Osmislio, prikupio materijal, dizajnirao za sajt i priredio Dragoslav Simić, potomak Aleksandra Leke Jovanovića abadžije iz Smederevske Palanke, po majci Jovanki, devojačko prezime Jovanović, udato Simić; sin Dragoslav Simić, /novinar, urednik ovog sajta/ sa uverenjem da je ovaj elektronski trag duži od kamenog belega koje potomci uglavnom, svuda u svetu, zaborave.
Istorija svake porodice ima svoje korene. Sačuvane fotografije jesu srž sećanja na ljude koji su bili naši preci.
Priča o porodici Leke Jovanovića, abadžije iz Smederevske Palanke, izdvaja se od drugih, samo po tome što je njegov potomak, autor ovog sajta, pokrenuo elektronsku verziju pamćenja ovako kako možete da vidite na sajtu. Sve ostalo u životu deda Leke je kao i u životima hiljada starih srbijanskih porodica čiji su koreni nastali u Srbiji.
Aleksandar Leka Jovanović rođen krajem 19. veka u Palanci nekad Hasanpašinoj, posle oslobođenja od Turaka, oženjen mojom babom Haraklijom Atanasijević, Cincarkom (vidi link Porodica Atanasijević). Sa njom je do početka Prvog svetskog rata 1914. imao osmoro dece. Kada se kao vojnik vratio sa Solunskog fronta, rodio mu se sin Slobodan koga su zvali “solunac”. Evo imena njegove dece: Desa, umrla kao mala, Nemanja, trgovao tekstilom do nacionalizacije 1948, Radmila udala se u Leskovcu za trgovca Stevana Nikolića, umrla rano, Jovanka, rođena 1912, moja majka, udala se za Antonija Simića, trgovca iz Beograda; Juca moja dobra tetka, Dragoljub novinar koji me je kao dete zarazio ovim zanatom i Vukica moja najobrazovanija tetka koja je kao mlada udata žena umrla u Kragujevcu od neke teške bolesti 1952. godine i kao što sam napisao, najmlađi Slobodan rođen 1919. godine.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Baba Haraklija je umrla tokom Drugog svetskog rata. Nje se ne sećam. Deda Leka je umro pedesetih godina prošlog veka. Njegov najmlađi sin Slobodan kao miljenik i naslednik dela imanja, sada član KPJ, daje očevu zemlju, dragovoljno, u seljačku radnu zadrugu 1948. i učestvuje kao izvršilac u kolektivizaciji poljoprivrednih imanja u jaseničkom srezu. Kolektivizacija se u Jugoslaviji vršila po ugledu na Sovjestki savez. Međutim o Slobodanu ima jedna lepa priča koju ne smem da izostavim. 1944. godine, tokom savezničkog bombardovanja Beograda, moj ujak preže konje. Iz Palanke preko Avale, dolazi u Beograd po sestru Jovanku, moju majku, i moje tetke po ocu i sve nas vraća u Palanku dok ne prođe opasnost. Tako sam prvi put putovao u Palanku zaprežnim kolima. Ovoga se ne sećam, ali su o tome rado pričali moja majka, otac i tetke. Slobodan je bio mlad i hrabar. 80 kilometara zaprežnim kolima Palanka ~ Beograd, i još toliko natrag, a vremena nesigurna. Moj otac je ostao u Beogradu da čuva radnju i stan.
Rođen sam u Beogradu i sa majkom i ocem živeo sam u Beogradu. Tokom letnjih meseci majka me je slala kod ujaka i tetaka u Palanku. Dovede me na beogradsku Železničku stanicu i po nekom seljaku, pošalje me vozom u Palanku. “Ja sam ćerka Leke Jovanovića, i to je bilo dovoljno da se uspostavi kontakt za predaju sina putniku do Palanke, naravno onih putnika koji su putovali za Palanku. Tamo me čeka tetka Juca ili neko ko je unapred znao da ću da dođem.
Sačuvana su u ovom porodičnom vremeplovu i dva, to jest jedno tetka Vukicino pismo.
14. januar 1942.
Smederevska Palanka
Draga Jovanka i Bato,
Odavno se rešavam da vam pišem, ali često puta odustajem
od toga, jer kod nas nikakve novosti nema. Od sutra se otvara nov
bioskop “Kasina”, biće moderniji od Matićevog i donosiće “Foks novosti”.
Kod Centrala imamo pozorište i tamo je vrlo lepo. Kao što vidite,
Palančani imaju gde podmirivati svoje kulturne potrebe.
To je za sada najnovije.
Moja ciklama ja puno pupoljaka i to mi je uspomena sa vašeg prstena.
Sad primite moje najsrdačnije čestitke o Novoj Godini. Pozdravite
mnogo Dadu, Vidu, Đuru, Anicu i sve njene, kao i Jocu.
Kako je Draganče?
Nastavak pisma. Napomena priređivača.
1. februar 1942. god.
Kao što vidite ovo sam pismo počela da pišem pre
14 dana. Pošto smo toga dana imali goste (neke moje drugarice),
ja sam prekinula pisanje i danas stigla da ga nastavim.
Svi smo, hvala Bogu, živi i zdravi. Na novu godinu nam se otelila
Cveta u 9 sati uveče, a naš Coba nije spavao celu noć, čekao je
još jedno tele.
Dragi Bato, baš bi voleli da nam dođeš, makar na
jedan dan, da se malo izrazgovaramo. Znaš, ja volim posete, jer
ti umeš lepo da pričaš i uvek si „pun priče“.
Kako vi živite? Imate li drva?
Pitao te Nemanja da li si dobio dokumenta iz Hipotekarne banke.
Šta je bilo sa Nemanjinim cipelama da li ste uspeli da mu kupite?
Kod nas je velika zima i nikud ne idemo, a posete primamo u kujni
u cilju uštede drva.
Jel porasao Dragan, da li zna nešto da kaže. Da li je dobio koji
zubić?
Tebe i Jovanku, pozdravlja i voli, a Dragančeta i ljubi teta Vukica.
Jovanka i Bata su moji roditelji.
Coba, koga tetka Vuka pominje u pismu, najmladji deda Lekin sin, je
moj ujak Slobodan “Solunac”. Završio je poljoprivrednu školu pred rat,
u Rabrovu kod Negotina, pa je bilo razumljivo što je pored Cvete koja
se teli proveo celu noć.
(Nastaviće se)
 |
|
| Aleksandar Jovanović,
deda Leka, abadžija /krojač narodnog odela/ |
S desna na levo: Jovanka
/moja majka/, tetke Juca i Vukica i mali Slobodan /ujak/. Slika nastala oko 1928/9. godine. |
 |
 |
| Kolo srpskih sestara
u Smederevskoj Palanci, među njima i moja majka Jovanka. Snimak nastao oko 1930. predpostavlja se da je fotograf bio Laza Pargar. |
Drugarice moje majke,
među njima i Jovanka Jovanović. Snimak nastao oko 1930. predpostavlja se da je fotograf bio Laza Pargar palanački fotograf. |
|
 |
| Deda Leka drži u naručju
unuka Slavoljuba Jucinog sina. Iznad deda Leke, sin Slobodan. Stoje: snaja Ana, žena mog ujaka Dragoljuba, tetka Juca, baba Hraklija i tetka Vukica. Do dede mala Gordana. Snimio ujak Dragoljub oko 1941. godine. |
Baba Haraklija i deda
Leka sede, stoje moji roditelji Antonije /Bata/, trgovac iz Beograda, rođen u Beogradu i Jovanka rođena u Smederevskoj Palanci, ćerka Leke i Haraklije Jovanović |
 |
 |
| Na prozoru kuće u Palanci.
Baba Haraklija i unuka Gordana, Radmilina ćerka. Snimak načinjen oko 1940. Snimio ujka Bata, Dragoljub potonji novinar. |
Ćerka Jovanka, otac Leka
Jovanović i mala Gordana. Snimak načinjen oko 1940. Snimio ujka Bata, Dragoljub Jovanović, potonji novinar. |
 |
 |
| U prozoru: baba Haraklija sa unukom, malom Gordanom i ćerkom Jovankom | Tetka Vukica, udata Tomić, umrla od teške bolesti u Kragujevcu, u kući muža Dragana profesora, 1953. godine |
|
 |
| Sreten Jovanović | Sreten Jovanović rođeni brat Leke Jovanovića koji je kasnije bio zakupac hotela Balkan na Terazijama u Beogradu sve do 1945. godine, sedi na slici, sa bratom Lekom koji stoji. Sreten je živeo sa porodicom u zgradi hotela, u svom stanu. Imao je sinove Momu i ... i ćerku Seku. |
Fotografija deda Leke je mogla da nastane oko 1920. godine i na njoj u tadašnjem “fotošopu” u gornjem levom uglu fotograf je ručno montirao fotografiju dedine dece i žene, baba Haraklije. Upisano je rukom, olovkom, sigurno desetak godina kasnije, što se dokazuje već ispisanim rukopisom, sigurno ne dedinim, na poleđini slike da su to deca: Radmila, Jovanka, Nemanja, Juca, Haraklija, Vukica i Dragoljub (Bata, kasnije novinar).
Treba skrenuti pažnju da je ovo jedna od retkih sačuvanih starih porodičnih fotografija u Srbiji, kada fotograf u sliku, osenčeno unosi i grupni portret dece. Ne zna se ime fotografa, ali može da se pretpostavi da je to bio Laza sa nadimkom Pargar koji je tih godina i kasnije jedini imao fotografsku radnju u Smederevskoj Palanci.
April 07, 2015 10:38 PM
Tumačenje nastanka ove fotografije kao i o fotografu iz Smederevske
Palanke dao je Miroslav Aleksandrić posetilac sajta. Vidi link
Vaša pisma
Na drugoj slici desno, ne zna se godina nastanka, niti fotograf koji je slikao čika Sretu, je Sreten Jovanović, rođeni brat deda Leke. On je krajem tridesetih godina u Beogradu kao verovatno imućan čovek, bio zakupac hotela Balkan na Terazijama. U novosagrađenom hotelu /1936./, imao je svoj stan u kome je živeo sa porodicom, ulaz iz Prizrenske ulice. Tog mog drugog dedu video sam samo jedanput u životu.
 |
|
| Nemanja Jovanović /moj
ujak/, desno, je najstariji sin deda Leke Jovanovića. Slika
u uniformi sa drugom levo, kome neznamo ime, je snimljena u
Sarajevu tokom odsluženja vojnog roka verovatno oko 1922/3.
godine? Nemanja je bio trgovac i ova dosta loše sačuvana fotografija
na poledjini nosi ovaj zapis: „ Nemanja... od 28. VIII. 1926.
sa Pajićem, kod M. Vuletića, Gavrilovića i K“ /Vuletić, Gavrilović i kompanija, bila je poznata trgovina štofovima u Beogradu/ |
|
 |
|
| Tetka Juca, rođena sestra
moje majke Jovanke, i Krsta, kako piše u pozivnici, mehaničar
iz Palanke, venčali su se februara 1938. godine. Imali su dvoje
dece, Slavoljuba /Vavu/ i Vesnu. Teča Krsta je tada kao šofer
direktora Fabrike vagona u Palanci u vlasništvu Francuza, vozio
kolima direktora Francuza dva puta iz Palanke u Pariz. Teča valjevac ostao bez oca i majke u Prvom svetskom ratu, siroče, je posedovao prirodnu inteligenciju. Imao je veliki radni učinak i zanimljiv obrazovni i vaspitni sistem o čemu nekom drugom prilikom. /Packe/ Ostao mi je u vrlo lepom sećanju. Kod tetka Juce i teče provodio sam kao dete leta u Palanci. Znam da sam bio tetkin miljenik. Ovu sliku i “pozivnicu” dobio sam od Tanje, Slavoljubove /Vavine/ ćerke koja sa porodicom živi u Rijeci |
|
 |
|
| Tetka Juca sa autorom
sajta na Terazijama 1947. godine Snimio ulični fotograf. |
Ujka Bata, Dragoljub
Jovanović, novinar snimak iz 1958. godine Dragoljub je bio dopisnik Politike iz Smederevske Palanke, rodbina i prijatelji zvali su ga SIDŽA /sidžim/. Šta god da znači ova reč, moj ujak je spontano i nenamerno, najviše uticao da se opredelim za ovo zanimanje. |
 |
 |
| Jovanka Jovanović, udata Simić, moja majka. | From:
Mića Jovanović Sent: Monday, April 18, 2016 11:22 AM To: sicke41@gmail.com Subject: Fotografija sa mog krštenja u crkvi od 28. 07. 1948. g. |
From: Mića Jovanović - BRAT MIĆA IZ
SMEDEREVSKE PALANKE
Sent: Monday, April 18, 2016 11:22 AM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Fotografija sa mog krštenja u crkvi od 28
07 1948. g.
To je fotografija sa mog krštenja u crkvi od 28. 07. 1948. g. u Palanci; deluje idilično, i neskriveno je zadovoljstvo svih što se rodio novi član porodice... Šaljem ti je da dopuniš priču o porodici Leke Jovanovića našeg dede. Kada je umrla Cica Vesna Filipović, Jucina i Krstina ćerka pre dve godine koja nije imala dece i nije bila udata, nije na vreme izvršena sudska rasprava kome pripada kuća u kojoj su Filipovići živeli. U praznu kuću su se ilegalno, na prepad uselili “cigani” beskućnici. Naš i Cicin rođeni brat Slavoljub Vava, umro je još pre petnaestak godina. Ni tada se nije obavila ostavinska rasprava. Tanja Vavina ćerka koja živi u Rijeci kao jedini naslednik obaveštena je o upadu u kuću. Nekako, uz pomoć policije uspeli smo da isteramo uljeze. Jedino što smo od stvari uspeli da spasemo od uništenja bile su jedna torba Filipovića sa dokumentima i druga sa slikama. Ovo je jedna od tih slika koju smo u toj drugoj torbi našli i ja je uz kratku priču o porodici, prilažem ovoj istoriji.
Ljudi sa fotografije:
Beba Mića /ja/ star 10 dana, nalazim se u naručju majka Mice, dok se beba Anđelka čika Slobodanova i strina Nadina ćerka, stara dva meseca nalazi u naručju (njene majke) strina Nade. Do mog oca Nemanje levo je moja tetka po majci Poleksija - Pola. Između tvog ćaleta teča Bate i tetka Juce je deda Leka /starac sa brkovima/. Iznad njega tvoja majka Jovanka. Pored moje majka Mice stoji moj brat od tetka Pole Ljupče (Ljubisav Trifunović iz Kragujevca). Na slici levo nalazi se teča Krsta sa Vesnom, do njega naši kumovi; kumica Olgica (normalna devojčica, koja se kasnije teško razbolela), kuma Seka i kum Neša /Nenad Ristić/. U sredini ona dva dečaka prepoznaješ. Levo od tebe je Slavoljub naš brat Krstin i Jucin sin, onaj mali sa naočarima si ti. Pozdrav Mića ...
From: Mića Jovanović
Sent: Friday, April 22, 2016 11:34 AM
To: sicke41@gmail.com
Subject: Ispravka
Omaškom sam napisao da je da je Anđelka na dan mog krštenja
28. jula 1948. godine imala 2 meseca. Anđelka je rođena 5. jula 1947.
godine, tako da je tada imala malo više od GODINU DANA. To je primetio
naš brat Aca Jovanović.
Pozdrav...
Napomena priređivača:
Kao i sve porodice tako i ova deda Leke Jovanovića, koji se oženio sa babom Haraklijom početkom XX veka i njeni članovi, imaju svoje sudbine koje su svaka za sebe mali obiteljski romani. Iz Mićinog pisma se pomalo toga i nazire. Jedino što mogu da tvrdim odgovorno jeste da sam ja taj dečak sa naočarima koji onako prpošno stoji u sredini slike. Šta se sve dešavalo u životu mojim roditelja, majci Jovanki i ocu Antoniju /Bati/, biće kroz razna lična dokumenta i fotografije prikazano na ovom sajtu. Kontakt Simić
Postavljeno: februar 2010. / avgust 2012. / Dopunjeno januara 2016.
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
