Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Slikarka Zora Petrović

(1894 ~ 1962)

Sećanja Bele Pavlović o prijateljici Zori Petrović

Priču Bele Pavlović o Zori Petrović snimio Dragoslav Simić urednik sajta 1998. godine u ateljeu slikarke Bele Pavlović.
Fotografija Bele Bele Pavlović i oprema ove stranice Dragoslav Simić.

Zora Petrović
Zora Petrović
Bela Pavlović
Bela Pavlović

Bela Pavlović o Zori Petrović, sećanja, prvi deo

Slušaj:     (mp3)

Bela Pavlović o Zori Petrović, sećanja, drugi deo

Slušaj:     (mp3)

Zora Petrović

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

NOVO ČITANjE ZORE PETROVIĆ

Monografija dr Jasmine Čubrilo, izdanje Toru, d.o.o., Beograd 2011, 180 str.

O našoj poznatoj slikarki, univerzitetskoj profesorki, članu Srpske akademije nauka i umetnosti Zori Petrović ( 1894- Beograd 1962) napisane su brojne studije, ostavljena svedočenja - pisana, objavljena, fotografisana. A pre svega - sačuvan je i gotovo u celosti istražen njen umetnički opus. Pa ipak, istorija umetnosti, kao živa nauka koja se obogaćuje aktuelnim čitanjima i potpomaže drugim društvenim, naučnim granama, pruža konstantno priliku da se novim metodama i tumačenjima pristupi kako poznatim, kroz istoriju potvrđenim, tako i tek nastajućim umetničkim ostvarenjima i njihovim autorima. Upravo je taj metod nove istorije umetnosti primenila u monografiji o Zori Petrović dr Jasmina Čubrilo, profesorka novosadskog i beogradskog univerziteta. Knjiga je objavljena 2011. godine u izdanju Toru, d.o.o., Beograd - uglednoj i mada maloj - vrlo profesionalno fokusiranoj izdavačkoj kući koja već godinama obogaćuje svoju Biblioteku posvećenu ženama u srpskoj umetnosti izuzetno vrednim studijama s uglavnom novima pristupima i aktuelnim tumačenjima stvaralaštva naših umetnica svih pokolenja. Do sada je izašlo iz štampe dvanaest knjiga u toj Biblioteci - o Mileni Pavlović Barili, Ljubici Cuci Sokić, Katarini Ivanović, Beti Vukanović, Nataliji Cvetković, Olgi Jevrić, Nadeždi Petrović, Danici Jovanović, Ani Bešlić, Leposavi Beli Pavlović, Radi Selaković i Zori Petrović iz pera kako mlađih tako i starijih teoretičara i istoričara/ki umetnosti.

Jasmina Čubrilo spada u prvu kategoriju - mladih, ali zrelih istoričara umetnosti, formiranih pre svega na umetnosti svoga doba, što znači u suštini interdisciplinarno i multidisciplinarno, s tih pozicija i vizura pristupaju istraživanjima i timačenjima stvaralaca drugih vremenskih tokova. To im je omogućilo sasvim slobodno kretanje kroz vreme i prostor, drukčija čitanja poznatih činjenica, ispravljanje nedovoljno preciznih stavova i mišljenja ali i hrabro otkrivanje zaboravljenih ili zapostavljenih dokumenata. I najvažnije od svega - pisanje nove istorije umetnosti podrazumeva korišćenje i primenjivanje na našu umetnost adekvatne, najnovije literature koja se pojavljuje u svetu čime se eliminiše odnos centra i periferije koji je dugo opterećivao naše istraživače. Takvim pristupom, shvatanjem da svaki, ma i najmanji materijalni dokaz, iskaz, vizuelno ili tekstualno svedočanstvo može da bude od bitne važnosti za pojedine zaključke ili tumačenja - Jasmina Čubrilo je došla do do sada malo, ili nimalo, korišćenih podataka, kao što je, na primer, pesma erotskih konotacija „Slikaru - Lizi Križanić“. Autorka knjige primenjuje ikonološko čitanje vizuelnog materijala, obogaćeno velikim znanjem i oslanjanjem na literaturu koja podstiče istoriju umetnosti da u svetlu novih teorijskih postavki i uz pomoć drugih društvenih nauka, postane relevantna, strukturirana i utemeljena kritička disciplina.

U tom smislu je Jasmina Čubrilo pristupila predanom sakupljanju dokumenata, dubinskom istraživanju, tananom analiziranju života i stvaralaštva Zore Petrović, potpomognuta pratećim materijalom koji postaje kroz njeno čitanje izuzetno dragoceno tkivo za dalje upoznavanje ličnosti slikarke. Na drugoj strani su stajala dosadašnja mišljenja o Zori Petrović u iskazima i sećanjima njenih savremenika, kolega i prijatelja, kao i brojni napisi u monografijama, katalozima i velikim studijama: Jasmina Čubrilo je istražila ne samo tu postojeću bazičnu, značajnu literaturu, već i najmanji pomeni Zorinog imena u mnogim kritikama povodom grupnih nastupa ili u intervjuima drugih umetnika. Jednom rečju - ona je pažljivo čitala i slikarkina dela i svaki dokaz njenog postojanja do kojeg je mogla da dođe, poredila postojeće objavljene stavove, a onda donosila svoje, autentične, nove zaključke u kojima najznačajnije argumente daju iskazi same umetnice, doneti prilikom brojnih intervjua ili u drugim prilikama. Ti novi pristupi i zaključci do kojih je autorka došla, odnose se na niz detalja - i ne samo detalja - iz Zorinog života, njenog odnosa s prijateljima i prijateljicama, modelima, kolekcionarima, posebno s Pavlom Beljanskim, zatim s kritičarima, kolegama iz klase ili generacije, potom s Akademije (Fakulteta) likovnih umetnosti, SANU itd.

Knjiga je koncipirana s posebnom strukturom - prati teze koje autorka zastupa, bez stroge hronologije i obaveznog doticanja svih do sada tretiranih aspekata slikarkinog rada; analizira ona dela koja su bitne važnosti za celinu njene postavke, i zbog toga ističe posebnu važnost pojedinih ciklusa. Tako, na primer, poznati posleratni Zorin ciklus nazivan i Folklornim, Čubrilo tumači na sasvim nov način, opovrgavajući stavove da se radilo o „identifikaciji s narodom“ u vremenu apologetskog socijalističkog realizma. Autorka monografije smatra da je to bila neka vrsta mimikrije („kostimirani prizori“) i da Zora nikada nije podlegla nijednoj vrsti pritiska: slikala je uvek i samo ono što je želela i volela.

Šest poglavlja monografuije nose nazive: Jedna slika i sve slike - diskurzivene mreže, s podpoglavljima: U ateljeu, Tri prizora i Formalna istorija / zvanična verzija, zatim Intimna istorija - Autoportreti - narativizacija života; Intimna istorija - Portreti - od privatnog ka javnom, rekonstrukcija Zorinog društvenog života; „Folkloristička faza“ - Autentičnost, ili, pak, kostimirani prizori, samo; Aktovi - brutalno („preterano“) vidljiva tela / Kada kultura postane telo / Materijalna stvarnost tela i Post-scriptum. Ovako koncipirana knjiga nagoveštava polemički karakter, novi diskurs u kojem s razlogom očekujemo - i dobijamo - revalorizaciju Zorinog društvenog i intimnog bića, i autentično tumačenje njenog opusa uglavljenog u život.

Značaj knjige nije samo u činjenici da je to jedina monografija posle niza godina posvećena ovoj umetnici, već zbog toga što smo suočeni s nizom korekcija dosadašnjih znanja, s preciziranjem pojedinih odnosa i događaja, a naročito s produbljenim iščitavanjem značenja Zorinih slika i crteža, i, uopšte, celokupne njene ličnosti s posebnim uglom gledanja. Tome doprinosi i pažljivo poređenje svih podataka koje pružaju drugi vizuelni i pisani dokumenti za kojima je Jasmina Čubrilo predano tragala i koji su joj poslužili za precizniju interpretaciju, posebno kada se radi o tabuiziranoj temi koja je ostala samo u naznakama, a koja se odnosi na nagoveštenu Zorinu homoseksualnost, istina uglavnom u usmenom predanju - bez ikakvih potpora u dokumentima. Jasmina Čubrilo, naime, smatra da bi se u Zorinom slučaju pre moglo raditi o „prikrivenoj feminističkoj strategiji“, po uzoru na tumačenje Pegi Felan koja govori samo o „obećanju feminističke umetnosti“ pošto se u Zorinom slučaju ne radi o smišljenoj, racionalnoj strategiji feminizma, već o spontanom suprotstavljanju uobičajenim i opšteprihvaćenim načelima vezanim za bilo kakvu manifestaciju drugog. I još tačnije i bliže, zasnivajući stavove na rodnim studijama, autorka Čubrilo smatra da je Zora Petrović svojim delom i delovanjem u stvari bliža strategiji queer-a jer taj kulturni i teorijski okvir adekvatnije pokazuje slobodu koju je umetnica (tiho i nenametljivo a očevidno) osvojila ukidajući sisteme (malo)građanskih nazora, ili ispoljavajući manje ili više eksplicitno svoj identitet i to uporno, sistematski i dosledno, u patrijarhalnoj sredini nespremnoj da prihvati nove izazove, nove suočavanja s ustaljenim tabuima. Odatle ambivalentnost u recepciji Zorinog dela ali i njene ličnosti, ali bez osporavanja velikih vrednosti njenog likovnog stvaralaštva.

Imajući u vidu da je životni put Zore Petrović predstavljao deo istraživanja Jasmine Čubrilo i da se on našao u jezgru njenog teksta, u knjizi nije bilo potrebno posebno navoditi podatke o slikarkinoj biografiji. Štampana je, međutim, novija bibliografija napisa o njoj (posle 1994. godine), uz napomenu da su u prethodnim većim pregledima, kao što su katalozi retrospektivnih izložbe u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 1978. a potom u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti 1995. godine objavljeni kompletni pregledi do tada poznatih bibliografskih jedinica. Kao što se moglo i očekivati - monografiju prate dragoceni popisi izvora i literature koju je autorka koristila, a posebno podaci nađeni u dokumentacijama Galerije SANU u Beogradu i Spomen-zbirke Pavla Beljanskog u Novom Sadu. Rezime na engleskom jeziku i registar imena, kao i beleška o autorki upotpunjuju ovo važno izdanje o Zori Petrović. Odlično su u boji reprodukovana brojna dela, a kroz tekst pratimo slikarkine fotografije iz različitih perioda života i u raznim prilikama, zatim faksimile dokumenata, crno-bele reprodukcije crteža, akvarela i slika koje prate tekstualne delove. Na živopisnost i upečatljivost izgleda same umetnice malog rasta s karakterističnim smeđim naočarima i staklima jake dioptrije koje je godinama nosila (što je navelo Đurđa Boškovića da konstatuje kako je to razlog njenog širokog, razlivenog poteza) u knjizi podsećaju mnoge fotografije i autoportreti, uključujući i onaj iz četrdesetih godina prošlog veka iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu, reprodukovan na koricama knjige: Zora Petrović, ozbiljna, pred štafelajem, širom otvorenih očiju gleda u nas kroz svoje velike naočare ali kao da i dalje postavlja branu kojom se štiti od suvišnih pitanja i prikrivenih odgovora. Čini se, ipak, da je dr Jasmina Čubrilo prišla sasvim blizu suštine i da je svojom knjigom o znamenitoj umetnici otvorila novu stranicu u istraživanjima - kako metodom, tako i zaključcima - bez apodiktričkih stavova, ali tako dobro utemeljeno u odgovarajućem naučnom aparatu, da možemo slobodno govoriti da je ovaj tekst dao novi život Zori Petrović.

Irina Subotić

Postavljeno: jul 2015.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana