Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Lingvista Ranko Bugarski

Jedan jezik ili više jezika?

(Sarajevo, 1933. godina)

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

Ranko Bugarski - korice knjige
Ranko Bugarski - korice knjige

Na početku stranice ovog sajta posvećene profesoru Ranku Bugarskom treba reći da je urednik sajta, poveden logikom ideje o zajedničkom jeziku, prvo zamolio profesora da iznese svoj stav o ovoj temi.

Tokom našeg rada iskristalisala se izuzetno zanimljiva lična biografija Bugarskog. Ta biografija omogućava posetiocima sajta uvid u genezu njegovih stavova koje je izneo u knjizi „Govorite li zajednički?“, Beograd, 2018. koja je tematska osnova ove stranice sajta.

O čemu smo razgovarali?

~ Život obeležen jezikom; ~ Rođenje; ~ Multikulturno okruženje; ~ Tradicija; ~ Dedovi; ~ Otac; ~ Porodično okruženje; ~ Kuća puna knjiga; ~ Dva kućna jezika – “Svađajte se na engleskom!” ~ “Zdravo mladiću – gdje stojiš? – Naučnik”; ~ Dijalekti: Brač, Pula; ~ Studije, putovanja; ~ Igre reči, slivenice (dišomor, profesmor, bliznismen, Sarmagedon u Mesopotamaniji)

~ Jedan grad – četiri države; ~ Jedan jezik – četiri naziva; ~ Jedan jezik – dva pisma; ~ Jezički i grafički identitet

~ Šta je zajednički jezik (Deklaracija: nastanak, motivi, odjeci)

~ Ćirilica ili latinica; ~ Srpsko društvo i srpska kultura već više od jednog veka su temeljito dvopismeni

Iz biografije Ranka Bugarskog.

Izvor: Ranko Bugarski, Bibliografija uz Sabrana dela (deveto, dopunjeno izdanje), Beograd: Čigoja štampa/XX vek, 2018, str. 73.

Dr Ranko Bugarski je redovni profesor engleskog jezika i opšte lingvistike na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu (u penziji). Bio je Fulbrajtov predavač u SAD i držao kurseve ili pojedinačna predavanja na skoro svim univerzitetima SFRJ, te na 24 inostrana univerziteta (London, Oksford, Pariz-Sorbona, Lajden, Beč, Krakov, Barselona, Njujork-Kolumbija, Kalifornija-Berkli, Čikago, Sidnej, Melburn itd.). Iz raznih oblasti lingvistike objavio je veliki broj radova, uključujući 25 knjiga; prvih 12 štampano je u ediciji Sabranih dela 1996-97. godine, a ostale većinom u Biblioteci XX vek (ur. Ivan Čolović). Radovi su mu objavljeni u dvadesetak zemalja i na desetak jezika. Bio je osnivač i prvi predsednik Saveza društava za primenjenu lingvistiku Jugoslavije, potpredsednik Međunarodnog udruženja za primenjenu lingvistiku, predsednik Evropskog lingvističkog društva, dopisni član Centra za istraživanje višejezičnosti (Brisel) i dr. Član je Evropske akademije nauka i umetnosti (Salcburg) i ekspert Saveta Evrope za Evropsku povelju o regionalnim ili manjinskim jezicima (Strazbur). U njegovu čast štampana su četiri internacionalna zbornika radova. Dobitnik je nagrade “Vitez poziva” (Liga eksperata –LEX, 2011) i drugih priznanja.

Ranko Bugarski
Fotografija snimljena u kabinetu profesora Bugarskog na Filološkom fakultetu u Beogradu, septembar 2018.

KAKO SAM POSTAO LINGVIST

~ Život obeležen jezikom; ~ Rođenje; ~ Multikulturno okruženje; ~ Tradicija; ~ Dedovi; ~ Otac; ~ Porodično okruženje; ~ Kuća puna knjiga; ~ Dva kućna jezika – “Svađajte se na engleskom!” ~ “Zdravo mladiću – gdje stojiš? – Naučnik”; ~ Dijalekti: Brač, Pula; ~ Studije, putovanja; ~ Igre reči, slivenice (dišomor, profesmor, bliznismen, Sarmagedon u Mesopotamaniji)

Slušaj 1.deo:     (mp3)

Iz emisije:

“Otac je insistirao da u kući mora da se govori samo engleski, do te mere da je mojoj sestri Vesni i meni govorio na engleskom: “Deco, nemojte da se svađate. Ali ako već morate, svađajte se na engleskom...” To je vreme Drugog svetskog rata...”

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

~ Jedan grad – četiri države; ~ Jedan jezik – četiri naziva; ~ Jedan jezik – dva pisma; ~ Jezički i grafički identitet

Slušaj 2.deo:     (mp3)

~ Šta je zajednički jezik (Deklaracija: nastanak, motivi, odjeci)

Slušaj 3.deo:     (mp3)

DEKLARACIJA O ZAJEDNIČKOM JEZIKU/ preuzeto sa Interneta/ prema sugestiji profesora Bugarskog

Suočeni s negativnim društvenim, kulturnim i ekonomskim posljedicama političkih manipulacija jezikom i aktualnih jezičnih politika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji, mi, doljepotpisani, donosimo

DEKLARACIJU O ZAJEDNIČKOM JEZIKU

Na pitanje da li se u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji upotrebljava zajednički jezik – odgovor je potvrdan. CEO TEKST

Fotografije iz porodične arhive

Otac i majka (oko 1935. godine)

Ranko Bugarski
Dušan Bugarski
Ranko Bugarski
Jelena Bugarski
Ranko Bugarski
Ranko Bugarski učenik, 1941.
Na pečatu sa poleđine fotografije „Foto atelje Slavko Gubić“, Sarajevo, ulica dr Ante Pavelića
Ranko Bugarski
Vesna i Ranko; Sarajevo 1940.
Ranko Bugarski
Dušan Bugarski, snimak iz Sarajeva oko 1938. godine, autor udžbenika “Anglicizmi i fraze za englesku konverzaciju”
Ranko Bugarski

Iz autorovih memoara

„Putopis po sećanju“ (početak drugog izdanja, u pripremi): Moj životni put u velikoj meri je obeležen fenomenom jezika. Rođen sam 1. januara 1933. godine u Sarajevu, u uglednoj građanskoj porodici, etnički „čistoj“ ali jezički „mešanoj“, u kojoj je na razne načine uvek bilo u opticaju više jezika. Još moji dedovi znali su po dva ili tri jezika i studirali na univerzitetima nemačkog govornog područja. Deda po ocu, Đuro Bugarski (1859-1902), rodom iz Sente, stekao je doktorat iz filozofije u Lajpcigu, a predavao je u novoosnovanoj srpsko-pravoslavnoj Bogosloviji u Reljevu kod Sarajeva i u Učiteljskoj školi u Sarajevu. Deda po majci, Kosta Krsmanović (1875-1960), rođen u Sarajevu, doktorirao je iz prirodnih nauka u Leobenu, da bi najveći deo aktivne službe proveo kao profesor i direktor Druge muške gimnazije u Sarajevu.

Moj otac Dušan Bugarski (1892-1970), rođen u Reljevu kod Sarajeva, studirao je u Budimpešti i Londonu, a ostatak života proveo je kao gimnazijski profesor nekoliko stranih jezika i predavač engleskog kao jezika struke (kako bi se to danas reklo) na nekoliko fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Za engleski je bio vezan kao pravi entuzijast, pa će tako godine 1938. objaviti veoma popularni priručnik Anglicizmi i fraze za englesku konverzaciju, sa predgovorom dr Vladete Popovića, osnivača Katedre za engleski jezik na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Ovom jeziku odmah je naučio svoju suprugu Jelenu rođ. Krsmanović (1903-1985), po majci iz poznate sarajevsko-beogradske familije Despić, koja će potom, posle Drugog svetskog rata, kreativno ispunjavati slobodno vreme – uz to doprinoseći skromnom kućnom budžetu – davanjem privatnih časova iz engleskog, a povremeno i nemačkog i francuskog. I kad su pristigla deca (1930. Vesna, a tri godine kasnije i ja) bilo je u neku ruku predodređeno da ćemo nas dvoje pored srpskohrvatskog od malih nogu usvajati i engleski kao drugi porodični jezik.

Ranko Bugarski
Ranko Bugarski student germanisteke u Sarajevu oko 1955. godine
Ranko Bugarski
Profesor Ranko Bugarski u svom kabinetu, novembar 2018. /Snimio Dragoslav Simić/

Slušaj 4.deo:     (mp3)

~ Ćirilica ili latinica; ~ Srpsko društvo i srpska kultura već više od jednog veka su temeljito dvopismeni

Predlog izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. – Sastav radne grupe. – Izostanak zvanične javne rasprave, nezvanične kritičke reakcije.
Službena i javna upotreba jezika. Pravi cilj Predloga.
Manipulacije. – Da li pisma „pripadaju“ narodima ili jezicima, a jezici narodima ili govornicima?
Kako primenjivati ovakav zakon? – Neprimerenost nasilnih mera za zaštitu jezika i pisama.
Da li je ćirilica ozbiljno ugrožena ako ima jaka uporišta u Ustavu i školstvu?
Upotreba pisama kao isključivi domen srbistike u sprezi s politikom ili kao pitanje jezičkih ljudskih prava.
Protivustavna i antievropska priroda Predloga.
Zamena jednog pisma drugim ili naporedna upotreba obaju pisama? Nacionalistička isključivost (ili-ili) nasuprot toleranciji (i-i).

Slušaj 5.deo:     (mp3)

Slušaj 6.deo:     (mp3)

* Obrada tona Gordana Nešović

Ranko Bugarski
Ranko Bugarski
Ova fotografija profesora Bugarskog snimljena je u njegovom kabinetu tokom razgovora. Foto D. Simić

Ranko Bugarski

Kako je dozvoljeno braniti ćirilicu

Odgovor Siniši Stefanoviću povodom teksta „Šovinizam i ćirilica“ (Danas, 17-18. novembar)

G. Stefanović u svom reagovanju na moj intervju u Danasu (10-11. novembar) zaobilazi suštinu sporenja o Predlogu izmena i dopuna Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama. Naime, i kad bi se stepen ugroženosti ćirilice mogao izmeriti sveobuhvatno i objektivno (u što sumnjam), glavno pitanje ostalo bi kakve bi mere trebalo preduzeti za njenu zaštitu – afirmativne, koje se i ne pominju, ili pak restriktivne, koje podrazumevaju da se ćirilica štiti praktičnim proterivanjem latinice ne samo iz službene nego i javne upotrebe. CEO TEKST

Postavljeno: septembar, oktobar, novembar 2018.


Autor sajta  Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
Dragoslav Simić Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006.
Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi

sicke41@gmail.com

english   YouTube   facebook sajta

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com


Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana