Velimir Ćurguz Kazimir govori

Novinar i pisac

Pripremio i osmislio stranu Dragoslav simić urednik sajta

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

Pretragom po Vikipediji za biografijom Velimira Kazimira Ćurguza, novinara i pisca, dolazi se do ovog podatka koje navodim kao što piše, čiriličnim fontom:

Ово је списак потребних биографија на Википедији на српском језику. .... Велимир Ћургуз Казимир (1948); ...

Zato će u ovom prilogu o Ćurguzu biti uneti moji utisci sabrani tu i tamo, a ne njegova biografija. On bi o svom životu zaista imao šta da napiše. Đorđe Malavrazić je na tribini održanoj 25. maja 2010. godine u Muzeju automobila u Beogradu, povodom nekadašnjeg praznika iz Titovih vremena, “Dana mladosti”, komentarišući radio dramu “Partizanske zen priče”, autora V. K. Ćurguza, o Ćurguzu rekao:

“... Kazimir je taj nadimak dobio u jednoj prevratničkoj situaciji na tipično revolucionaran način. Za vreme studentskih protesta 1968, prišao mu je u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, nepoznati čovek i rekao: “Ja znam ko si ti. Ti si Kazimir, ~ i od tada je Ćurguz tipičnim duhom samoironije koje širi svojim tekstovima, prihvatio ovaj nadimak kao deo svog punog imena...”

Ceo tekst koji je izgovorio Đorđe Malavrazić.

Slušaj:     (mp3)

Ćurguza sam upoznao kao novinara Politike davnih devedesetih i tada snimio deo priče o tome kako je prema njegovim istraživanjima delovalo “dirigovano” Udruženje književnika Srbije u vremenu kada je među jugoslovenskim piscima vladala “reč partije” ne literatura. Ovaj tekst smo snimili u Knez Mihajlovoj, u tadašnjim prostorijama NUNSa, a sa sprata na kome smo se nalazili videlo se gradilište novog poslovng centra u produkciji tadašnjeg Miloševićevog čoveka, predsednika Vlade Mirka Marjanovića. Taj prvi deo snimka na kome je govorio Ćurguz, sačuvao sam na kaseti u nadi da ćemo snimanje dovršiti, ali na tome je i ostalo. Kasnije ili već tada, Ćurguz je otišao iz Politike gde je radio kao novinar zbog neslaganja sa uređivačkom politikom svog lista. Osnovao je medijsku dokumentaciju Ebart i postao director Ebarta. Na konferenciji za novinare u Medija centru na kome je predstavljena ova dokumentacija, bilo je to oko 2000. godine, na pitanje ko finansijski podržava ovaj projekat, prisutni novinari nisu dobili jasan odgovor.

Povod da se ponovo sretnem sa Ćurguzom, bilo je neko stanje “začaranog kruga” u kome sam se lično našao 2005. godine. Nisam znao šta da radim sa svojom arhivom.

Da objasnim. Početkom 2005. godine, dovršio sam rukopis knjige “Raskol u eteru” na osnovu fono dokumentacije majora Nikole Kosića. Iza majora Kosića voditelja volonterskog srpskog radio časa u Milkvokiju, ostao je veliki broj fono zapisa koje je doneo iz Amerike, a smatrao sam da maker mali deo ovih zvučnih rariteta treba da bude dostupan javnosti. Nisam znao kako da predstavim ovo zvučno blago. O sopstvenom sajtu nisam razmišljao. Ponudio sam Ćurguzu “Vesti glasa Amerike” koje je sačuvao Kosić, a obuhvatale su raspon “hladnog rata” u periodu od 1950. do 1980. godine. Tako smo se dogovorili da kaseta sa vestima bude u dokumentaciji Ebart na raspologanju korisnicima.

Ćurguz i ja decenija smo se povremeno sretali na pijaci Đeram u čijoj blizini obojica stanujemo.

Za Ćurguza su prijatelji govorili da je strastan kuvar i da kad želi, zna da spremi odličlnu hranu. Lično, nikad nisam bio pozvan na takvu gozbu pa prenosim tuđe utiske jer je i ovo deo Kazimirove biografije.

Ali ono što znam pouzdano o Ćurguzu, to je smisao da organizuje i priredi neobičnu izložbu kao što je bila jedna u Manakovoj kući u Beogradu 1997. godine, na temu javnog života u Beogradu i Srbiji. Bio je to izgled prostora u kome su radile sa svojim mušterijama prostitutke pre Prvog svetskog rata. Opskurnost nameštaja, nedostatak higijenskih pomagala, struje kao izvora toplote, uz autentičnost eksponata, kako se videlo, nisu sprečavali korisnike usluga javnih žena da pristupe ovoj vrsti zadovoljstava.

U Književnoj topografiji Beograda XX veka, objavljenoj 1995. Radovan Popović je zapisao između ostalog, da je Ćurguz predsednik Međunarodnog instituta za kučnu književnost.

Emisiju koju možete čuti u celini snimio sam sa Kazimirom 2009. godine kao “post sindrom 1968”, zanimljivu ispovest čoveka koji je imao priliku da se suoči sa svim segmentima totalitarnog režima JB Tita.

Slušaj:     (mp3)

Prvi tekst kao radio dramu koju je Čurguz objavio na radiju bila je adaptacija njegove priče "OVAKO IL` NIKAKO!" - Partizanske zen priče. Slučaj je hteo da se ova radio drama reprizirala u javnom prostoru 2010. pa je to bila prilika da je priključim ovom delu o VK Ćurguzu. Detaljnije se može pročitati sa plakata koji prilažem.

* fotografije i tekst: Dragoslav Simić

RADIO-ADAPTACIJA I REŽIJA: DARKO TATIĆ

Slušaj - Partizanske zen priče 1. deo:      (mp3)

Slušaj - Partizanske zen priče 2. deo:      (mp3)

Postavljeno: februar 2011.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad