Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Profesor Milo Lompar

Milo Lompar

Emisija u kojoj je govorio profesor Milo Lompar, iz serije „Autobiografije uživo“, emitovana je 2008. godine. Emisija je postavljena na sajt 2012. godine. Prikazani podaci su važni za pažljive posetioce sajta. Oni će uočiti da u autobiografijama učesnika emisija nedostaju 4 ili 5 godina od trenutka kada su emisije realizovane do danas odnosno od momenta kada su govorili na radiju. Predlažem da taj prostor godina koje nisu obuhvaćene ovim pričama, popune svojom radoznalošću, koristeći Internet najznačajniji proizvod ljudskog uma s kraja XX veka.

U biografiji profesora Lompara piše da je rođen 1962. u Beogradu. Profesor je Srpske književnosti XVIII i XIX veka i Kulturne istorije Srba na Filološkom fakultetu u Beogradu. Objavio je nekoliko književnih studija o nekim od velikana srpske pisane reči. Opširnije na linku: http://riznicasrpska.net/knjizevnost/index.php?topic=604.0

Profesora Lompara upoznao sam u Radio Beogradu 2007. godine kao predsednika žirija za dodelu nagrade „Nikola Milošević“. Nagradu tradicionalno dodeljuje Drugi program Radio Beograda.

Tragao sam za ljudima koji imaju sposobnost da lepo izgovorenu reč predstave pred mikrofonom radija, uživo. Taj dar stiče se rodjenjem; tokom života, dopunjava vežbom. Potrebno je bilo da učesnici serije imaju profesionalnu biogtrafiju sa radovima koji su zaslužili javno priznanje. Učesnike sam odabrao 2007. i 2008. godine. Pored profesora Lompa ušle su i druge ličnosti čiji se glasovi mogu čuti na sajtu: Desimir Tošić politički radnik i publicista, profesor Ljubiša Rajić, istoričarke Latinka Perović i Dubravka Stojanović, verski analitičar Živica Tucič, Slobodan G. Marković i drugi.

Nešto o ovoj seriji emisija Autobiografije.

Reč je o nesvakidašnjem radio eksperimentu. Želeo sam da u „majstorskoj radionici“ radio dokumentarac predstavim uživo. Imao sam u tome podršku glavnog urednika Drugog programa radija Đorđa Malavrazića. Bio sam siguran da ne želim razgovor pred mikrofonom. U specifičnoj radio formi kakva je dokumentarna emisija, dijalog pred mikrofonom kod slušaoca bi ostavio utisak „kaleidoskopa“. Dokumentarac ne bi trebalo svoditi na pitanja i odgovore. Ponekad možda za to postoje posebni razlozi i svaki autor ima pravo na svoj kreativni postupak. Ja sam se odlučio za ovaj način rada koji opisujem. Spontanost u izlaganju gosta, je najbolji način da se stvori veza radio uživo ~ slušalac. Ovako formulisana rečenica može da znači da se zalažem za „ukidanje radija“. U nekim slučajevima to se zaista i dogodi. Evo primera koji se može odnositi i na autobiografije uživo, ali i na neke sasvim neobične priče iz života: on iz Temerina, ona sa planine Vidojevice. Nepoznaju se. Oboje ljubitelji konja. On ima kobilu, ona konja. Telefon je uz njihovu saglasnost bio uključen u radio. Razgovarali su o ljubavnom životu omiljenih četvoronožaca. Nije se znalo da li govore o konjima ili o sebi. Njihovi razgovori podsatknuti ličnim životima, spadali su u domen dobre priče. Tada je bio „ukinut radio“. Ostali su „nasamo“ slušaoci i njih dvoje.

Praćenje toka misli kod sagovornika kao radio eksperiment uživo, uvek me je stavljalo pred pitanje, šta će se dogoditi u situaciji kada su čovek i mikrofon u studiju sami.

Pali se crveno svetlo u studiju i to je znak za početak „radio pozorišta“.

Istorija radija kaže da su ovako izgledali počeci radija u svetu, dvadesetih godina XX veka.

O ovom fenomenu više u uvodu moje knjige „Autobiografije uživo“, Beograd, 2006. godina. Sagovornici iz knjige postavljeni su svojim glasovima na stranicu sajta „Emisije iz kolekcije“. Prilažem o ovoj temi tekst Đorđa Malavrazića izgovoren prilikom predstavljanja knjige „Autobiografije uživo“ na Kolarcu 2007. godine. ČITAJ

Ova vrsta rada na živom radio dokumentarcu zahtevala je režiju kao pozorišna predstava. Danima sam pripremao svoje sagovornike za nastup kao da se obraćaju samo tom jednom slušaocu koji je pored radio aparata u trenutku dok govore.

Važan podatak

Svi tekstovi koje čitate su autorizovani pa postoji izvesna razlika između onoga što je izgovoreno i onoga što je zapisano u autorizovanom tekstu. Međutim, to je normalno kada postoji mogućnost, kao sada na sajtu, da se tekst koji je neko izgovorio, i čuje i pročita.

Milo Lompar: Autobiografija uživo

Slušaj:     (mp3)

ČITAJ

Milo Lompar
Ljilana Đurđić i Milo Lompar, snimak načinio neki posetilac ovog književnog susreta

Književni susret koji nije bio planiran da se postavi na sajt.

Dogodilo se slučajno da se taj susret uklopio u temu koja je predmet ovog sajta. Sve je zaista išlo uživo, ali pred mikrofonom malog snimača, ne pred mikrofonima velikog radija.

Ljiljana Đurđić, književnica i profesor Milo Lompar ideološki nisu bliski.

Profesor Lompar po majci Moravac po ocu sa Cetinja, plenio je moje interesovanje svojim izlaganjem dok je iz „drugog ugla“ govorio na književnom susretu. Bio je to esej o toleranciji na promociji knjige Ljiljane Djurdjić: „Nek crkne svet“ u prostorijama Srpskog književnog društva, Francuska 7. aprila 2012. godine.

O Ljiljani Đurđić više na linku: Gosti sajta 17

„...Nemam nikakvih političkih niti poetskih srodnosti sa Ljiljanom Đurđić, a njena knjiga mi se čini i značajnom i dobrom i valjanom, ~ glasi jedna od Lomparovih rečenica o ovoj knjizi, izgovorena na predstavljanju.

„Nek crkne svet“, knjiga eseja, dobila je ime po jednom naslovu iz knjige. Izdavač je Kulturni centar iz Požarevca. Autorka živi i radi u Beogradu, a ova vrsta literature spada u one „nekonvencionalne knjige“ u kojima Đurđićeva strastveno napada one koji danas u srpskoj literaturi i kulturi predstavljaju ikone. Možda baš u tome i leži čar stvaralaštva: biti drugačiji. Njen književni temperament nema pardona prema veličinama, a po tome će i ostati zapamćena kao spisateljica savremenog jezika možda bliska Borislavu Mihajloviću Mihizu. O njenom delu će suditi čitaoci i kritika.

Ceo tekst koji je izgovorio Milo Lompar na predstavljanju knjige Ljiljane Đurđić nije skinut sa trake, ali ako postoji interesovanje, postavićemo i tekst na sajt.

Slušaj:     (mp3)

Postavljeno: maj 2012.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana