Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Emisiju snimio Dragoslav Simić urednik sajta.
(u pripremi)
„Zbog ovih problema sa putovanjima, sa dobijanjem pasoša, počelo je toliko da bude komplikovano, ta naša viđenja, da je zaista bio trenutak za odluku ili da se udam ili da se više ne viđamo. Može čovek samo jednom u tri meseca da dobije vizu i putuje u Budimpeštu ili u Beograd... To je zaista postalo komplikovano.“
Priča ove Poljkinje izgovorena u moj mikrofon sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka, dešava se u vreme oštre podeljenosti na Istočni i Zapadni blok pod snažnim političkim i ekonomskim uticajem dve suprotstavljene sile Sovjetskog Saveza i Amerike. Hladni rat je bio u punom jeku. Na Istoku je pod uticajem komunističke doktrine, uvedena planska privreda.
Pun zamah liberalnog kapitalizma na Zapadu omogućio je da se privreda slobodno razvija bez uticaja države. Političke slobode su bile zagarantovane.
Za narode Istočnog bloka, Jugoslavija je predstavljala „obečanu zemlju“. U Istočnom bloku vladala je ekonomska beda i politička represija. Bilo je godina kada je putnicima iz Bugarske koji su išli kroz Jugoslaviju, kako svedoči Gančo Savov bugarski slavista, bilo je zabranjeno da napuštaju voz ili autobus osim u slučaju nužne potrebe.
Komunistička Jugoslavija pod Titom, je blago okrenuta kapitalističkom Zapadu. Bila su dozvoljena putovanja u inostrantsvo. Otvorene su prve velike robne kuće u kojima je mogla da se kupi roba proizvedena na Zapadu. Ako se život u Jugoslaviji iz tog vremena uporedi sa stanjem u Bugarskoj, Čeholsovačkoj, Rumuniji, Istočnoj Nemačkoj, Sovjetskom Savezu ili Poljskoj, zemljama Istočnog bloka, onda Jugoslavija, takođe jednopartijska država, bila je zemlja izobilja.
Rumunski građani su zakačeni za plinske boce preplivavali Dunav da bi stigli u Jugoslaviju koja im je bila prolazna stanica na putu za Zapad. Mnogi nisu nikad isplivali. Čehoslovaci, Poljaci i Istočni Nemci, dolazili su na Jadransko more, ako dobiju pasoše i izlaznu vizu. Kada odmor prođe, prodavali su turističku opremu u kampovima u kojima su letovali da bi došli do konvertibilnih dinara. Mnogima je Jugoslavija bila odskočna daska za bežanje na Zapad.
Građani naše zemlje su odlazili u istočne zemlje, opremljeni šuškavcima koje su švercovali iz Trsta, paketima žvakaćih guma, boksovima cigareta, „Rubinovim“ vinjakom, farmerkama, sve predmetima iz snova za domaćine čije su radnje bile prazne. Prodavali su to za skupe pare, a vraćali se nadmeni i uobraženi jer su tamo u istočnim zemljama u restoranima i barovima mogli jeftino da se provode.
U takvim političkim i privrednim okolnostima lepa Poljkinja, profesorka univerziteta, na skijanju u Zakopanima, upoznaje svog Beograđanina. Napušta Poljsku i odlazi sa novim mužem u Beograd.
Njena priča je sjajna slika nastanka i raspada veze dvoje mladih ljudi u specifičnim političkim i ekonomskim uslovima života u zemljama Istočne Evropre i Jugoslavije. Ali i mnogo više od toga. Svaki čitalac može da čuje glas ove šarmantne i obrazovane Poljkinje.
Njena usmena istorija spada u najviše domete dokumentaristike.
Sve se dešavalo u Beogradu između 1975. i 1985. godine. Njenog imena nesećam se više.
Slušaj 1.deo: (mp3)
Slušaj 2.deo: (mp3)
Postavljeno: januar 2017.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
