Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Abdulah Sidran

pesnik i pisac govori
o ljudima i događajima, o sebi

Stranicu osmislio, fotografije Sidrana i savremenog Sarajeva kao i razgovor snimio Dragoslav Simić urednik sajta

Prvi kadar: Kako stići do pisca?

Abdulah Sidran

Abdulah Sidran

Ivo Andrić je negde već smestio Sidrana. Možda mu je život ovog Sarajlije kroz čiji se lik prožima ko zna koliko drugih ljudi i života, poslužio kao model za pisanje? Čega? Teško je jednostavno i kratko odgovoriti na ovo pitanje. Pronašao je Ivo njega već, kao da su mu prve knjige bile Sidranove, a nisu mogle biti. Predosetio je Andrić da će se pojaviti neki njegov naslednik ovakav, i ne jedan. Nije ga imenovao kao Abdulah ili kao Sidran, nego onako po meri svog talenta prema ljudima i događajima koji su oblikovali njegov literarni svet dok je ratnih godina posle kapitulacije Kraljevine Jugoslavije i posle mesta poslanika svoje zemlje u Berlinu, sedeo u Beogradu i pisao.

Smestio je Andrić Sidrana negde sigurno, ali književna kritika to nije potvrdila. I da li će?!

Možda se ovom novinaru to poređenje Andrićevih likova sa onima iz Sidranovih filmova i literature, sa samim Sidranom, sa njihovim sudbinama, samo pričinilo dok je putovao od Beograda, Srbijom i Bosnom, do Sarajeva sa knjigom „Otkup sirove kože“ – simboličnog li naslova!? – u ruci.

Sklapa knjigu na strani 278.

Novinar menja kadar:

Gledam mladića iz Beograda, tek završenog gimnazijalca koji autostopom dolazi preko Zagreba, Rijeke, Splita, Dubrovnika i Mostara u Sarajevo, na lice mesta, da vidi grad koji je „okinuo“ veliki rat. Sa rancem na leđima ide na Trebević, a vraća se uspinjačom u Sarajevo ili je bilo obrnuto, sad to više nije važno. Decenije su prošle.

Između tog dečaka onda i Sidrana danas, nebeskim svodom prosula se istorija, poklecnuli ljudi i životi.

Ukucava novinar novu odrednicu: Kako oklevetati komšije?

Ovo sa Sidranom nema veze, ali da nije bilo tog puta u Sarajevo, danas, ne bi bilo ni priče. I ovo je impresija, utisak o viđenom.

Posvađala se dva prazna tanjira, ali im ne da treći tanjir da budu sami. Svađa utroje, iz političkih ili verskih razloga svejedno, a i kad nema razloga, nađu ga... Kuvari ne žive sa tanjirima. Kuvaju negde drugde i šalju jela elektronskom poštom, telefonom ili radijem, a najviše vole preko malog ekrana.

Jedan kuvar pred kamerama ispituje seljaka koji gaji kupus. Seljakovo imanje je na zemlji podeljenoj međom koja razdvaja one opisane prazne tanjire. Kupus, krompir i šargarepa rastu kao iz bajke i sa jedne i sa druge strane zamišljene granice.

„Koji ti je slađi kupus“, ~ pita kuvar seljaka. Ovaj odgovara:

„Pravo da ti kažem, miliji mi je ovaj kupus sa naše strane..!“

A što, šeretski pita kuvar, kao ne razume odgovor.

Seljak, šeret neki takođe: „Kako da ti kažem, kad je naše naše je, a njihovo je njihovo...!“

Zagonetka glasi: Ko pita kupus gde će da raste!?

Ima i nezavisnih tanjira koji odjednom iskoče i ako ih niko nije zvao. Na jednom slobodno stojećem reklamnom panou, ćirilicom su napisali: „Bože, teško tebi sa nama, kakvi smo“! .... Kraj priče.

