Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Toma Kuruzović glumac, večiti „Nikoletina Bursać“

Životopis glumca.
Sećanja na Branka Ćopića. Novi, malo poznati detalji.

Ovu stranicu sa Tomom Kuruzovićem osmislio je, savremene fotografije snimio i razgovor načinio Dragoslav Simić urednik sajta. Stare fotografije su iz porodičnog arhiva Kuruzovića.

Toma Kuruzović
Toma Kuruzović

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića. Ukratko iz biografije Tome Kuruzovića:

Ovaj filmski i TV glumac, režiser i književnik rođen je 1930. godine u Sarajevu. Njegov otac je radio u sarajevskom pozorištu kao frizer, vlasuljar i šminker, a majka kao krojačica. Budući glumac Toma 1948. godine završava Učiteljsku školu u Sarajevu i radi kao učitelj godinu dana. U Beograd dolazi 1949. Iste godine se upisuje na Akademiju za pozorište i film u klasi prof. Joze Laurenčića.

Snimak ovog razgovora kao i fotografije načinio sam u Kuruzovićevom stanu na Novom Beogradu, juna 2015. godine. Moj utisak: drag, prijatan i gostoljubiv čovek koji kao da je na početku karijere. Ima šta da ispriča. Bez obzira na uspehe u karijeri koje je imao, život mu nije bio posut ružama. Za sve što je postigao, izborio se.

Toma Kuruzović
Toma Kuruzović

Tomin životopis. Prvi deo - Slušaj:     (mp3)

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Tomin životopis. Drugi deo - Slušaj:     (mp3)

Toma Kuruzović i Branko Ćopić
Toma Kuruzović

Branko Ćopić i Toma Kuruzović, 1977. godine na stotoj predstavi “Nikoletine Bursaća”

“Kum” Branislav Nušić

U mojoj ulici Mjedenici djeca su me zvali Kuruze, zbog moga prezimena Kuruzović. U porodici majka i dve staruje sestre Nadežda i Ksenija zvali su me Braco, a ja njih Nado i Seno. Tata me je uvek zvao Čikula a to sam otkrio kasnije kada mi je pričao o danima pre moga rođenja, o poznanstvu sa upravnikom sarajevskog Narodnog pozorišta Branislavom Nušićem.

“U našoj rodnoj Banjaluci gde smo rođeni i ja i moja Jokica. Prvo dete nam se rodilo 1920. godine, Nadežda, pa posle nje Danica i Vjera koje su umrle još kao bebe u povojima. A kada smo se preselili u Sarajevo rodila se Ksenija 1926. Moja Jokica, a tvoja mama odlučili smo da više nemamo dece jer nam se neprestano rađaju devojčice, uvereni da nam se nikada neće roditi muško dete. Stanovali smo po tuđim kućama kao stanari pa onda kupismo kuću u Nevjestinoj ulici daleko i visoko više Jekovca a ispod velike "jajce kasarne" Otvorio sam svoju radnju Muški i ženski frizeraj u Dobrovoljačkoj ulici kod mosta Drvenije. Posle odlaska Julija Haluba iz pozorišta, ja počinjem da radim kao vlasuljar, šminker i frizer od 1923. u Narodnom pozorištu. Jedna od mojih najveći sreća u životu bila je kada nam je za upravnika pozorišta došao veliki pisac Branislav Nušić. Bila mi je velika čast da postanem i njegov lični berberin i frizer. Po našem dogovoru, ja sam upravnika u pozorištu čekao spreman sa svojim alatom, u njegovoj upravničkoj kancelariji i skoro svakodnevno brijao, šišao, štucovao brkove i sve kako je on hteo i zahtevao. Berberi vole da pričaju sa svojim mušterijama, a ja sam bio jedna posebna pričalica i voleo je da me sluša koga sam sve od naših ljudi brijao u Beču kada sam bio u frentu, ~ govorio mi je otac.

Toma Kuruzović
Kuruzovići roditelji i mali Toma
Toma Kuruzović
Mali Toma sa sestrom Ksenijom i tetkom Bobom Blagojević.
Snimak iz Sarajeva, 1941. godine

Nušić je bio temperamentan čovek skoro svaki čas iznenada skoči da nešto zapiše u svoju teku ideja na kojoj je pisalo podsetnik zlu ne trebalo. Strahovao sam i molio ga da mi da neki znak da prestanem da radim. Molim vas gospodine upravniče britva mi je u ruci, makaze, nedaj bože, može da se desi da vas posečem. Strah me je. Upravnik, veliki pisac, Solunac, čovek svet, odgovarao je da on zna, vidi i oseća kome se prepustio sa sigurnošću i da se to ne može da dogodi. Znate ja sam vidovit čovek, ja znam šta će se sve dogoditi, sa pozorištem, kako će neki glumac uspeti, koliko će će predstava repriza doživeti, koliko će Jugoslavija živeti. Ja mogu da nanjušim šta će se dogoditi. Jedno pišem a drugo očekujem. Samo vi radite, već nekoliko puta ste me i uspavali a to do sada nije uspeo ni jedan frizer. Vi ste majstor umetnik, vi morate ta stvorite svoga sina naslednika, ~ govorio je ocu Nušić. Znam, već ste mi pričali da ste vi i žena odustali jer vam se rađaju samo devojčice, ali ja vam kažem da će vaše peto dete biti sin. naslednik vašeg talenta. Verujte mi da će te dobiti sina naslednika a i ja moje naručeno dete. Verujte da sam ja čudan čovek, kad god me neko začikava; Čik pogodi? Ja uvek pogodim! Još nisam promašio osim kad namerno promašim da se svi nasmeju. Sina, sina, pravite sina, hoću i ovaj put da pogodim. I bogami Nušić pogodi. Kada si se ti rodio 18. oktobra, 1930. ~ nastavlja otac, Nušić je iz Sarajeva premešten u Beograd i postavljen za bibliotekara Narodne skupštine, ja sam mu poslao razglednicu sa slikom Narodnog pozorišta i mastilom napravio strelicu na prozoru upravnikove kancelarije, i napisao: Gospodine upravniče, pogodili ste, rodilo se vaše "naručeno dete", moj sin naslednik. U našem pravoslavnom kalendaru piše za 19.oktobar Sveti apostol Toma - Tomindan pa ćemo mu dati takvo ime, a ne Vaše Branislav u nadi da pođe vašim putem umetnosti, scene i pozorišta. Svima nam je žao što su vas premestili, ali tako nam je svima; čovek snuje a Bog odlučuje!

Mnogo pozdrava moje cele porodice i otisak prsta vašeg naručeg i pogođenog deteta.

Eto zašto ja tebe zovem Čikula, to je zbog igre čik pogodi i bogami Nušić pogodi, ~ završava svoje sećanje moj otac o “kumu” Nušiću.

Ne znam tačno koje godine sam prvi put video kao student u Beogradu (1949-1953), tetku Gitu kćerku Nušićevu, i nazvao je sestrom; i ispričao sam joj celu priču. Kad god smo se videli zvao sam je Seko a ona mene Braco uz obostranu radost neobičnog istinitog događaja.

Milka Gazikalović i Toma Kuruzović
Milka Gazikalović i Toma Kuruzović u jednoj sceni komada “Nikoletina Bursać”

Toma Kuruzović
Toma Kuruzović i Tanja Beljanski u jednoj sceni iz filma “Parče plavog neba” reditelja Tome Janjića.

Toma Kuruzović
klikni na sliku za uvećanje
Toma Kuruzović
Slika iz jedne predstave Hrvatskog državnog kazališta u Sarajevu snimljena tokom rata. Tomina sestra Ksenija Kuruzović desno. Levo Seka Ambrozić, do nje Rajhan Demirović poznati glumac sarajevskog pozorišta koji je igrao na sceni i posle Drugog svetskog rata. U sredini Milan Mihić poznati glumac rodom iz Hrvatskog Zagorja.
Toma Kuruzović
Grupna slika ansambla na sceni tokom gostovanja: tehničko osoblje i glumci Hrvatskog državnog kazališta u Sarajevu snimljena tokom rata. U sredini čovek sa naočarima i skrštenim rukama upravnik Ahmet Muratbegović. Ispod njega, izmedju dve devojčice, dečak glumac Toma Kuruzović.
Toma Kuruzović
Mirjana Čiplić - Kuruzović, na dan venćanja, u Beogradu 1967. godine

Toma Kuruzović
Četiri sarajevska glumca dolaze u Beograd pedesete godine XX veka.
S desna na levo: Toma Kuruzović, Dejan Čavić, Đorđe Pura i Zoran Rankić

Toma Kuruzović
Toma Kuruzović

Tomin životopis. Treći deo - Slušaj:     (mp3)

Toma Kuruzović
Dobri prijatelji Zulfikar Zuko Džumhur /1920 ~ 1989/ slikar,
karikaturista, putopisac i Toma Kuruzović

Toma Kuruzović
Lik iz Otpisanih, tačnije Povratka Otpisanih, koga glumi Toma Kuruzović. Misirac se pojavljuje u Gašparovoj kući u čuvenoj sceni kad treba da donese vodu za hladnjak Prletu i kaže svoje legendarno "Al' tu da me čekaš".
U liku Misirca, u toj epizodi filmadžije još jednom predstavljaju tipičnog "domaćeg izdajnika": punačak, bradat, oznojen, kvarnog pogleda i namera. Briljantna uloga Tome Kuruzovića za pamćenje.

„JUGOSLAVIJA BEZ JUGOSLOVENA“

Slušaj:     (mp3)

Komentar za priču Brnaka Ćopića “Jugoslavija bez Jugoslovena”, štampanu 1972. dao je Toma Kuruzović.
Tekst priče čita Toma Kuruzović.

Toma Kuruzović
Toma Kuruzović

Toma nekad i sad

Pesma od koleginice, glumice, uspele dramske spisateljice, povodom četrdeset godina umetničkog rada.

TOMA. Ume da rasplače! Da nasmeje!
K'o vetar fijuče, k'o sunce greje.
Ume da drzi i da voli! Ume dobrotu, ume da boli!
Danas pitom, sutra plah. Sve je u njemu: hrabrost i strah!
Maske, kostimi, noći bez sna. Da li je on igrao Mene? Ili sam njega igrao Ja...?
Četrdeset godina tako! Sa malo mira, mnogo loma,
Raslo je jedno veliko dete i Toma glumac, i glumac Toma.

S' poštovanjem Laša. Ljiljana Lašić

Toma Kuruzović
Toma Kuruzović

Postavljeno: jun 2015.

Radio kritika Raška Jovanovića ~ Priča o Nikoletini Bursaću
Dragoslav Simić prepustio je mikrofon Tomi Kuruzoviću da govori o tome kako je "uskočio" u ulogu Nikoletine Bursaća. Bilo je to u Beogradskom dramskom pozorištu na Crvenom krstu: posle odlaska Radeta Markovića nije se više predstavljao Nikoletina Bursać i stoga se Slobodan Stojanović, umetnički direktor teatra, obratio Tomi Kuruzoviću pitanjem da li je igrao Nikoletinu, pretpostavljajući da je ovaj tu ulogu mogao igrati u Sarajevu... /RADIO KRITIKA OBJAVLJENA U POLITICI, 13. JULA 2015./

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

plakat

pozivnica

Kulturni centar Temerin kod Novog Sada u organizaciji Gradske biblioteke u Novom Sadu, a na osnovu ove stranice sajta, priredio je program koji se može pročitati na plakatu i pozivnici koje gledate. Čestitke Kulturnom centru Temerin i Draganu Kojiću direktoru Gradske biblioteke u Novom Sadu, koji su odlično pripremili i organizovali ovo veče ~ pred punom salom.

plakat

MALA MOJA IZ BOSANSLKE KRUPE,
pesmu govori Toma Kuruzović

Slušaj:     (mp3)

Toma Kuruzović stoji pored mantila Branka Ćopića na sceni KC Gornji Milanovac. Na molbu posetilaca govori pesmu
Branka Ćopića MALA MOJA IZ BOSANSLKE KRUPE

plakat GM

Kulturni centar Gornjeg Milanovca na osnovu ove stranice sajta, priredio je program koji se može pročitati na plakatu. Čestitke Kulturnom centru Gornji Milanovac, Branki Vuković i Draganu Arsiću, koji su odlično pripremili i organizovali ovo veče ~ pred punom salom Gimnazije u Milanovcu. Oni su se potrudili da načine video zapis cele večeri. A kako je bilo? Jedna oduševljena Milanovčanka na kraju večeri je čak ponudila Tomi Kuruzoviću „ako nema gde da spava, da dođe kod nje“.

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana