Svetlanu Cecu, sam upoznao kao Stević. Kasnije se udala za muzikologa Bucu Milosavljevića koji je proučavao izvorno narodno stvaralaštvo. Sve se dešavalo oko 1983. godine.
Milosavljević je radio u Muzičkoj produkcioji Radio Beograda i ponekad posle napornog novinarskog dana, odlazilo se na dobru domaću rakiju kod Buce. Pominjem ga jer je njegov rad profesionalno bio vezan za Cecino pevanje. Buca me je i upoznao sa Svetlanom.
Ona je zaista bila čudo od talenta. Pevala je izvorno stare narodne pesme što je kod slušalaca budilo neko osećanje pobožnosti, osećaj da se pred njima nalazi dobri anđeo koji je sišao sa neba da im donese glas, muziku i reči davno zaboravljenih pesama.
Jednom sam poželeo da odem kod nje u selo, a povoda je uvek bilo i da tamo snimim ovu, rekao bih, istorijsku, dokumentarnu reportažu. U emisiji se pojavljuju tri osnovna glasa: Cecina majka, od koje je Ceca slušala izvorno pevanje, zatim devetogodišnja Cecina ćerka i Ceca. Ima tu još i drugih glasova seljaka i seljanki, natpevavanja, čitav splet zvukova koji su me okruživali. Bio sam oduševljen i srećan što sam na takav način uspeo da snimim emisji sa ovim ljudima, čiji se sadržaj više nikada neće ponoviti, niti ćemo se u tom sastavu više sresti.
Ćerka je porasla, majka je umrla, ostali su ovi snimci.
Ovo se dešavalo oko 1983. godine.
Po povratku u Beograd, verujući da sam na tragu “otkrića”, onako oduševljen umetničkim doživljajem iz Homolja, otišao sam u Etnografski muzej sa svojim “uherom” da direktoru, zvao se Ljuba... prikažem snimke koje sam načinio i dam ideju kako bi pravo narodno stvaralaštvo u izvođenju Svetlane Stević moglo da se prikaže najširoj javnosti.
Moj pokušaj završio se neuspehom.
Bilo je to vreme “partijskih odluka” koje su se “kuvale” po raznim komitetima. Sadašnjem posetiocu sajta delovaće smešno, ali za svoj projekat nisam imao podršku nijednog partijskog funkcionera, što je tada bio uslov za uspeh bilo kakvog profesionalnog poduhvata.
Kasnije je život diktirao uspon Svetlane Stević Milosavljević. Pevala je na raznim manifestacijama koje su ponekad imale i nacionalistički karakter, posebno u vreme Miloševića, ali vrednosti i lepoti njenog pevanja, čari koju je nosila ta izvorna muzika, ni jedna politička ili nekakva druga dnevna upotreba, nije mogla da oduzme. Ta žena malog rasta, skromne spoljašnjosti, nosila je lepotu pesme glasom koji nije imao premca u našoj narodnoj muzici.
Fotografije Svetlane Stević Milosavljević koje gledate snimio sam 2002. godine u Etnografskom muzeju u Beogradu.
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: oktobar 2012.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
