Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Raško Dimitrijević

(1898. – 1988.),
jedan od naših najboljih besednika i prevodilaca, posvećen literaturi i muzici, profesor na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta u Beogradu.

Raško Dimitrijević

Na Kolarcu tokom obeležavanja 20 godina od smrti 2008. profesora Dimitrijevića, mogao se čuti i audio zapis razgovora koji je Dragoslav Simić, novinar Radio Beograda i nekadašnji student Raška Dimitrijevića, obavio sa svojim profesorom.

– Rođen sam u Beogradu i u njemu sam proveo tri četvrtine veka. Moj posao i interesovanje uvek su bili takvi da sam dolazio u dodir sa interesantnim ljudima. U moju ulicu Dva bela goluba, a docnije Svetogorsku, Bitoljsku, Žorža Klemansoa, a sad Lole Ribara, dolazio je često Milan Rakić. Dok se nije oženio i otišao u diplomatsku službu, svakoga dana dolazio je kod majke na ručak. Govorili su: Evo, dolazi nam Rakić, znači da je podne. Kasnije sam se i orodio sa njim, bio je teča moje žene. Više puta odlazio sam k njemu na razgovor ili ćutanje, ili slušanje muzike. Lepo je svirao, voleo je Betovena. Kad sam mogao da ga slušam, a i sam se aktivno bavio muzikom, te trenutke proveo sam u razumevanju koliko je muzika uticala na njegove stihove, govorio je profesor Dimitrijević.

Raško Dimitrijević se sećao i svog druženja sa Simom Pandurovićem, sa mlađim bratom Milutina Bojića, Brankom Lazarevićem, Uskokovićem, Vinaverom, glumcima Dobricom Milutinovićem i Mikom Ristićem, i razgovora sa nezaboravnim boemom i pesnikom Tinom Ujevićem. Posebno je cenio Andrićev „Ex ponto”, iako je naš nobelovac ovu svoju knjigu smatrao mladalačkom. Govorio je o “svom Beogradu”, francuskim piscima.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Beleška Dragoslava Simića urednika sajta:

Ova dva tonska zapisa pre postavljanja na sajt, činila su jednu od knjiga koje govore, link Raško Dimitrijević - Spavam, a srce je moje budno.

Studenti su bili opsednuti magičnom moći govora profesora Dimitrijevića. Doći na njegova predavanja bio je praznik za slušaoce. Malog rasta, sitan, kada stane za katedru i izbaci iz slušaonice one koji puše ili one koji čavrljaju, sve to dostojanstvenim glasom i biranim rečima kojima nema pogovora, poraste pred nama. Bio je to čovek sa stavom. Tajac, a Raško nas uvodi u francusku ili nemačku književnost ne tekstom iz neke knjige koju čita, već svojom živom reči. Već tada kao student, uočio sam tu moć govora i sigurno je da su odlasci na njegova predavanja učvrstili moju želju da se bavim radijem. Budio je u nama radoznalost i želju da saznamo više, da svoj intelektualni svet proširimo novim saznanjima. Bio je strog profesor i imao je svoje pulene među studentima. Nisam bio deo te studentske elite koja je kontaktirala sa Raškom. Nisam bio pisac, pesnik, niti posebno obdaren za bilo šta što bi moglo da privuče profesorovu pažnju. Ali kasnije, kada sam postao novinar Radio Beograda, odlazio sam kod Raška u Lole Ribara broj 15. Bio je to srdačan i drag čovek uvek rad da pokaže svoj svet literature u kome je živeo. Knjige i opet knjige i pregršt pisama sa najznačajnijim književnicima XX veka sa kojima se dopisivao, pre svega francuskim, ali i našim, činilo je okruženje profesora Dimitrijevića. U jednoj dopisnici koju je uputio mojoj ženi i meni, predložio je ime našeg sina koji se tek rodio 1970. godine: “... da se zove Vladimir.”

Govori Raško Dimitrijević

Slušaj 1. deo:     (mp3)

Slušaj 2. deo:     (mp3)

Koliko su puta emitovana ova Raškova sećanja na talasima Radio Beograda 2 koja sam snimio, to više niko ne zna. Reprize su se ređale godinam, a snimci su nastali 1974. i 1978. godine.

Na njegova predavanja su dolazili studenti raznih fakulteta ne samo Filološkog. Bilo je tu hemičara, studenata matematike, fizike, biologije... U ovoj drugoj emisiji govore njegov student iz Tuzle tada već profesor osmogodišnje škole u Tuzli i đaci koji su osnovali literarnu družinu „Raško Dimitrijević“ na podstrek svog profesora. Putovao sam u Tuzlu i bio u toj školi samo zato da bi sadržajem i svedočenjem o Rašku, ova emisija bila punija i zanimljivija.

Jedan njegov bivši student iz Negotina javio mi se pismom i napisao da je snimao sva Raškova predavanja, „toliko je Raško bio popularan i toliko smo voleli da ga slušamo“. Ovog kolegu nisam upoznao, samo je ostalo sećanje na to njegovo pismo.

Neki drugi ljudi koji nisu slušali profesora uživo, ali posle emisije, pitali bi da li to Raško čita kad tako lepo i tečno govori. „Ma sigurno čita, nemoguće je da tako složi misli u splet, a da ne čita“ ~ sumnjičili su ga. Teško je bilo razuveriti ih. Ali Raško nije čitao svoja predavanja, on ih je govorio baš na način kako je govorio i u ove dve moje emisije, blistavim umom rođenog besednika. Šta mi je sve rekao, bolje je čuti njega nego da to prepričavam.

Od Raška kao student nisam nasledio ni jedan njegov talenat, ali sam razumeo kakva je vrednost žive reči. Ovaj sajt je možda baš zahvaljujući Raškovoj elokvenciji, daru i talentu, posvećen živom govoru ljudi koje možete čuti. Glasovi su im zapamćeni na 1000 linkova. Raško nije verovao da će doći vreme elektronike i to može da se čuje autentično onako kako je on govorio. Smatrao je da je štampana knjiga neprikosnovena i da je nikakva tehnologija ne može baciti u zasenak.

Zato „Hajde da slušamo Raška“ kako glasi naslov jednog nadahnutog teksta o Rašku iz pera Vlade Bulatovića Viba.

Postavljeno: oktobar 2015.

Mikrofonom kroz XX vek

Raško Dimitrijević

(1898 ~ 1988)

Profesor svetske književnosti koji je postao legenda

Profesor Raško Dimitrijević ulazi u istoriju naših najboljih govornika, ali i prevodilaca i tumača lepe književnosti sa francuskog jezika. Humano je verovao da kompjuteri nikad neće zameniti knjige. Raško je rekao da je „Pan“ Knuta Hamsuna njegovo najomiljenije delo koje je pročitao.

Tekst koji koristim kao uvodni deo o profesoru Rašku Dimitrijeviću, napisao sam za nedeljnik “Intervju”, Politikino izdanje, 19. avgusta 1988. godine. Taj tekst se može pročitati u celini na ovoj stranici sajta.

Kazivanje profesora Raška Dimitrijevića 1974.

Kazivanje profesora Raška Dimitrijevića 1974.

Kada sam posetio profesora pre dva meseca u njegovom stanu, zatekao sam ga, iako dosta bolesnog, na nogama. Nije više dobro čuo pa je pomislio da je aparat za pojačanje zvuka koji sam noso da bismo se bolje razumeli neka skalamerija za snimanje. Bio je to već dosta star, ali neverovatno lucidan, onaj isti nekadašnji Raško. Pričali smo o svemu što nije bilo samo predmet njegovih istraživanja u tumačenju književnosti. Mučila ga je bolest, starost i usamljenost, ali i još nešto mnogo više nego sam lični život. Toga sam bio svestan tak kada sam zapazio da je veoma zainteresovan za zbivanja u zemlji i da ti dnevni događaji takođe doprinose njegovim besanim noćima. Jedna njegova ozbiljna, tvrdo izgovorena rečenica sa prizvukom slutnje, brige za mlade, za decu i sad lebdi u mom pamćenju. Rekao je: “Zabrinut sam za sudbinu Jugoslavije!”

Više ...

Postavljeno: april 2013.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Raško Dimitrijević
Tribina „Svedočanstva“ u SKC, 1972. godina. Sa profesorom Raškom Dimitrijevićem levo, razgovara novinar Kosta Dimitrijević.
/Slika je vlasništvo K. Dimitrijevića/

Biblioteka grada Beograda,
Rimska dvorana

Sa promocije govornog izdanja

Sećanje na profesora Raška Dimitrijevića
20. april 1995. godine.

O profesoru Rašku Dimitrijeviću
govori Đorđe Malavrazić

Govorilo se za svetog Jovana Zlatoustog da je taj naziv zaslužio tako što je bio izvanredan govornik i izrekao veliki broj nenadmašnih pohvala drugim duhovnicima svoga doba. No kada je umro, nije se našao čovek sličnoga dara koji bi mu uzvratio ravnom merom, sem kako to piše u crkvenim knjigama, kada bi se ponovo pojavio neki drugi takav Jovan.

Večerašnja podela uloga, mene unapred odrešuje obaveze da smišljam neke naročite reči za koje unapred znam da ne bi dosegle svoj cilj i predočile nam lik prof. Raška Dimitrijevića u punom sjaju. Meni je pripalo u deo kao što je već rečeno da izreknem jedan kratak predgovor o radiofonskoj strani ovoga izdanja zvučne knjige Dragoslava Simića: „Profesoru s ljubavlju“...
CEO TEKST - PDF

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana