Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
(Sarajevo, 1933. godina)
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
Na početku stranice ovog sajta posvećene profesoru Ranku Bugarskom treba reći da je urednik sajta, poveden logikom ideje o zajedničkom jeziku, prvo zamolio profesora da iznese svoj stav o ovoj temi.
Tokom našeg rada iskristalisala se izuzetno zanimljiva lična biografija Bugarskog. Ta biografija omogućava posetiocima sajta uvid u genezu njegovih stavova koje je izneo u knjizi „Govorite li zajednički?“, Beograd, 2018. koja je tematska osnova ove stranice sajta.
O čemu smo razgovarali?
~ Život obeležen jezikom; ~ Rođenje; ~ Multikulturno okruženje; ~ Tradicija; ~ Dedovi; ~ Otac; ~ Porodično okruženje; ~ Kuća puna knjiga; ~ Dva kućna jezika – “Svađajte se na engleskom!” ~ “Zdravo mladiću – gdje stojiš? – Naučnik”; ~ Dijalekti: Brač, Pula; ~ Studije, putovanja; ~ Igre reči, slivenice (dišomor, profesmor, bliznismen, Sarmagedon u Mesopotamaniji)
~ Jedan grad – četiri države; ~ Jedan jezik – četiri naziva; ~ Jedan jezik – dva pisma; ~ Jezički i grafički identitet
~ Šta je zajednički jezik (Deklaracija: nastanak, motivi, odjeci)
~ Ćirilica ili latinica; ~ Srpsko društvo i srpska kultura već više od jednog veka su temeljito dvopismeni
Iz biografije Ranka Bugarskog.
Izvor: Ranko Bugarski, Bibliografija uz Sabrana dela (deveto, dopunjeno izdanje), Beograd: Čigoja štampa/XX vek, 2018, str. 73.
Dr Ranko Bugarski je redovni profesor engleskog jezika i opšte lingvistike na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (u penziji). Bio je Fulbrajtov predavač u SAD i držao kurseve ili pojedinačna predavanja na skoro svim univerzitetima SFRJ, te na 24 inostrana univerziteta (London, Oksford, Pariz-Sorbona, Lajden, Beč, Krakov, Barselona, Njujork-Kolumbija, Kalifornija-Berkli, Čikago, Sidnej, Melburn itd.). Iz raznih oblasti lingvistike objavio je veliki broj radova, uključujući 25 knjiga; prvih 12 štampano je u ediciji Sabranih dela 1996-97. godine, a ostale većinom u Biblioteci XX vek (ur. Ivan Čolović). Radovi su mu objavljeni u dvadesetak zemalja i na desetak jezika. Bio je osnivač i prvi predsednik Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, potpredsednik Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku, predsednik Evropskog lingvističkog društva, dopisni član Centra za istraživanje višejezičnosti (Brisel) i dr. Član je Evropske akademije nauka i umetnosti (Salcburg) i ekspert Saveta Evrope za Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima (Strazbur). U njegovu čast štampana su četiri internacionalna zbornika radova. Dobitnik je nagrade “Vitez poziva” (Liga eksperata –LEX, 2011) i drugih priznanja.
Fotografija snimljena u kabinetu profesora Bugarskog na Filološkom fakultetu u Beogradu, septembar 2018.
~ Život obeležen jezikom; ~ Rođenje; ~ Multikulturno okruženje; ~ Tradicija; ~ Dedovi; ~ Otac; ~ Porodično okruženje; ~ Kuća puna knjiga; ~ Dva kućna jezika – “Svađajte se na engleskom!” ~ “Zdravo mladiću – gdje stojiš? – Naučnik”; ~ Dijalekti: Brač, Pula; ~ Studije, putovanja; ~ Igre reči, slivenice (dišomor, profesmor, bliznismen, Sarmagedon u Mesopotamaniji)
Slušaj 1.deo: (mp3)
Iz emisije:
“Otac je insistirao da u kući mora da se govori samo engleski, do te mere da je mojoj sestri Vesni i meni govorio na engleskom: “Deco, nemojte da se svađate. Ali ako već morate, svađajte se na engleskom...” To je vreme Drugog svetskog rata...”
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
~ Jedan grad – četiri države; ~ Jedan jezik – četiri naziva; ~ Jedan jezik – dva pisma; ~ Jezički i grafički identitet
Slušaj 2.deo: (mp3)
~ Šta je zajednički jezik (Deklaracija: nastanak, motivi, odjeci)
Slušaj 3.deo: (mp3)
DEKLARACIJA O ZAJEDNIČKOM JEZIKU/ preuzeto sa Interneta/ prema sugestiji profesora Bugarskog
Suočeni s negativnim društvenim, kulturnim i ekonomskim posljedicama političkih manipulacija jezikom i aktualnih jezičnih politika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji, mi, doljepotpisani, donosimo
DEKLARACIJU O ZAJEDNIČKOM JEZIKU
Na pitanje da li se u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji upotrebljava zajednički jezik – odgovor je potvrdan. CEO TEKST
Otac i majka (oko 1935. godine)
„Putopis po sećanju“ (početak drugog izdanja, u pripremi): Moj životni put u velikoj meri je obeležen fenomenom jezika. Rođen sam 1. januara 1933. godine u Sarajevu, u uglednoj građanskoj porodici, etnički „čistoj“ ali jezički „mešanoj“, u kojoj je na razne načine uvek bilo u opticaju više jezika. Još moji dedovi znali su po dva ili tri jezika i studirali na univerzitetima nemačkog govornog područja. Deda po ocu, Đuro Bugarski (1859-1902), rodom iz Sente, stekao je doktorat iz filozofije u Lajpcigu, a predavao je u novoosnovanoj srpsko-pravoslavnoj Bogosloviji u Reljevu kod Sarajeva i u Učiteljskoj školi u Sarajevu. Deda po majci, Kosta Krsmanović (1875-1960), rođen u Sarajevu, doktorirao je iz prirodnih nauka u Leobenu, da bi najveći deo aktivne službe proveo kao profesor i direktor Druge muške gimnazije u Sarajevu.
Moj otac Dušan Bugarski (1892-1970), rođen u Reljevu kod Sarajeva, studirao je u Budimpešti i Londonu, a ostatak života proveo je kao gimnazijski profesor nekoliko stranih jezika i predavač engleskog kao jezika struke (kako bi se to danas reklo) na nekoliko fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Za engleski je bio vezan kao pravi entuzijast, pa će tako godine 1938. objaviti veoma popularni priručnik Anglicizmi i fraze za englesku konverzaciju, sa predgovorom dr Vladete Popovića, osnivača Katedre za engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ovom jeziku odmah je naučio svoju suprugu Jelenu rođ. Krsmanović (1903-1985), po majci iz poznate sarajevsko-beogradske familije Despić, koja će potom, posle Drugog svetskog rata, kreativno ispunjavati slobodno vreme – uz to doprinoseći skromnom kućnom budžetu – davanjem privatnih časova iz engleskog, a povremeno i nemačkog i francuskog. I kad su pristigla deca (1930. Vesna, a tri godine kasnije i ja) bilo je u neku ruku predodređeno da ćemo nas dvoje pored srpskohrvatskog od malih nogu usvajati i engleski kao drugi porodični jezik.
Slušaj 4.deo: (mp3)
~ Ćirilica i latinica; ~ Srpsko društvo i srpska kultura već više od jednog veka su temeljito dvopismeni
Predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. – Sastav radne grupe. – Izostanak zvanične javne rasprave, nezvanične kritičke reakcije.
Službena i javna upotreba jezika. Pravi cilj Predloga.
Manipulacije.
– Da li pisma „pripadaju“ narodima ili jezicima, a jezici narodima ili govornicima?
Kako primenjivati ovakav zakon? – Neprimerenost nasilnih mera za zaštitu jezika i pisama.
Da li je ćirilica ozbiljno ugrožena ako ima jaka
uporišta u Ustavu i školstvu?
Upotreba pisama kao isključivi domen srbistike u sprezi s politikom ili kao pitanje jezičkih ljudskih prava.
Protivustavna i antievropska priroda Predloga.
Zamena jednog pisma drugim
ili naporedna upotreba obaju pisama? Nacionalistička isključivost (ili-ili) nasuprot toleranciji (i-i).
Slušaj 5.deo: (mp3)
Slušaj 6.deo: (mp3)
* Obrada tona Gordana Nešović
Ranko Bugarski
Odgovor Siniši Stefanoviću povodom teksta „Šovinizam i ćirilica“ (Danas, 17-18. novembar)
G. Stefanović u svom reagovanju na moj intervju u Danasu (10-11. novembar) zaobilazi suštinu sporenja o Predlogu izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Naime, i kad bi se stepen ugroženosti ćirilice mogao izmeriti sveobuhvatno i objektivno (u što sumnjam), glavno pitanje ostalo bi kakve bi mere trebalo preduzeti za njenu zaštitu – afirmativne, koje se i ne pominju, ili pak restriktivne, koje podrazumevaju da se ćirilica štiti praktičnim proterivanjem latinice ne samo iz službene nego i javne upotrebe. CEO TEKST
Postavljeno: septembar, oktobar, novembar 2018.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
