Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Ovu stranicu je opremio, fotografiju i emisiju snimio urednik sajta Dragoslav Simić
Slobodan Mašić, prvi nezavisni izdavač u SFRJ, osnovao je svoju izdavačku agenciju 1966. godine.
Demonstracije studenata Beograda 1968. godine. ~ viđeno 40 godina kasnije.
Tekst izgovoren uživo u emisiji koju u celini možete
čuti na ovoj strani.
Slobodan Mašić /Foto D. Simić/
Slušaj: (mp3)
Slobodan Mašić
Pre neki dan hodao sam Novim Beogradom, pokušao sam da vidim mesto gde se nalazio podvožnjak. Znam, levo i desno od tog mesta pružao se nasip kojim je nekada, davne 1968. godine, prolazio poneki voz. Nema više nasipa, nema više vozova, nema više podvožnjaka. Ja sam arhitekta po obrazovanju, mislio sam da bi trebalo da se postavi jedna velika granitna kocka na mestu gde je bio podvožnjak, da na kocki stoje samo četiri cifre: 1968. Mislio sam da bi ljudi ipak trebalo da se sećaju šta se desilo 1968. godine. Gledam nebo nada mnom, divno beogradsko nebo, poneki oblak, plavo pramenje, gledam vetar duva. Ali ničega, ničega nema što bi podsećalo na 1968. godinu. Pa onda mislim, bože kada bi me neko sada pitao da li je uopšte postojala 1968. ja bih, kakav sam čovek, rekao – ne, nije postojala, godine su prolazile: 1967, pa je onda došla 1969, a 1968. nije postojala. Međutim, ipak je postojala. Povremeno idem ulicama i srećem ljude koje sam sretao 1968. godine. Oni su stariji četrdesetak godina, ali liče, neverovatno je, liče stvarno. Neki od njih su postali profesori univerziteta, neki od njih su postali ugledni pisci, drugi su već u vreme 1968. bili ugledni, ali su i dalje zadržali ugled. Neki više nisu među živima ali njihova deca su tu. Kao da je život zapravo prošao kroz tu 1968. Dalje mislim, ta godina je ipak promenila naše živote. Kada jednoga dana budemo sagledavali naše živote kao nešto što traje čitav vek ili kao nešto što traje nekoliko vekova, tada ćemo osetiti, kao na nekoj vrsti instrumenta, nekoj vrsti pokazatelja na kome se meri rad našeg srca, osetićemo jedan blagi drhtaj, jedan skok na 1968. To znači, zapravo, da se nešto desilo, nešto fantastično se desilo 1968. Ali nije se ispunilo ništa od onoga što su očekivali ljudi koji su učestvovali u 1968. Siromašni studenti posle 1968. ostali su siromašni studenti, studenti koji su poticali iz bogatih porodica posle 1968. i dalje su poticali iz bogatih porodica. Profesori koji su studentima držali zanosna predavanja u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja, koje smo slušali i mi koji smo već bili prerasli studentski nivo, bili smo oduševljeni njima, i dalje su držali svoja predavanja na Beogradskom univerzitetu, i dalje su upotrebljavali iste reči, leksika je ostala ista, ništa se pod milim bogom zapravo nije promenilo.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
S druge strane, ipak se nešto promenilo, nešto malo se promenilo, ono što je imalo, rekao bih, nagoveštaj u godinama koje su prethodile 1968. U godinama koje su prethodile 1968. okupljale su se razne grupe, skupine ljudi, na raznim mestima u našoj nekadašnjoj zemlji i razmišljali su o smislu svog jedinog života. Oni su začetnici slobodnog mišljenja koje je lagano sazrevalo. To sazrevanje različitih grupa nije dovedeno do kraja, nije bilo vremena da se sklope u jednu veliku organizaciju slobode, nisu mogli to da ostvare. Ali njihovi pojedinačni doprinosi u raznim sredinama lagano su stvarali klimu oslobođenja, zapravo oslobođenja od jednog mrtvog sistema u kome nije postojalo pravo na slobodu mišljenja. Kada danas zatvorim oči ja vidim te mlade ljude iz 1968, koji tada još uvek nisu osetili prisilu nad sobom, bili su u stanju da javno predstave jedno takvo osećanje slobode koje je lagano zrelo u ovom društvu, koje je postajalo sve moćnije u ovom društvu. Potom su prevareni na uobičajeni način političke prevare. Ta prevara nije se desila prvi put kod nas, niti je ta prevara bila ikada izbegnuta bilo gde u svetu. U čemu se sastojala ta prevara? Ona se sastojala u tome što je tada nastupila politička igra, beskrajan broj govora, beskrajan broj reči u čemu se zapravo lagano gubio smisao prvobitnog bunta, koji je bio smisao osećanja otvorenosti ka slobodi. Zatim su se pojavili zahtevi materijalne i organizacione prirode. Potom su se u postojeću atmosferu uklopili svi oni koji su u tome sistemu vodili politički, ali ne samo politički život. Oni su postali glavni glasnogovornici zahteva za nekim sporednim i nevažnim promenama. CEO TEKST PROČITAJTE U PDF
Postavljeno: decembar 2015.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
