Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Mikrofonom kroz XX vek

Knez Pavle

Skrivena radiofonija

Pogledajte link Predratni radio govori, Beograd ~ Njujork

Povod za ovaj tekst urednika sajta Dragoslava Simića je predstavljanje novootkrivenih snimaka predratnog radija iz vremena 1939. i 1942. na Tribini koja će se održati na Kolarcu 18. oktobra 2013. godine, sa početkom u 19,30 časova. Snimke je sačuvala Kongresna biblioteka u Vašingtonu.

plakat

Do saznanja o ovim dragocenim tonskim zapisima došao je tokom poslednjih godina dr Dragoljub Pokrajac, profesor elektronike na Univerzitetu Delaver u SAD i otkupio ih.

Ali krenimo redom, koji su to za poslednjih nekoliko decenija novopronađeni snimci, šta je sačuvano od predratnog radija?

Događaji viđeni mikrofonom

Da li je kralj Aleksandar govorio "beogradskim" ili "cetinjskim" akcentom, manje je važno od činjenice da je ostao sačuvan samo jedan snimak njegovog glasa, kada je na proputovanju po balkanskim zemljama, avgusta 1934. godine, u Sofiji otpozdravio bugarskom caru Borisu i carici na srpskom i bugarskom jeziku.

Međutim domaća radiofonija ima malo sačuvanih tonskih zapisa koji spadaju u kategoriju govorne istorije, nastalih pre II svetskog rata.

Razlog se nalazi u činjenici da je bombardovanjem zgrade Akademije nauka u Knez Mihajlovoj ulici, srušen peti sprat sa koga je je program emitovao Radio Beograd, tokom bombardovanja 6. aprila 1941. godine i da je tom prilikom uništena i fonoteka radija.

Zgrada Akademije nauka
U zgradi Akademije nauka na petom spratu nalazio se Radio Beograd koji je sve do bombardovanja 6. aprila 1941. odavde emitovao svoj program

Zahvaljujući profesoru Dragoljubu Pokrajcu iz Amerike, istraživaču amateru, u nemačkom radio arhivu u Visbadenu, pronađen je ceo prenos sahrane kralja Aleksandra oktobra 1934. koji vrše nemački reporteri i niz drugih vrednih dokumenta za koje nismo znali. VIDI

Čehoslovaci snimaju ceo govor dr Milana Stojadinovića predsednika Vlade Kraljevine Jugoslavije na sahrani Tomasa Masarika 1937. godine. Ove snimke je sačuvao Radio Prag, a nađeni su slučajno, upornošću autora ovog teksta 2002. godine. Radio Prag zatim emituje reportažu sa dočeka jugoslovenskih sokola na Desetom sveslovenskom sletu u Pragu i Bratislavi 1938. u trajanju od 45 minuta. Domaćin, čehoslovački genaral Miloš Žag u emotivnom zanosu, punom bratske ljubavi za jugoslovenski narod, pozdravlja na srpskom jugoslovensku vojnu delegaciju, a odgovara mu general Kukavičić. Na kraju reportaže, sedamnaestogodišnja „naraštajka“ Jovanke Jovanović gimnastičarka iz Zemuna, preko Radio Praga pozdravlja svoju domovinu "iz zlatne Prahe" i poziva svoje mlade drugove ~ sokole "da dođu u našu zemlju 1941. godine „kada će se kod nas održati sledeći sokolski slet." Vidi link: Sokoli u Pragu

U porodici spikerke beogradskog radija, Zlatice Baltić, ostaje sačuvana gramofonska ploča govora Dragiše Cvetkovića predsednika Vlade prilikom obeležavanja godišnjice sporazuma sa Hrvatima 1940. godine, kao i njen glas kada čita vesti koje emituje Radio Beograd, 1940. godine.

Nemci snimaju potpisivanja Trojnog pakta u Beču 25. marta 194l. Za nas je najzanimljiviji govor Dragiše Cvetkovića koji počinje rečima: "Za nas je najvažniji cilj da obezbedimo mir i sigurnost Jugoslavije...". Vidi link: 27. mart 1941. godine

Ađutant Kneza Pavla major Peca Pomorišac pred mikrofonom, (snimak iz Australije, načinio autor teksta), opisuje svoju službu u noći između 26. i 27. marta u Dvorskom vozu 1941. godine, kada prati Kneza do Zagreba gde je bio prekinut Knežev put, a Knez vraćen u Beograd. Pomorišac kaže: "Moje mišljenje bilo je o Paktu kao i većine Srba ~ protiv Pakta. U pogledu Puča, ja sam bio oduševljen kao i 99% Srba tog momenta kojima oduševljenje nije dalo vremena da misle na posledice."

Gimnazijalac Zoran Manojlović na aparatu za narezivanje zvuka, vlasništvo njegovog oca dr Koste Manojlovića muzikologa, snima 27. marta 1941. godine, govor kapetana Obrada Jovovića koji se u ime mladog kralja Petra, obraća slušaocima beogradskog radija. Na istim talasima Manojlović snima i govor Patrijarha Gavrila Dožića koji pozdravlja pučiste i mladog Kralja Petra.

aparat za snimanje zvuka
Aparat za snimanje zvuka, američka proizvodnja oko 1940. godine. Mogao je da se nosi, a na jednom od takvih aparata ili sličnom tome, dr Kosta Manojlović snimao je svoje muzičke zapise na ploče. kasnije je njegov sin Zoran na takvom aparatu snmio Puč 27. marta 1941. i Suđenje Draži Mihailoviću 1946. sa radija. Mikrofon je bio usmeren ka zvuku koji je dolazio sa radija i tako su nastali ovi raritetni snimci.

Ali ovaj gimnazijalac čini još jednu uslugu našoj govornoj istoriji. 5. aprila snima Radio postaju glavnog ustaškog stana koja pod nazivom Radio Donau svoj program emituje iz Beča. Spiker kaže: "... Za konačan čin oslobođenja hrvatske domovine ispod tuđinskog srbijanskog jarma, te za uspostavu nezavisne i samostalne Hrvatske države na cijelom povjesnom području od Mure do Dunava, od Dunava do sinjeg Jadranskog mora."

Autoru ovog teksta na promociji njegove dokumentarne radio drame „Jugoslavija 1918. ~ 1991.“ u Biblioteci grada 1994. na kraju programa, iz publike se javio ing Zoran Manojlović koji je svoje snimke načinjene sa radija 1941. i 1946. očevim aparatom za snimanje zvuka, ponudio priređivaču ove dokumentarne drame i te snimke možete čuti na sajtu.

Pukovnik Žarko Popović, vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Moskvi 1941. ispričao je u mikrofon istoričaru Dragoslavu Đorđeviću svoje razgovore sa Staljinom u Kremlju u noći između 5. i 6. aprila, kada je trebalo da bude podpisan ugovor o vojnoj saradnji između Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Josip Visarionovič pred zoru doznaje za Hitlerov govor kojim on objavljuje rat Jugoslaviji: "Staljin je svečano potpisivanje pa čak i ručak na koji je bio pozvao sve Jugoslovene koji su prisustvovali prijemu noću 5. i 6. aprila 1941. potpuno izigrao. Sledećeg dana 7. aprila primljeni smo vrlo hladno i odmah nam je rečeno da sovjetski komesarijat za narodnu odbranu nema pojma o isporuci nekog oružja Jugoslaviji...". Vidi link: Staljin i Kraljevina Jugoslavija

10. aprila 1941. snimio je Radio Zagreb poglavnika Slavka Kvaternika koji proglašava Nezavisnu Državu Hrvatsku.

Nemci objavljuju rat i bombarduju Beograd 6. aprila, a pilot poručnik Ženja Rupnik 15. aprila nalazi se sa svojom letačkom grupom na aerodromu u Nikšiću sa koga treba da polete članovi jugoslovenske vlade u emigraciju: "Jedini avioni koji su bili sposobni da polete bile su 'Savoje' i tu se stvorila velika gužva u kojoj su se svađali ko će se ukrcati u malobrojne avione za Grčku", ~ svedoči Rupnik. Vidi link: Piloti u aprilskom ratu 1941.

Major Nikola Kosić bio je zarobljen 25. aprila 1941. i sa grupom oficira transportovan je za Nemačku: "Već smo se u tom furgonu posvađali ko je kriv za poraz," ~ govori Kosić sa magnetofonske trake. "Vi pučisti ste krivi za ovaj slom, ~ i tako je raskol trajao među nama sve do kraja zarobljeništva, dok se posle kapitulacije Nemačke nismo razušli svako na svoju stranu." Vidi link: "Raskol u eteru"

"Govori da bih te video", ostalo je od mudrog Sokrata, ali usudio bih se da kažem da osim marta i aprila prema našoj govornoj istoriji, ni ostali meseci nisu bili manje izdašni neprijatnim događajima. U našem slučaju, čini se nije pitanje meseca, već, umemo li da slušamo poruke istorije. Evo primera. Profesor Radoje Knežević ministar Dvora u izbegličkoj vladi u Lonodnu u svom opširnom predavanju na "Srpskom radio programu" Nikole Kosića 1956. u Milvokiju, snimak sačuvao Kosić, rekao je i ovo: "Ma koliko malena bila buduća Srbija, u slučaju da se raspadne Jugoslavija, ja sam siguran da će moje rodno selo Stragari kod Kragujevca, biti u Srbiji. Ja sam za Jugoslaviju da bi moje selo i Vaše selo, gospodine X bili u istoj državi." Vidi link: Profesor Radoje Knežević

Knežević kao da je naslućivao šta će nam neke godine u budućnosti doneti.

Šta je to dr Dragoljub Pokrajac pronašao:

Na tribini koja je najavljena na početku ovog teksta, na Kolarcu, biće predstavljeni dragoceni tonski zapisi do kojih je došao tokom istraživanja po američkim arhivima, poslednjih godina, dr Dragoljub Pokrajac, profesor elektronike na Univerzitetu Delaver u SAD i otkupio ih.

Zgrada na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša
Zgrada na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša, danas Ministarstvo inostranih poslova Republike Srbije u kojoj se na petom spratu nalazila Kratkotalasna radio stanica Beograd odakle je emitovana opisana emisija iz 1939. godine.

~ Emisija Kratko talasne radio stanice Beograd namenjena američkim slušaocima i Jugoslovenima koji rade u Americi, povodom otvaranja Svetske izložbe u Njujorku, marta 1939. godine.

Politika

U ovoj emisiji koja je išla uživo i traje 29 minuta, knez Pavle govori na engleskom jeziku, Predsednik Valade Dragiša Cvetković i ministar privrede Jevrem Tomić govore na srpskom jeziku, pozdravljaju slušaoce u Americi. Muzički delovi: Divna Radić, kasnije Đoković, peva jednu narodnu pesmu, svira i Simfonijski orkestar Radio Beograda pod upravom Mihajla Vukdragovića. Voditelj iz Beogradskog studija je spiker koji govori engleski čije ime ne znamo. Najavu emisije i odjavu daje spiker američe nacionalne radio stanice koja ovu emisiju prenosi.

Govor Kralja Petra II u američkom Senatu

~ Govor Kralja Petra II u američkom Senatu, 1942. Govori na engleskom jeziku. Prenosi američki radio.

~ Poseta Kralja Petra II jednoj fabrici u Mičigenu. Govori na engleskom i srpskom jeziku, prenosi američki radio.

~ Američka radio drama „Draža Mihailović“, produkcija američkog radija iz 1942. godine.

Kako sam upoznao Dragoljuba Pokrajca

Dr Dragoljub Pokrajac, Poki majstor

Ovog zaista neobičnog čoveka upoznao sam preko novina. Povod za njegovo pismo upućeno Politici, u rubrici „Među nama“, aprila 2006. bio je moj članak „Prošlost viđena mikrofonom – govorna istorija“, objavljen 30. marta 2006. u Politici, na strani 6. Pokrajac je pisao:

„...Budući da mi je jedan od hobija sakupljanje starih snimaka, želeo sam da Vama, ali i autoru članka, predočim da se u Kongresnoj biblioteci u Vašingtonu još čuvaju neki snimci od značaja za našu istoriju. Tako je sačuvan snimak Simfonijskog orkestra Radio Beograda pod upravom Mihajla Vukdragovića, direktan prenos „plave mreže“ iz Beograda 1938. Sačuvan je i snimak govora kneza Pavla Karađorđevića 5. marta 1939....“ – pisao je Pokrajac navodeći još veliki broj nepoznatih snimaka naše govorne istorije.

Preporučujem da o Pokrajcu pogledate link: Dr Dragoljub Pokrajac - Poki majstor

Zaista nema potrebe da prepisujem samog sebe, to jest da navodim ono što sam već napisao.

Postavljeno: oktobar 2013.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana