Aeroput

DRUŠTVO ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ KRALJEVINE JUGOSLAVIJE

Kliknite na sliku za uvećanje

Aerodom Beograd, snimak iz 1938.

Kako sam napravio radio emisiju o „Aeroputu“?

Nisam bio među novinarima koji su 15. februara 1928. poleteli prvim putničkim avionom iz Beograda za Zagreb, ali sam 80 godina kasnije na inicijativu mog prijatelja Petra Bosnića, kolekcionara i istoričara amatera, zanetog vazduhoplovstvom, upoznao profesorku Mirjanu Krstulović čiji je deda Miodrag Paunović bio jedan od osnivača „Aeroputa“. Ona je zaista imala veliki broj podataka o ovoj kompaniji i nekoliko zanimljivih priča koje su me podstakle da sa velikom radoznalošću priđem ovoj temi. Prvo, našao sam Ognjena Bogdanovića, tada u devedesetoj godini koji je, rečeno savremenom jezikom, bio zemaljski domaćin koji je dočekivao i ispraćao putnike i avione. Stupio sam u telefonsku vezu sa Stankom Jovanović koja živi u Kaliforniji, a čiji je otac Čeda Dimitrijević putovao kao trgovac svakodnevno avionima Aeroputa na liniji Beograd, Dubrovnik, Zagreb, Sarajevo, Skoplje i Beč.

Pored ostalog Mirjana mi je ispričala i to kako je tempirana bomba namenjena Berlinu 1942. poslednjim letom Aeroputa, stigla u Nemačku.

Emisija je išla uživo, a samo su sa snimka emitovana sećanja Ognjena Bogdanovića. Emisija je „poletela“, a meni je srce zeblo da slučajno „ne pukne“ telefonska veza sa Amerikom. Na sreću autora sve se završilo kako sam zamislio. U 30 minuta stalo je obilje podataka, a ovaj novinarski radio proizvod, priča o Aeroputu, zahvaljujući Internetu, sada je pred vama.

U tekstu koji sledi koristio sam informacije o ovoj prvoj jugoslovenskoj aero kompaniji iz biltena Skupštine Beograda koja je velikom izložbom 2002. godine, obeležila početak rada našeg civilnog vazduhoplovstva.

“Ovom izložbom obeležavamo Dijamantski jubilej: pre 75 godina osnovan je "Aeroput" - kompanija koja će postati nacionalni avioprevoznik Kraljevine SHS, a zatim Kraljevine Jugoslavije. Godine 1927. uspostavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja bilo je podvig i za najrazvijenije države, tako da je naša zemlja time stala rame uz rame sa najboljima! To nije čudno kada se zna da smo od samih početaka avijacije imali sjajne i hrabre pilote-pionire, a već od 1921. godine i Kraljevski aero-klub "Naša Krila". Utemeljivači aero-kluba bili su ratni drugovi i doživotni prijatelji: gg. Tadija Sondermajer, Sveta Hođera i Miodrag Paunović. Ovi vizionari i graditelji osmislili su i stvorili i prvo Društvo za civilni vazdušni saobraćaj "Aeroput" i uspešno ga vodili sve do početaka ratnih dejstava u našoj zemlji.

Osnivačka skupština Društva održana je 29. maja u palati Jadransko-podunavske banke. Na spisku akcionara osnivača čitamo imena poznatih porodica onog vremena, po pravilu zastupljenih uplatama svih svojih članova pa i dece - bio je to ulog u budućnost. Pakete akcija imale su i banke kao: Vračarska zadruga, Srpska banka iz Zagreba, Privredna banka, Poštanska štedionica, Gajret, Amerikansko-srpska iz Sarajeva i druge, kao i tadašnje fabrike i preduzeća: Teleoptik, Velauto, Ikarus iz Novog Sada, Tehničko društvo "Voks", Šumsko-industrijsko dobro iz Drvara, Valjevska zadruga... Može se reći da su svi koji su nešto značili u privredi i društvu tog vremena, uložili u osnivanje "Aeroputa" svesni da se pokreće nešto veliko. Ukupno 412 akcionara uplatilo je 24000 akcija po 250 dinara, ili 6 miliona ondašnjih dinara. Sa tim početnim kapitalom budući gigant i ponos, glasoviti "Aeroput" otpočeo je rad. Nabavljena su prva četiri aeroplana, francuski "Potezi 29" sa motorima "Loren" od 450 KS.

Adresa Društva bila je Dvorska 3, telefon broj 32. Beograd je postajao metropola...

U prvoj godini rada "Aeroput" je prevezao 1332 putnika i ostvario 411 letova u trajanju od 965,25 sati.

Godine 1938. "Aeroput" je organizovao izuzetno uspelu Prvu međunarodnu vazduhoplovnu izložbu na Beogradskom sajmu.

Na čelu izložbenog odbora bili su prvi ljudi kompanije: Tadija Sondermajer i Miodrag Paunović. Bio je to ogroman uspeh u svetskim razmerama: učestvovale su Čehoslovačka, Engleska, Francuska, Holandija, Nemačka, Poljska i Amerika. Za tu priliklu "Aeroput" je bacio iz vazduha preko milion reklamnih letaka, a bila je izgrađena tada najveća atrakcija, kula za skokove s padobranom. Izdata je i specijalna emisija maraka. "Aeroput" su na Izložbi posetili NJ. V. Kralj Petar Drugi i NJ.K.V. Knez Pavle.

Pred Drugi svetski rat "Aeroput" se svrstavao među ozbiljne evropske avio-prevoznike. Njegova pokretna imovina iznosila je, prema bilansu za 1939. godinu, preko 29 miliona dinara. Posedovao je gustu mrežu domaćih i međunarodnih linija koje su se ukrštale u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani: povezivao je Solun i Sofiju sa Bečom, Milanom i dalje. U 1940. godini prevezao je čak 16 hiljada putnika i preleteo 726 hiljada kilometara.

U Aprilskom ratu 1941. godine Nemci su u bombardovanju uništili avione, motore, radionicu sa delovima i alatom, piste i uređaje, deo aerodroma, a zaplenili automobile i autobuse. Prostorije "Aeroputa" zauzela je Lufthanza. Okupatorska uprava konačno je 1942. godine ukinula "Aeroput" koji ionako nije radio.

Priča o "Aeroputu" nastavila se posle oslobođenja dramatičnim obrtima. Nove vlasti poništile su sve odluke okupatora pa je "Aeroput" dobio odobrenje da nastavi rad i to je učinjeno 2. jula 1945. godine. Napore rukovodstva "Aeroputa" da ponovo podignu kompaniju iz pepela prekinula je vlast donevši Uredbu o zabrani privatnih akcionarskih društava po kojoj je nasilnički i bahato, bez valjane pravne osnove "Aeroput" likvidiran 28. decembra 1948. godine.”

Slušaj:     (mp3)

postavljeno: februar 2012.

Knjiga sa preporukom za čitanje urednika sajta Dragoslava Simića

AEROPUT

Društvo za vazdušni saobraćaj
1927 ~ 1948
Autori Bojan Dimitrijević i Ilija Kukobat
Arhipelag, Beograd, 2023.

Ova izuzetna knjiga je više nego obična istorija snabdevena malo poznatim podacima o novoj privrednoj grani avionima u putničkom saobraćaju u Kraljevini Jugoslaviji. Jednostavno pisana prikazuje preduzetničku energiju koja se budila u novostvorenoj Kraljevini Srba Hrvata i Slovenaca. Ovo nije poslovni priručnik nego „strast za letenjem“ pojedinaca koji su spojili svoje znanje sa interesom države da pomogne u razvoju prvog jugoslovenskog saobraćajnog avio preduzeća. Pisana lepim jezikom knjiga prikazuje energiju i želju organizatora da se AEROPUT svrsta u red istaknutih evropskih kompanija. Posebno je važan deo o razvoju domaće avio industrije i pokušaji da se civilnim avio saobraćajem povežu svi veći gradovi tadašnje Jugoslavije. Vidljiv je napor da civilno vazduhoplovstvo učestvuje u razvoju transporta, trgovine i turizma. Prodor nemačkih trupa na Balkan i izbijanje rata u Jugoslaviji 1941. nisu dozvolili da ova ideja o vazdunom saobraćaju bude ostvarena do kraja onako kako su je tvorci ideje zamišljali. Putnički avionski saobraćaj je za mirno doba, ne za rat.

Knjiga jasno i realno prikazuje jugoslovenski sastav ove domaće avio kompanije u čijem su radu učestvovali zajednički svi pripadnici troimene države. Zanimljivo je da su među našim istaknutim pilotima bili i izbegli piloti pripadnici ruske carske vojske.

Knjiga sadrži obilje podataka o tipovima aviona koji su leteli, imenima pilota, izuzetno zanimljivim tekstovima najpoznatijih jugoslovenskih novinara objavljivanim u tadašnjoj štampi, velikim brojem fotografija uglednika iz čitave Jugoslavije koji su učestvovali u radu Aeroputa.

Istini za volju AEROPUT Društvo za vazdušni saobraćaj 1927 ~ 1948, Autori Bojan Dimitrijević i Ilija Kukobat, uvode nas svojom knjigom u avanturu čitanja slično gledanju najboljih kinematografskih ostvarenja u kojoj se reči i pausi pretvaraju u slike. Pred čitaocem se vrti zaista realno vreme koga više nema.

Tadija Sondermajer

Jedan od najistaknutijih likova o kojima se malo kod nas u savremenim okvirima zna jeste pilot Tadija Sondermajer, heroj iz Prvog svetskog rata, avanturista, čovek koji je prvi u svetu sa kapetanom Leonidom Bajdakom obavio interkontinentalni let avionom od Pariza do Bombaja i natrag do Beograda 1927. Treba naglasiti da se tada još letelo bez radio veze pa je zato ovaj njihov uspeh još veći.

Sondermajer je rođen u Beogradu 1892. godine. Bio je jedan od inicijatora za osnivanje Društva za vazdušni saobraćaj i prvi direktor AEROPUTA i tu dužnost je obavljao sve do 1941. godine. Ukratko bio je to čovek kao iz nekog filma. Padao sa avionima kojima je leteo u ratu, dizao se sa opekotinama po telu, lečio se, ali je neumorno i bez straha leteo ponovo. Najveću štetu načinili su mu Nemci kada su okupirali Jugoslaviju, ali i posle 1945. nove vlasti kada je prestao da leti. Do kraja života je ostao u Beogradu u kome je umro 1967. godine.

Из рецензија:

Проф др Предраг ј. Марковић

Настало у времену општег развоја ваздухопловства између два светска рата, југословенско Друштво за ваздушни саобраћај Аеропут типичан је изданак свог времена. Како у домену идеје, људи и авиона који су га чинили, тако и у домену унутрашње и спољне политике Краљевине Југославије.Друштво за ваздушни саобраћај Аеропут је постојало формално две деценије, од друге половине двадесетих до друге половине четрдесетих година Двадесетог века. С тим да је летачки било активно у укупно 14 летачких сезона – година. За то време оно је успоставило и вршило ваздушни саобраћај у Краљевини Југославији, повезујући њене регионалне центре са престоницом, али и искорачивши и до важних центара суседних држава.

Direktor Tadija Sondermajer u sredini
na sastanku sa članovima rukovodstva AEROPUTA. /Fotografija Muzeja vazduhoplovstva/

Аеропут је настао као израз тежњи југословенских ваздухопловних кругова да не заостају за светским трендовима, али и дела капитала да буде присутан у овој технолошкој новотарији која је обећавала профит, а не само брже и једноставније комуникације људи и роба. Држава је постепено препознавала значај овог вида саобраћаја, обезбеђујући годишње субвенције за рад Аеропута. Иако су те субвенције биле неравномерне ипак су омогућавале Друштву за ваздушни саобраћај да функционише без прекида у летачким сезонама 1928 – 1941. године. Убрзо је од стране државе схваћена улога ваздушног саобраћаја и у политичким и државним интересима: ваздушним линијама повезивани су регионални центри троименог народа, Срба, Хрвата и Словенаца, омогућавана комуникација са оним деловима Краљевине где није било ефикасних путних праваца и даван адекватан импулс развоју туризма на „нашем Приморју“. На плану државне спољне политике, као витална интерес државе у ваздушном саобраћају било је везивање са суседним државама, повезивање у заједничким линијама са државама савезницама из Мале Антанте и наравно, Француском. У доброј делу година свох постојања. Односно, у новим европским околностима крајем тридесетих и у току рата у Европи 1939-1940, са тада водећим, а ненаклоњеним Југославији државама новог европског поретка.

Са стране функционисања Аеропут делује необично постављен. Настао и трајао као акционарско друштво, Аеропут је због државне субвенције и схватања да је ваздухопловство генерално у надлежности војске, био за све одлуке од успостављања нових линија до набавке авиона подређен Министарству војске, односно Команди ваздухопловства. И додатно, контролисан од стране посебних делегата неколико цивилних министарстава. Ипак, појава путничких авиона са југословенским ознака и тробојком на репу, на иностраним аеродромима, давао је осећај важности и престижа у односу на суседне државе, од којих су неке и саме развијале слична друштва за ваздушни саобраћај.

LET PARIZ-BOMBAJ-BEOGRAD

Poseban impuls za upis akcija novostvorenog Društva za vazdušni saobraćaj, bio je let od Pariza do Bombaja i nazad do Beograda i Novog Sada u maju te godine, koji su izvršili rezervni kapetan prve klase Tadija Sondermajer, direktor Društva i aktivni poručnik Vazduhoplovstva vojske Leonid Bajdak. Let je bio u organizaciji Vazduhoplovstva vojske i Aero-kluba, i imao je cilj da napore za stvaranje Društva za vazdušni saobraćaj učini opštepoznatim u jugoslovenskoj javnosti, populariše vazduhoplovstvo i letenje i konačno učini da broj akcionara i upisanih akcija poraste do potrebnog nivoa.

Beogradski dnevnik Vreme je u intervjuu sa Sondermajerom 17. marta 1927. godine najavio taj let. Inače, ideja za ovakav daljinski let je dogovorena u razgovoru Sondermajera i generala Stanojlovića, načelnika Odeljenja za vazduhoplovstvo, još početkom decembra 1926. godine. Let je imao svrhu da podstakne podizanje ugleda avijacije u društvu i s njim je trebalo „zagrejati mlađe naraštaje za dobrovoljno posvećivanje avijatičkom pozivu". Procenjena dužina leta iznosila je 12.600 kilometara (ali je preleteno 14.800 km). Od prvih dana januara 1927. godine trajale su pripreme i kontakti s vlastima u državama, odnosno teritorijama, koje će avion preleteti. Veći deo aerodroma i letelišta gde je trebalo da slete istočno od Turske, bio je tada pod britanskom upravom.

Avion kojim su leteli na ovom dugom letu bio je francuski Potez 25 s motorom Loren od 450 konjskih snaga. Odabrani primerak ovog tipa je zadržan u fabrici Potez do dolaska jugoslovenskih avijatičara zbog dodatnih modifikacija u svrhu dugotrajnih letova (dodatni rezervoar u trupu od 300 litara i dodatni hladnjak). Sondermajer i Bajdak su se prethodno uvežbavali u 1. vazduhoplovnom puku u Novom Sadu na istom tipu aviona tokom marta 1927. godine. Jugoslovenski piloti su potom otišli u Meolt, u fabriku Potez aprila te godine da preuzmu svoj avion i izvrše let.

Konačno, 19. aprila 1927, avion i posada su bili spremni za let sa aerodroma Vilakuble kod Pariza. Narednog jutra avion je poleteo na prvoj etapi leta do Novog Sada, zatim 21. aprila za San Stefano kod Carigrada, potom dalje do Alepa u Siriji zatim do Basre u Mesopotamiji (Iraku), dalje ka Dasku (Persija), 24. aprila do Karačija u Indiji, i narednog dana sa sletanjem na krajnjoj tački leta u Bombaju. Potom, istom rutom su poleteli nazad prema Beogradu, sa sletanjima u sledećim mestima: Karači 30. aprila, Dask - 1. maja, dalje do Bušira u Persiji i Šejbe kod Basre - gde je zbog popravke motora avion ostao četiri dana. Potom je izvršeno poletanje za Alep 5/6. maja s međusletanjem u Bagdadu. U Alepu su piloti dobili prvi telegram iz Jugoslavije: „Budite 8. u tri sata iznad Zaječara stop. Čeka vas eskorta." Let je nastavljen 7. maja do San Stefana kod Carigrada. Na ovom aerodromu su ih dočekali predstavnici jugoslovenskog konzulata i izvestili o euforičnom očekivanju u Jugoslaviji.

U njihovom očekivanju, štampa je pisala: „Oni su odvažno i gordo nosili našu narodnu trobojku od Pariza preko cele Evrope, divlje Male Azije, žarke Sirije, peščane Arabije, istorijske Mesopotamije, velike Persije, Beludžistana do centra ogromne Indije - Bombaja i na taj način proneli slavu našeg naroda širom celog sveta - vraćaju se s njihovog velikog i slavom uvenčanog propagandističkog leta." Novine su najavile da se Sondermajer i Bajdak „spuštaju na Bežanijski aerodrom 8. maja u 15 časova".

Aero-klub je pozvao sve građane da prisustvuju dočeku dvojice vazduhoplovaca koji su se vraćali s misije gde su, kako se navodi, preleteli 8.500 kilometara. Radi dolaska što većeg broja publike, organizovani su dodatni polasci brodova s beogradskog pristaništa preko Save i vozova sa železničke stanice u vremenu od 12 do 15 časova. Takođe, organizovan je prevoz od zemunskog pristaništa do aerodroma.

Doček dvojice avijatičara, koji su se vratili s daljinskog leta do Indije, „pretvorio se u značajan događaj, u vanredno oduševljenu manifestaciju u čast domaće avijacije." Interesovanje za ovaj doček raslo je svakog dana tokom njihovog leta, jer je javnost očekivala njihov povratak s jedne tako neobične misije, za jugoslovensku javnost.

„Ma koliko su velika i raznovrsna bila prevozna sredstva, namenjena prevozu Beograđana na Bežanijsku kosu, ona su ipak bila nedovoljna... Dolazilo se lađama i vozovima i oko tri sata popodne aerodrom je primio oko petnaest hiljada Beograđana. Tvrdilo se, šta više, da je bilo i dvadeset. Svet je u formi jednog ogromnog nepravilnog luka oivičio aerodrom." Gosti na čelu s predsednikom Vlade Veljom Vukićevićem, jednim brojem ministara, raznim dostojanstvenicima i predstavnicima Vojske i Vazduhoplovstva, ali i stranim atašeima bili su prisutni na aerodromu. Iako se avion očekivao oko 15 časova, kasnio je. Čitavih dva sata i dvadeset minuta čekanja trebalo je do kada se pojavio avion Sondermajera i Bajdaka u pratnji nekoliko lovaca Devoaten koji su se podigli ranije da ih dočekaju. Po sletanju, masa građana je probila kordon i okružila avion, kličući euforično. Sondermajer je još sedeći na pilotskom sedištu zagrlio svog sina. Piloti su bukvalno nošeni na rukama do bine i potom od nje do automobila kojim su napustili aerodrom.

Efekat ove misije bio je više nego povoljan. Nekako u isto vreme, 20-21. maja, odigrao se istorijski let Čarlsa Lindberga preko Atlantika. Stvorena je pozitivna atmosfera i problem akcija je bio rešen. Do 27. maja broj upisanih akcija porastao je na čak 25.128, uz još 6.544 akcije za koje novac još nije prispeo. Zahvaljujući tome je 29. maja 1927. u Beogradu održan osnivački skup akcionara na kom su doneta Pravila Društva i izabrani Upravni, Izvršni i Nadzorni odbor. Predsednik Izvršnog odbora i generalni direktor Društva bio je Tadija Sondermajer.

Tako je 29. maja 1927. u Beogradu osnovano Društvo za vazdušni saobraćaj a.d. Aeroput. Upravni odbor je primio dužnost 1. juna 1927. godine, a rok za početak saobraćaja bio je predviđen ugovorom s državom za 26. jul 1927. godine. Uviđajući da je tih nekoliko nedelja i suviše malo za organizovanje jedne nove vazdušne linije - a naročito za nabavku letećeg materijala, koji još nije bio izabran, niti poručen, dok su sve firme zahtevale najmanje četiri meseca za isporuku aeroplana, Upravni odbor tražio je od Države da se rok početka saobraćaja odloži do 15. februara 1928. godine, što je država, na kraju, i odobrila.

postavljeno: jun 2025.

---

Autor sajta

Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006. Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi sicke41@gmail.com       sajta

---

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

---

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad