Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Autor ove dokumentarne emisije je Dragoslav Simić
Rudari Prkosave
Ova odlična dokumentarna radio emisija snimljena je
početkom osamdesetih godina XX veka u selu Rudovci na delu novog kopa
Kolubarskih rudnika u blizini Lazarevca. Nisam vodio beleške, a nisam
nosio ni fotografski aparat. Imena i događaj bi bili zaboravljeni da
nisam sačuvao ovu emisiju. Tako je prošlo skoro 40 godina do današnjih
dana kada je emisija ugledala “svetlo dana” na sajtu, a onda sam slučajno
sreo istog onog novinara Milorada Đokovića ondašnjeg novinara “fabričkih
novina”, čoveka koji me je onda davno vodio u selo Rudovce i upoznao
sa starim štrajkačima iz 1939. godine.
Njegovim trudom došli smo do fotografija štrajkača koje gledate na ovoj
stranici.
Slušaj: (mp3)
Postavljeno: decembar 2016.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Priča o štrajku rudara
Poštenje je obično prva reč koju vezujemo uz reč rudar.
Selo Rudovci i govor ostarelih rudara koji svedoče o svom štrajku iz
1939. godine. Priče su lišene bilo kakve ideologije i svedočanstvo su
borbe za koru hleba i goli život. Naročito ako imamo u vidu godinu u
kojoj se odvija štrajk o kojem govore, pre ekspanzije fašizma i socjalističkih
revolucija na polovini prošlog veka. To nisu sindikalne strategije i
planiranja i proglasi sa govorima i ovacijama. Rudari su u isto vreme
i radnici i seljaci i proleteri. Ujedinjeni u siromaštvu i u borbi za
opstanak, traže i očekuju minimum. Trguju samo svojim radom i snagom,
tek toliko da ne moraju da plaćaju alat i sredstva za rad. Govore o
svom strpljenju i solidarnosti sa najsiromašnijm kolegama. Zatečeni
u mestu življenja, oni bez mnogo izbora pokušavaju da pronađu kompromis
i dođu do neke povoljne okolnosti, za život pored rudnika, i za rad
u njemu. Svedoci su i dešavanja do naših dana u kome su se tehnika i
tehnologija vrtoglavo promenile a uslovi egzistencije rudara, možda
i njihovih potomaka, samo su delimično pratiili taj razvoj... Međutim,
saznanje o ogromnom bogatstvu koje se eksploatiše u njihovoj okolini,
možda im nameće pitanje o marginalnosti njihove nekadašnje borbe i predočava
im tužnu sliku uništenja njihove životne sredine i, konačno, opstanka
na tom mestu.
/Pripremio Petar Miloradović/
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
