj Republici, prvoj oslobođenoj teritoriji u pokorenoj Evropi 1941 (u koautorstvu sa Svetolikom Mitićem; reditelj Branko Kičić),
• Dan koji je izmenio svet – emisija kojom je 1987. obeležena godišnjica Oktobarske revolucije (u koautorstvu sa Svetolikom Mitićem; reditelj Branko Kičić),
• Dokumentarno veče – niz živih emisija u trajanju od po 90 minuta o specifičnostima televizijskog novinarstva, sa gostima i njihovim dokumentarnim prilozima,
• Jaša Rajter – portret revolucionara,
• Pacovski kanali – razgovor u studiju sa istoričarima povodom dokumentarnog filma BBC - o organizovanom bekstvu ratnih zločinaca pod zaštitom katoličke crkve,
• Ubistvo ambasadora Rolovića – složen prikaz zločina i hapšenja atentatora Barišića, uz autentični snimak skupa ustaša u Minhenu reditelja Ratka Ilića,
• Porota“, TV ostvarenje uživo sa insertima igranih filmova, sa gostima u studiju, na temu „Malograđanština i kako je danas doživljavamo“ (u dva dela),
• Bitka na Kosovu, mit, legenda, istorija – razgovor sa istoričarima povodom obeležavanja 600 godina od Kosovskog boja ,
• Seobe, 300 godina – direktan prenos obeležavanja tri veka od velike seobe Srba u Vojvodinu, održanog u Sremskim Karlovcima (4-časovbni kolažni program sa portretima istorijskih ličnosti i izjavama istoričara),
• Video-knjiga - eksperimentalni ciklus u kome je, u saradnji s rediteljem Peđom Sinđelićem, vizuelno i naracijom predstavljeno 17 značajnih knjiga svetske izdavačke produkcije u oblasti publicistike i političke filozofije („ Emocionalna inteligencija“ Danijela Golemana, „Kraj istorije“ Frensisa Fukujame, „Sukob civilizacija“ Semjuela Hantingtona, „Mediji i demokratija“ Džona Kina, „Ratni doboši“ Mire Beham, „Izdaja intelektualca“ Žilijena Bende, „Rat i antirat“ Alvina i Hajdi Tofler, „Televizija“ Dejvida Mek Kvina...),
• Ta čuvena Druga muška... Druga beogradska gimnazija,
• Portret akademika Zorana Konstantinovića,
• Španski građanski rat (8 epizoda sačinjenih od dokumentarnog materijala britanske televizije „Granada“ i jugoslovenske građe).

Živi u Beogradu, udata je za novinara i dramskog pisca Miodraga Ilića /link preuzet sa sajta Arhiv Simic/ sa kojim ima sina Uroša, ekonomistu.

---

Autor sajta

Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006. Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi sicke41@gmail.com       sajta

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

---

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad