Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Vuk i Internet

I Dositej i Vuk, sigurno je, koristili bi Internet, mobilne telefone, imali bi svoj FB profil i računare, tekovine našeg doba da su tada postojali, jer su bili nosioci genetskog kulturnog koda u vremenu koje su svojim delom nadmašili.

Dositej i Vuk
Dositej i Vuk, snimak mobilnim telefonom, Arhiv Srbije, 2017. godine

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića

Vuk Stefanović Karadžić rodio se u selu Tršiću kod Loznice 1787, a umro u Beču 1864. godine. Za života nije mogao da pretpostavi da će neko novo doba doneti nove tehnologije i da će jednog dana njegovi radovi biti postavljeni na Internet. Nema ni snimka Vukovog glasa. Amerikanac Tomas Alva Edison, konstruisao je prvi fonograf 1887, dakle 23 godine posle Vukove smrti.

Smisao ove stranice jeste da ove 2014. postavimo deo rada Vuka Stefanovića Karadžića, prema tonskim zapisima urednika sajta Dragoslava Simića, pod nazivom “Vuk i internet”.

Zašto?

Ovom stranicom, malom svojim obimom, pridružujemo se obeležavanju 150 godina od smrti velikog Vuka. Razlog za to nalazi se u činjenici da prikazivanje Vukovih dela u bibliotekama, školama, na fakultetima, u kulturnim i informativnim centrima, ima kao i svaka javna prezentacija, trajanje omeđeno vremenom. Zato “Vuk na Internetu” treba da ostavi trag na globalnoj sceni koje nam pružaju nove infromacione tehnologije neograničenog trajanja. Tako će neki drugi posetioci sajta u nekom drugom delu sveta, tamo gde ne doseže živa reč promocija, u ovom ili budućem vremenu, moći da čuju i vide na autentičan način kako je na ovom sajtu predstavljen Vuk kroz sliku i živu reč sagovornika. Ko su oni? Istoričar književnosti Golub Dobrašinović “Svedočenje o Vuku”. Profesor Ranko Burić govori izbor narodnih junačkih pesama koje je zabeležio Vuk. Bukvar čita spikerka Draga Jonaš.

Дигитално Вуково дело

Na skupu U SANU odražanom o Vuku Karadžiću, 6. decemra 2014. godine, akademicima se obratio Ivan Tasovac, ministar kulture Srbije, na način kao da je pisao svoj tekst za ovu stranicu sajta. Što bi se reklo narodski - kao po porudžbini. Odlomak iz njegovog izlaganja:

“Нисам сигуран, међутим, да смо се у 21. веку још увек на прави начин одужили Вуку. Верујем да српска култура и наука могу да учине још пуно тога да се Вуково дело и снага Вуковог језика учине доступнијим и разумљивијим данашњим генерацијама. Уверен сам да Вуково дело - као и целокупно српско културно наслеђе - морају наставити да живе и у дигиталном облику, у библиотеци без зидова, и у културном простору без граница. Ако као друштво не уложимо озбиљан напор да будемо пуноправни чланови европске и светске дигиталне културне заједнице, осудићемо себе на невидљивост, анонимност и заборав. Вук нам то никада не би опростио.“

Gospodin Tasovac uočava ključni problem kada se danas razmišlja i govori o nasleđu koje nam je ostavio Vuk. To je činjenica da se svakog dana menja iz korena naš jezik kako opštimo jedni sa drugima. Ne možemo i nećemo moći ikada da govorimo onako kako se govorilo u Vukovo vreme...

“Нас данас од Вука дели много тога: језик којим говоримо је другачији, апстрактнији, интернационалнији од оног који нам је он оставио у аманет. Између нас и Вуковог времена се одиграо читав низ историјских догађаја, ратова, ломова и катастрофа који су оставили дубоке трагове у нашем друштву. Промене се и данас дешавају свуда око нас. Сваког дана смо сведоци како развој савремених технологија мења из корена начин на који општимо једни са другима и начин на који приступамо сопственом културном наслеђу.

Једно је сигурно: ми не можемо нити ћемо икада моћи да говоримо исто онако како је то чинио Вук. Точак историје се креће само у једном правцу. Немогуће је - и бесмислено - покушати да вратимо време уназад. Али зато, без обзира на све промене и сва наша преображења, ми ћемо у Вуку увек моћи да пронађемо инспирацију за то како се граде и утврђују мостови према Европи уз пуно уважавање наше сопствене културне специфике.“

Kompjuterizacija i istoriografija

Slobodan Mandić istoričar, u svojo knjizi “Kompjuterizacija i istoriografija”, izdavač Istorijski arhiv Beograda, na strani 88 u tekstu pod nazivom “Nastava istorije i nove tehnologije”, prenosi deo rada Dragana Markovića pod nazivom “Predavači u novom veku” koji ovde citiramo:

“Internet resursi mogu da pomognu u obrazovanju učenika spremnih za novo informaciono doba. Savremeno radno mesto sve više zahteva sposobnost u prikupljanju, procenjivanju, sintetizovanju i primeni informacija, kao i razmatranje više mogućih, a ne samo jedinog pravog rešenja. Računari i interaktivne tehnologije pružaju učenicima mogućnost da prelistavaju, istražuju i struktuišu okruženje unutar koga mogu da organizuju i interpretiraju podatke za sebe. Tako stečeno znanje nije samo skup činjenica, već proces, tj. način mišljenja, dakle dinamička fleksibilna struktura relacija. Osim toga, više nego što bi to bilo moguće u bilo kojem udžbeniku, Internet može nastavnicima istorije i njihovim đacima da obezbedi pristup mnoštvu veoma raznovrsnog i korisnog materijala, kao što su izvodi ili integralni tekstovi čitavog niza primarnih izvornih dokumenata; mnoštvo raznih korisnih sadržaja (dokumenta, članci iz novina, časopisi i periodika, pisma, razglednice, izvodi iz dnevnika, memoari, fotografije, plakati, filmski inserti i drugi relevantni audiovizuelni materijal); hronološke tabele i istorijske karte; mnoštvo stanovišta brojnih istoričara, različitih zemalja,različitih perioda i sl.”

Pristup sajtu
www.audioifotoarhiv.com
je besplatan.
Sajt se Izdržava od donacija.
Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa. Informacije:
urednik sajta
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Moć Interneta

Kako tumačiti moć Interneta, najbolje pokazuje, ovih dana, izbor novog predsednika Rumunije Klausa Johanisa, (koji nema veze sa Vukom Stefanovićem Kardžićem), ali baš govori o ogromnoj snazi novih medija. Prema izveštaju dopisnika Politike iz Bukurešta Milana Petrovića, objavljenog 20. novembra 2014. pod naslovom “Opet Nemac na čelu Rumunije”.

Politika online

Petrović u poslednjem pasusu svog izveštaja piše: “Jedan od glavnih postizbornih zaključaka, koji se ovde sada izvlače, jeste da se pokazalo da pobeđuje onaj koji ume bolje da barata sa takvom novom silom kao što je internet. Johanisove pristalice su bile mnogo veštije i efikasnije...”

Ako postoji dobra volja učitelja, nastavnika i profesora da razumeju ove poruke i da ih pravilno upotrebe u nastavi, onda će i “VUK i internet” dobiti svoj pun smisao u razumevanju i približavanju mlade generacije, kroz savremen oblike komunikacija, Vukovim delima.

Preporučujemo ovaj link kao podstrek za upotrebu sajta u nastavi: Usmena istorija pred mikrofonom.

Vuk pod prismotrom policije

Prema istraživanjima Goluba Dobrašinovića

Vuk Stefanović Karadžić
Uroš Knezević - Vuk Stefanović Karadžić
Golub Dobrašinović
Golub Dobrašinović
(Bijelo Polje, 1925. ~ Beograd, 2008.)

Istoričar književnosti. Bio je jedan od naših najboljih poznavalaca života i dela Vuka Karadžića. Autor više knjiga o Vuku Karadžiću.

Provokativni naslov Vuk pod prismotrom policije nastao je tako što sam 1997. godine vodio razgovor sa profesorom Golubom Dobrašinovićem u emisiji “Rezervisano za”, Drugog programa Radio Beograda. O tome svedoči i Golubova fotografija koju sam snimio tokom razgovora u studiju gde mikrofon takoreći zaklanja njegovu glavu. Povod je bio objavljivanje jedne od dokumentarnih knjiga Goluba Dobrašinovića čije korice gledate “Vuk pod prismotrom policije”. Zahvaljujući činjenici da sam sačuvao ovaj razgovor imao sam razloge da pokrenem ovu stranicu o Vuku.

Golub Dobrašinović: “Vuk je lako umro, a teško živeo, kubureći s mnogim nevoljama. Hronično bolešljiv, doživeo je 77. godina; beda ga je, bar u prvim godinama spisateljstva, sustopice pratila (u dugu je i umro); stravično nesrećan bio je i kao roditelj, jedanaestoro dece je sahranio. ... Uza sve to pak nadgledale su ga policijske oči, postojano i potuljeno od 1815. godine... do poznih posmrtnih godina, svuda, u Beču i na putu.”

Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje
Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje

Slušaj - Vuk pod prismotrom policije:      (mp3)

Slušaj - Kakav je u stvari bio taj čovek Vuk Karadžić:      (mp3)

Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje
Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje

Ova pesma Branka Radičevića posvećena Mini Karadžić poslužila je kao inspiracija pevaču Zdravku Čoliću.

Slušaj:      (mp3)

Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje

Spomenar Mine Karadžić

Slušaj - Pre drugog svetskog rata:      (mp3)

Slušaj - Da podsetim:      (mp3)

Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje
Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje

Važno je otvoriti sve domaće arhive (istorijski muzeji, Arhiv Srbije, RTV Srbije) i postaviti ih na Internet; Na primer knjige, kakva je monografija o Vuku Stefanoviću Karadžiću, profesora Miodraga Popovića. Tako bi se otvorila velika škola saznanja bez koje je teško zamisliti budućnost.

Za razliku od Goluba Dobrašinovića sa kojim sam razgovarao i njegov glas sačuvao na ovoj stranici, sa profesorom Miodragom Popovićem (Crna Trava, 16. oktobar 1920 - Beograd, 2005), jednim od vodećih istoričara književnosti koji su pisali o Vuku, savremenikom i dobrim prijateljem Goluba Dobrašinovića, Popovićev glas nisam sačuvao. Ali ga na ovoj stranici treba pomenuti. Njegovo najznačajnije delo svakako je obimna monografija Вук Стефановић Караџић, objavljena 1964. godine.

U knjizi Pamtivek, profesora Popovića, sa podnaslovom Srpski rječnik Vuka St. Karadžića, objavljenoj 1983. nalazimo podatak kako je Vuk prikupljao nove reči. Vuk piše ruskom slavisti Sreznjevskom oktobra 1852: „Za riječi i poslovice ne može čovjek pitati nikoga, nego valja čekati dok se u razgovru što ne čuje. Zato sam ja jednako uza se nosio (kao i sad što nosim) hartije i plajvaz, pa kako sam gde što čuo što nijesam znao ili što sam mislio da nemam napisano, odmah sam zapisivao. Zato sam svuda gledao da se nalazim gde ljudi mnogo govore, a često sam zametao razgovor o različnijem stvarima da bih za sebe što novo mogao čuti...“

A kako je Srpski rječnik nastao, Vuk opet piše Sreznjevskom 1841. u jednom od mnogih pisama: „Tu sam u Brzoj Palanci (u kojoj je 1813. pred pad Prvog srpskog ustanka radio kao carinik), pažljivo slušao seljake kako se sude pa sam svaku nepoznatu mi riječ beležio na hartiju, bez ikakvog književnog cilja o kome tada nisam ni sanjao nego onako...“

Pamtivek
klikni na sliku za uvećanje

Вук и Интернет

Слушајте песме које је записао Вук Стефановић Караџић
по избору уредника сајта Драгослава Симића

Извор:
Српске народне пјесме II
Скупио и на свијет издао Вук Стеф. Караџић
Књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије
Приредио Владан Недић
Просвета, Београд, 1969.

Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje
Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje

Ove knjige iz edicije “Biblioteka za narod” sa lepim ilustracijama na koricama, dobio sam kao dečak i sačuvao u svojoj biblioteci. Ko je bio ilustrator ne zna se, a izdavač je bio “Knjižarnica M. Delića”, Beograd, Slavija 36. Knjige su štampane 1944. godine.

Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje
Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje

Ko čita pesme?

Ovaj mali izbor Narodnih junačkih pesma čita Ranko Burić, magistar engleske književnosti. Slušao sam često Ranka kako govori, uživao u melodiji i boji njegovog pomalo hrapavog glasa. Učinilo mi se da je baš ta boja glasa i istinsko proživljavanje pesama koje govori, bilo najbliže ljudima od kojih je Vuk ove pesme zapisivao. Zato sam se odlučio da ga zamolim da te pesme snimimo. Sada slušate pesme izgovorene glasom Ranka Burića.

Snimanje je obavljeno u Rankovom stanu, van studija nekog radija, u Beogradu maja i početkom juna 1999. godine na Bežanijskoj kosi, tokom bombardovanja Beograda. Jednostavno, želeli smo nešto da uradimo i ti tonski zapisi su sada pred vama.

Slušaj - Kneževa kletva:      (mp3)

Slušaj - Kneževa večera:      (mp3)

Slušaj - Uroš i Mrnjavčevići:      (mp3)

Slušaj - Tri dobra junaka:      (mp3)

Slušaj - Kosovka devojka:      (mp3)

Slušaj - Car Lazar i carica Milica:      (mp3)

Slušaj - Ženidba Dušanova:      (mp3)

Pristup sajtu
www.audioifotoarhiv.com
je besplatan.
Sajt se Izdržava od donacija.
Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa. Informacije:
urednik sajta
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Politika 1997.
Tekst iz “Među nama”, Politika, 30. 10. 1997.
(klikni na sliku za ceo tekst)

Pesmu „Smrt majke Jugovića“ na srpskom jeziku recituje gosopođa Vuletić najavljuje Nikola Kosić voditelj srpskog radio časa u Milvokiju /USA/. Snimak je iz 1956. godine.

Slušaj:      (mp3)

Pesmu „Smrt majke Jugovića“ na engleskom jeziku recituje gosopođa Vuletić najavljuje Nikola Kosić voditelj srpskog radio časa u Milvokiju /USA/. Snimak je iz 1956. godine.

Slušaj:      (mp3)

Nikola Kosić
Nikola Kosić po povratku iz Amerike 1996. u dvorištu svoje kuće u Čačku. Snimio Dragoslav Simić

Napomena:
Major Nikola Kosić sačuvao je najstarije tonske zapise na srpskom jeziku snimljene na njegovom radio času u Sjedinjenim Američkim Državama u Milvokiju u vremenu od 1952. do 1982. godine. Na osnovu ovog materijala urednik sajta Dragoslav Simić objavio je knjigu ~ „Raskol u eteru“, prema fonodokumentaciji majora Nikole Kosića. Ova knjiga dobila je nagradu za publicistiku Udruženja novinara Srbije 2007. godine.

Ciklus pesama o Marku Kraljeviću

Slušaj - Marko Kraljević ukida svadbarinu:      (mp3)

Slušaj - Marko Kraljević i orao:      (mp3)

Slušaj - Oranje Kraljevića Marka:      (mp3)

Hajdučki ciklus

Slušaj - Stari Vujadin:      (mp3)

Bukvar - Vuk Stefanović Karadžić
klikni na sliku za uvećanje

Draga Ilić - Jonaš (1922-2007)
spikerka, jedan od najpoznatijih glasova Radio Beograda.
Čita
БУКВАР ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
(Vukovim pravopisom),
objavljen u Beogradu 1910. godine.

Tonske snimke Drage Jonaš načinio je urednik sajta Dragoslav Simić 1989. godine kada je od jednog bibliofila dobio ovaj bukvar. Bukvar na prvi pogled deluje arhaično, ali bio je pravi primer kako se pišu bukvari za osnovne škole. Kada sam posle toliko godina našao i otvorio traku na kojoj je bukvar čitala Draga, zahvaljujući njenom glasu i dikciji, video sam da je ovaj bukvar postao savremeno učilo za svakoga ko želi da nauči da govori pravilno i lepo. Zahvalan sam ovoj divnoj i plemenitoj ženi koju sam lično poznavao, za sve što je uradila čitajući tekstove u nekim mojim dokumentarnim radio emisijama koje su postale slušljivije i bolje zahvaljujući izuzetnom načinu na koji je Draga čitala te tekstove. Ali iskreno, i ne samo moje tekstove već je u emisije Radio Beograda Draga Jonaš unela ton, dikciju i dostojanstvo svog glasa i mnoge naučila da lepo govore i misle. A gospođa Draga zaslužuje da o tome kako smo se družili kao dve porodice van Radio Beograda, napišem mali esej, što ću i uraditi.

"Glas jeste bitna komponenta, ali nije najvažniji. Svakako, spiker ne sme da krklja, da ima odbojan glas. On postaje lep tek kroz čoveka, kako se obraća, prilazi tekstu, koliko je verodostojan u čitanju. Ne možeš da čitaš ako ne razumeš ono što stoji napisano pred tobom. Može tvoj glas da bude božanstven, da miluje, ako ne znaš šta govoriš, stvar je izgubljena - povuci vodu! Ono što tebi nije jasno, nije ni slušaocu, i to je osnovna stvar", govorila je Draga Jonaš svojim učenicima.

Slušaj - 1. deo:      (mp3)

Slušaj - 2. deo:      (mp3)

Slušaj - 3. deo:      (mp3)

Slušaj - 4. deo:      (mp3)

Slušaj - 5. deo:      (mp3)

Slušaj - 6. deo:      (mp3)

Iz biografije Goluba Dobrašinovića:

Istoričar književnosti Golub Dobrašinović rođen je 1925. godine u Bijelom Polju, diplomirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao kustos Vukovog i Dositejevog muzeja.
Dobrašinović je bio istaknuti naučni radnik iza koga je ostalo oko 400 objavljenih radova. Bio je jedan od najboljih poznavalaca života i dela Vuka Karadžića, zahvaljujući tome i nosilac projekta sabranih Vukovih dela.
Dobitnik je Vukove nagrade, Dositejeve povelje i drugih priznanja. Golub Dobrašinović umro je u Beogradu 2008. godine.

Iz biografije Drage Jonaš

Draga Ilić-Jonaš je rođena u Valjevu 10. septembra 1922. godine. Otac Bogoljub, rodom iz Drlače u Azbukovici, bio je abadžija, potom trgovac, pa opštinski dobošar. Majka Gospava. Braća su joj Dragutin i Dragoljub, oba prerano umrli učitelji i pesnici. Osnovnu školu je učila u Valjevu, niže razrede gimnazije u Užicu i Valjevu, Državnu trgovačku akademiju u Beogradu. Drugi svetski rat je provela u Valjevu i Beogradu i bivala hapšena zbog sumnji da sarađuje sa partizanima. U programima Radio Beograda i emisijama Televizije Beograd učestvovala je i posle penzionisanja, 1. januara 1985. Naporedo je radila i na obučavanju stvaralaca radijskih programa da usavrše svoju govornu kulturu. Draga Ilić Jonaš umrla je u Beogradu 2007. godine.

Postavljeno: oktobar 2014.

Srodni link: Autor sajta / facebook stranica sajta

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana