Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Prema Vikipediji, Vinča se prvi put pominje 1893. kada je na sastanku Srpskog geološkog društva Jovan Žujović skrenuo pažnju na ovo nalazište. A kada su 1897. prikazani predmeti koji su ovde otkriveni, zaključeno je da
postoji mogućnost da se ovde nalazi praistorijski lokalitet. Iako su sistematska iskopavanja vršena u tri zasebne serije, sa povremenim prekidima, istraživanje lokaliteta u vidu obrade materijala, sređivanja dokumentacije, upoređivanja
sa drugim lokalitetima na teritoriji centralnog Balkana i publikovanja nalaza, traje gotovo bez prestanka.
1908. do 1934. godine.
Vinča - Belo brdo je arheološki lokalitet koji se nalazi na desnoj obali Dunava, u selu Vinča, 14 km jugoistočno od Beograda. Na ovom lokalitetu su istraživani ostaci najvećeg praistorijskog naselja u Srbiji i jednog od najznačajnijih neolitskih lokaliteta u Evropi. Nalazište je dobilo ime Belo brdo po svetloj boji lesne terase na kojoj se nalazi, ali je u stručnoj literaturi poznatije pod imenom Vinča.
Iskopani i restaurirani predmeti sa lokaliteta Belo brdo korišćeni pre više hiljada godina. Eksponati se mogu videti na nalazištu Belo brdo u Vinči.
Izgled kuća, rekonstrukcija, u kojojima su živeli ljudi na prostorima sa oznakom u nauci „Vinčanska kultura“.
Kuće su građene od mešavine gline i pleve. U osnovi savremeni izolacioni materijali našli su svoje izvore u građevinarstvu starih Vinčanaca.
Piše Dragan Janković arheolog, kustos
Vinča je dala ime jednoj od najznačajnijih preistorijskih kultura u svetu. Između 5300. i 4500. godine pre nove ere prostor današnje Srbije i centralnog Balkana postaje kulturno središte Evrope, a na mestu današnjeg sela Vinče formiralo se veliko naselje koje je bilo središte, odnosno metropola kulture u okviru koje je evropski neolit dostigao svoj zenit.
Neolit ili mlađe kameno doba je period pojave prvih ljudskih zajednica čija se ekonomika pre svega zasniva na proizvodnji hrane i predstavlja jednu od najvažnijih etapa u razvoju ljudskog društva i civilizacije.
Vinčanska kultura je zahvatala ogromnu teritoriju, od srednjeg potisja na severu do Skopske kotline na jugu, i od reke Bosne i Usore na zapadu do Sofijskog basena na istoku. Vinčanska kultura je bila, ne samo najrasprostranjenija, već i tehnološki najdominantnija neolitska kultura u Evropi.
Pronalaskom tehnologije prerade rude bakra, pripadnici vinčanske kulture postaju začetnici najranije metalurgije u Evropi. Otkrićem velike tajne preobražaja materije, ovi prvi evropski rudari postavili su temelje svih budućih evropskih civilizacija. Vinčanska kultura, nastala na tradicijama prethodnih kultura centralnog Balkana, jedan je od najznačajnijih pokazatelja autohtonosti i autentičnosti evropske civilizacije i nesumnjivo ima veliki značaj u definisanju evropskog identiteta.
Arheološko svedočanstvo, o neverovatnom dometu neolitske Vinče i vinčanske kulture, je krajnje uzbudljivo i provokativno i sa razlogom je jedan od najzanimljiviojih fenomena evropske arheologije. Tehnološke inovacije, najraniji dokazi o preradi rude u metal, visoka kultura stanovanja, dobrosusedski odnosi, briga o deci, saradnja a ne konflikt, trgovina, ishrana i odevanje vrlo slično savremenom, obezbeđuju Vinčanskoj kulturi karakter prvog modernog doba.
U SLAVU ŽIVOTA
Dok smo razgovarali Dragan objašnjava da sedimo na Belom brdu. Kada se gleda sa Dunava taj deo koji obuhvataju ove fotografije zaista je belo brdo u čijim temeljima i naslagama se nalaze još neotkopani artefakti, svedočanstva o životu na ovom prostoru od pre više hiljada godina. Zasluga za otkopavanje Vinče i unošenje u bedeker svetske kulturne baštine pripada profesoru Beogradskog univerziteta dr Miloju Vasiću (Požeženo, 3. septembar 1869 — Beograd, 4. novembar 1956) arheologu, univerzitetskom profesoru i akademiku. Vasić se smatra ocem moderne srpske arheologije, a otkopavanja je započeo 1908. godine. Belo brdo je bedem koji je milenijumima zapljuskivao Dunav i formirao taj neverovatno zanimljiv prostor koji svedoči o nastanku velike evropske civilizacije pre antičke Grčke i Rima.
Postavljeno: jul 2024.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