Nova slika u kadru: Naslov ~ prepiska: Novinar piše Sidranu, 21. jula 2016. godine:

Dragi prijatelju AS~e,

Mi se ne poznajemo. Moj kolega iz Sarajeva je posredovao pa sam tako dobio tvoju E adresu.

O čemu se radi?

Predmet pisma je moj sajt odnosno ti na sajtu.

Ideja sajta je da baštini glasove, reči i misli ljudi iz nekadašnje Jugoslavije, na osnovu mojih dokumentarnih radio emisija. Cilj je dokumentarnost, pokušaj da napravim najbolji „domaći BBC“ kako ga rade Englezi.

Tema:

govorimo o tvom životopisu za sajt koji bih snimio sa tobom u Sarajevu u tvojoj kući ili na nekom drugom mestu. Radni naslov: „Životopis Abdulaha Sidrana“.

Ova moja intimnost sa „TI AS“ nije neučtivost i nepoštovanje Sidrana nego iskren pristup čoveku koji je na javnoj filmskoj sceni stalno.

From: Abdulah Sidran
Sent: Thursday, July 21, 2016 11:24 AM
To: Dragoslav Simić

Hvala na pozivu !

Moj glavni problem u sličnim stvarima jeste što novinari - sugovornici uglavnom (iznimke su veoma rijetke) o meni ne znaju ništa osim da sam radio sa Kusturicom. A taj dio moje radne biografije ne obuhvata ni tri odsto onoga što jeste moj život i rad. Pa ta ružna činjenica na moju preosjetljivu psihu odmah djeluje uvredljivo. Izgubim kontrolu, puknem, prasnem: “jebotekusto, a ti njega” ! - Ovo sad je vjerovatno sasvim daleko od toga, ali sam morao kazati svoju nevolju, pa da zajedno nekako pokušamo mimoići njena iskušenja. - U Beogradu (Zagrebu, Banjaluci i Sarajevu) objavljen je moj autobiografski roman (četiri bgd. izdanja !) OTKUP SIROVE KOŽE (Službeni glasnik) i bilo bi veoma korisno i dobro da to pročitate. Ostalo je stvar tehnike. Nadam se da bismo posao mogli obaviti izjedna, bez ikakvoga srkleta, uz prijateljsku kafu, pa predlažem da se to planira za neke od narednih dana. U subotu, 30.7., imam redovni susret sa svojim poštovaocima, u 12 h. - Nije mi baš sve jasno oko Vašeg serijala, ali sam dugo u sličnim poslovima pa se umijem snaći i kad moram improvizirati.

Pozdrav, a.s.

Abdulah Sidran - knjiga
Recenzent ove knjige je Jovica Aćin pisac i književni kritičar, beogradsko izdanje.

Izvorna poruka

Šalje: Dragoslav Simić - sicke41@gmail.com
Datum: 23.07.2016. 10:39 (GMT+01:00)
To: Sidran

Kupio sam knjigu. Čestitam Jovici Aćinu i Gavriloviću što su objavili OTKUP SIROVE KOŽE.

Jovica Aćin urednik izdanja, na poleđini knjige piše:

„Rođeni pripovedač Abdulah Sidran, glasoviti bosanski pesnik, u ovom autobiografskom delu, po mnogo čemu romanesknom, jer i život sam ume da bude romaneskan, govori nam o ljudima i događajima, nekdašnjim i skorašnjim. To su ljudi koji su bliski piscu. To su događaji koji su se odigravali oko njega, bez njega ili s njime. Tu je i njegovo sećanje, bolje ili gore od stvarnosti koje se on seća. Možemo da mu ne verujemo, i onda kada govori o često bolnim zbivanjima i podacima o kojima i poneki čitalac ponešto zna ili da umesno ili slepo više verujemo sebi, ali takva razmimoilaženja nisu važna jer ovo nije neka nepobitna istorija: ovo je život kako ga vidi autor, njegov život i njegove pomisli. A taj život iskrsava kroz pripovedanje koje spontano izvire iz srca i zaranja u dramu kroz koju nas zaokuplja zlo u čoveku. Dovoljno je zadržati se na Sidranovom čulu za ironiju koju on prepoznaje u stvarima, na njegovom poetskom načinu saznavanja sveta, na njegovoj ljubavi prema životu i njegovoj osobenoj vedrini pred mrakom, i to čini ovu knjigu dragocenom.“

Novinar Sidranu opet tri dana kasnije:

„Šta reći više. Knjiga iz srca isklesana. Pišete u slikama. Da nije pronađena kamera i celuloidna traka, OTKUP SIROVE KOŽE ostao bi film koji se gleda čitanjem. Knjiga kao da je ispričana, baš kao da je neki nevidljivi /radio/ mikrofon zabeležio šta se sve dešavalo. To bi bio stil i mojih dokumentarnih radio emisija.

Ima nekoliko odličnih dokumentarnih fotografija koje bih kao skenirane originale uvrstio na stranu sajta “Sidranov životopis”.

Predložio sam da se vidimo:

~ 29. petak, Sarajevo, nas dvojica na osnovu “sirove kože”,

~ 30. subota... susret sa poštovaocima, u 12 h.

U petak se vidimo i snimimo naš razgovor. Mikrofon treba da ima pristup glasu g. Sidrana, a ako ima okolo nekog žamora, to je prihvatljivo.

Mejlovi su tu da sve utanačimo. Načinio bih i nekoliko fotografija potrebnih za stranicu sajta AS ~ a.

I za kraj možda suvišna, ali ipak važna napomena: izdržavam sebe i sajt samostalno, za ovaj razgovor nema honorara.

Pozdrav Dragan Simić


Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com


Govor slika ~ govori da bih te video

Kineske poslovice „slika govori više od hiljadu reči” i „usta govore ono čega je srce puno...”, označiće sarajevske razgovore sa Sidranom i posetiocima Bošnjačkog instituta “Subotom u podne”, na pozivnici, prikazanoj u zaglavlju ove stranice.

Nameće se teoretsko pitanje: koje su prednosti, ako ih ima naravno knjige koja govori u odnosu na tradicionalnu “knjigu koja ćuti”. U samom postavljanju ovog pitanja krije se određena zamka jer smo pojam knjige vezali za tradiciju, a pojam radija ili sajta koji čuva izgovorenu reč, za nešto što je sasvim moderno. Sokrat je ostavio jednu izvanrednu maksimu GOVORI DA BIH TE VIDEO. “Prema tom shvatanju čovek se najbolje otkriva u svojoj govornoj akciji, u načinu na koji saopštava svoju misao, a ta misao prema Sokratovskoj tradiciji jeste pre svega dijaloška, govorna...” /Izvor: Đorđe Malavrazić/.

“Sokrat u Sarajevu”, bila mi je ideja dok sam u petak, 28. jula, prvi put sedeo sa Sidranom u “marokanskoj kafani” u centru Sarajeva. Slušao sam čoveka koji je govorio “ono čega mu je srce bilo puno”.

Abdulah Sidran

Otac i majka... “Otac na službenom putu”... Jasenovac za strica... ”Jugoslavija i da je bila sto puta gora ipak je bila sto puta bolja od svega što je nakon nje nastalo”...

Slušaj 1.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran

...”Deca komunizma”... Šezdeset osmaši... Potlačena klasa... Moje djetinjstvo... “Mi smo unazađeni 300 godina”... Dve utopije ... “Homo транзицикус“... Glad i strah...

Slušaj 2.deo:     (mp3)

Vujica Rešin Tucić
Vujica Rešin Tucić, pesnik iz Sidranove priče.
/Fotografija preuzeta sa interneta/

O prijateljima iz Srbije: ... Još nas ima i stalno smo na vezi... Vujica Rešin Tucić za nas još nije umro .... Bečkerek je bio čudo sa Radivojem Šajtincem .... Avangardna umetnost ~ časopis Ulaznica.... “Ni jedno to prijateljstvo nije se srušilo pred tom atomskom bombom divljaštva nacionalističkoga” ... Blato šovinizma...

Slušaj 3.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran

/Ova izjava odnosi se na sadržaj sa slike/ ...”50 godina jedan od mojih najbližih prijatelja... Vjernost je bila uzajamna... Prestao sam da pijem i pušim kad su mi ugradili tri bajpasa”...

Slušaj 4.deo:     (mp3)

reklama
Sa jednog sarajevskog zida, reklama preživela ratove i bombardovanja.
Možda pamti i atentat 1914?
"Uglješa Cucić - Prodaja čiste domaće šljivovice - vlastiti proizvod"

Alkohol kreativno?... Romantičarska zabluda... Štetan i naopak stereotip... Alkohol daje iluziju slobode, iluziju hrabrosti... O pisaćoj mašini... Očaj ne piše... Servantesov Stakleni advokat... Šta je pjesnik... Giganti Krleža, Tin Ujević... Mi ne umemo piti... uzmeš da se uništiš...

Slušaj 5.deo:     (mp3)

Una Vrdoljak
Una Vrdoljak, Sarajlika, studentkinja iz Holandije htela je da upozna Sidrana

...“Sarajevska raja?”... Jugonostalgičari na portalima... “Vilsonovci” Sarajlije u Americi i Australiji... Smisao za humor i na vlastiti račun... ”Dje si papak”... Balkan, budućnost...? Bosanci, Bošnjaci... 1992 ~ 1996... Golem zločin nad bosanskim muslimanima... Brisanje memorije... Svaki rat ovde je importiran izvan Bosne... Mi ne damo da nam se uruše prijateljstva koja su postojala... Ne damo da nam se uništava budućnost....

Slušaj 6.deo:     (mp3)

Sarajevo
Panorama Sarajeva

Jasenovac, Goli otok? ~ pitanje novinara: ...Važi stereotip... pobijeni Srbi i komunisti... Majka Maka Dizdara ubijena u Jasenovcu... Moja dva strica isto... Matija /Bećković/... Gromada od talenta stropoštala se u šovinizam... Zakovanost umna kod genijalnog pjesnika... Bosanski muslimani kao anomalija na organizmu kršćanske Evrope... Pjesnik Novica Tadić... Pjesnikinja sa Kosova Darinka Jevrić... Ideje “nacionalaca”... 1992. nacionalni identitet mi je iskočio na prvo mjesto, ali ne mojom voljom... Klanje i ubijanje se prenosilo planetarno...

Slušaj 7.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran

Jedna pesma: ...Pjesma napisana 1986. “Mora” ... Sanjao sam je na makedonskom koji ne znam... Svi su mislili da je pjesma nastala pod opsadom... 23. jula 1993. na Sarajevo je palo 3000 granata... /Sidran govori pesmu “Mora”/.

Slušaj 8.deo:     (mp3)

Šahisti
Od rata ni pomena. Šahisti.

Marijan Hajnal
Marijan Hajnal Bosanac iz Izraela prijatelj Sidranov koji je takođe učestvovao u razgovoru vrlo aktivan i popularan svojim tekstovima na FB što Sidran kasnije objašnjava

...Rođeni Visočanin... U svojim kolumnama otvoreno sam se opredelio za pacifizam... Ja sam bio i ostao Bosanac... Jugonostalgičar... Gospodin Sidran je ne samo Bosanac nego veliki humanista, veliki čovjek... Od omraze do pripreme rođene djece za ubijanje i smrt, da li možemo izaći iz tog začaranog kruga...?... Vizija budućeg čovjeka...

Slušaj 9.deo:     (mp3)

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

U Bošnjačkom institutu

(Subota, 29. jul 2016. godine)

Abdulah Sidran

„...Iskustvo iz šaha i Bora Ivkov... talentovan magarac /Sidranova aluzija na sebe/... Poznanici preko FB... Kultura dijaloga... Pridjev i pištolj... o Marijanu Hajnalu... „solonopolis“... Jasna Garibović...“

Slušaj 10.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran

Sidran u svom šarmantnom tonu nastavlja: “...Ti meni serdare, ja tebi vojvodo... Da se ne mogu prepoznati i nabrojati vrhunski intelektualci, a da žive u skladu jedan s drugim i da jedan o drugome ne govore ružne riječi... Naše ambicije, da mirimo umne ljude... Društvo u Bosni je funkcionisalo na način koji smo mi svi voljeli... Za mene bi život u tim jednoetničkim uvjetima bio jednak životu u akvarijumu, ja takav život i ne smatram životom... Adil beg Zulfikarpašić moj dobrotvor... Pesma napisana u ratu: “Padale su granate...”

Slušaj 11.deo:     (mp3)

Amra Sidran
Amra Sidran

Otac Sidran o ćerki nastavlja u svom šarmantnom tonu. Fotografija dokumentarna kao i ostale na ovoj stranici sajta.

Slušaj 12.deo:     (mp3)

Dragan Rudolf
Dragan Rudolf član Sarajevske opere

Sidran u razgovoru:...Pohvala gospodinu Rudolfu... kritika etnonacionalne politike... o Isaku Samokovliji... o kontaktima /u Bošnjačkom institutu, napomena priređivača/... Sidran pominje profesora Halida Kuburovića... poziva posetioce da govore...

Slušaj 13.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran

O ustanovi u kojoj je snimljen razgovor:
Bošnjački institut je otvoren za sve koji se bave naučnim radom na temu kulturne i političke historije Bosne i Hercegovine i Bošnjaka, kao i geopolitičkog i kulturnog konteksta ove zemlje i naroda, historičarima, političarima, studentima i žurnalistima.

Jasna Garibović
Jasna Garibović

Sidran: ...jedan od važnih arhivista u TV BiH, osposobljenih da nam čuvaju pamet...

Isanović Bugara
Arhitekta Isanović Bugara

Javlja se iz publike: ...Žara je bila zlato u vreme rata... Radio u Foči, 1990.: ... Zanimljiva priča iz ratne Foče... Govori svoju pesmu “Drinjkača” iz rata... Njen susret sa Sidranom...

Slušaj 14.deo:     (mp3)

Ljilja Drašković
Ljilja Drašković Sarajlika iz Njujorka

Sidran u svom šarmantnom tonu odgovara na kritiku Isanovićke: ...“Oranje mora”... Ispravljanje krivih Drina... Mladost voli sva zla da pripiše našoj starosti... /Vredi čuti ceo odgovor/

Slušaj 15.deo:     (mp3)

Feti Kafedžić
Feti Kafedžić
Mujo Kafedžić
Mujo Kafedžić

Predstavlja se gospodin Kafedžić... Drugi svjetski rat mi je odnio djetinjstvo... Ovaj poslednji rat odnio mi je deo mog života... O mojim knjigama se šuti... Mi smo blokirani... Mediji su u rukama onih koji vladaju..
/Fotografija gospođe Feti Kafedžić snimljena je tokom susreta sa Sidranom pa se može uvrstiti u dokumenta sa tog skupa u Bošnjačkom institutu./
Iz njenog pisma novinaru koje je stiglo u Beograd, izdvaja se rčenica. “...da živimo i stvaramo ZAJEDNO, a ne samo jedni pored drugih. Jer, ZABORAV koga ovi neki novi hoće da mi u svojim uspomenama zaboravimo i one najmilije prijatelje i poznanike. Ja to nisam prihvatila, jer samo prihvatanje da zaboravimo, tog nečega što nam je dalo ljepotu naše mladosti, učinilo bi nas ŽIVIM MRTVACEM.“

Slušaj 16.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran

Sidran:... Otklon od dnevne politike... Kad god upalim TV dnvenik, odmah zaspim... Spavam tačno dok traju vijesti... /glas iz publike: “Odbrambeni mehanizam...”/ ...U tom otrovu ima nečeg o čemu treba mnogo razmišljati... /odnosi se na TV program. Napomena priređivača/...
O Margaret Jursenar... Pogledom razuma, stvarni trenutak rođenja... Pjesma “Slijepac pjeva svome gradu”... moj rođendan...

Slušaj 17.deo:     (mp3)

Amina Huković
Amina Huković kustos i bibliotekar Bošnjačkog instituta

Sidran... Oko ove zgrade u Sarajevu postoji jedna zabluda... da se smatra da je Bošnjački institut i građa u njemu vezana isključivo za bosanski muslimanski narod... To nije tačno... Adil~beg je bio jedan od najbogatijih poslovnih ljudi u Evropi i odlučio je da svoje bogatstvo ovde uloži...

Slušaj 18.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran

Sidran: ... „Ovde postoji jedna od najbogatijih biblioteka na Balkanu koju je Adil~beg prenio iz Ciriha jer je on svoj život proveo u emigraciji u Cirihu... Ta biblioteka je uređena po najmodernijim svetskim standardima... Postoje posebni prostori i katalozi serbike, kroatike, bulgarike, rusike, bosnike... Onaj ko se želi koristiti uslugama ove biblioteke... može dobiti svoj kompjuter i raditi svoj doktorski rad...“

Adil ~ beg Zulfikarpašić
Adil ~ beg Zulfikarpašić, osnivač Bošnjačkog instituta u Sarajevu.
Rad slikara Safeta Zeca.

O Adil ~ begu Zulfikarpašiću govore Amila Huković i Abdulah Sidran

Slušaj 19.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran
(u pripremi)

Abdulah Sidran
Edvin Osmanbašić sa porodicom, rodio se u Holandiji i sada je došao da čuje i da se upozna sa Sidranom, a kontakti su ostvareni preko Fejsbuka.

Slušaj 20.deo:     (mp3)

Abdulah Sidran
Abdulah Sidran

Slika levo. U sredini: Amela Grebić ~ Kekić, medicinska sestra radi u Nemačkoj i desno, Svetlana Duka radi u Holandiji. Došle na Sidranovu promociju zahvaljujući pozivu koji je stigao preko Fejsbuka. Snimak na ulici posle promocije.
Posetioci koje vidite na Sidranovoj promociji da sede desno takođe su došli u Bošnjački institut na poziv preko Fejsbuka.

Mark Elliot Zuckerberg (1984, White Plains, New York), vlasnik i glavni kreator najveće socijalno društvene internetske stranice Facebook-a. Američki magazin Time uvrstio je Marka u najuticajnije ljude u svetu 2008. godine na visoko 52 mesto od 101.

Sudeći po broju posetilaca Fejsbuk stranice gospodina Sidrana koja okuplja njegove poštovaoce, ni Sidran se po svom uticaju ne može požaliti u odnosu na uticaj koji ima kao recimo Zakenberg. Za ovu reklamu Mark nije platio ovog novinara, a ni gospodina Sidrana, niti će?! Novinar nema lični Fejsbuk, ali ima njegov sajt pa je dovoljno da kliknete na facebook i tako dođete na najveći noviarski radio sajt jednog autora sa ovih prostora.

Sidran je na svojoj stranici napisao 12. avgusta 2016. godine:
“Stigao mi je dokumentarac što ga je o meni dva dana u Sarajevu radio veteran radio-novinarstva iz Beograda, istinski velemajstor svoga posla, Dragoslav Simić. Neobična forma, ukrštanje pripovijedanja i pisane riječi sa živom slikom i dokumentom - nešto začuđujuće, nešto što poziva na ponovljeno gledanje i razmišljanje. Zahvaljujem se gospodinu i drugu Draganu Simiću, i predajem njegovo djelo na uvid svojoj internetskoj FB publici.”

Abdulah Sidran

Isak Samokovlija
Sidran: ... da Francuzi imaju ovakvog pisca kao što je bio Isak Samokovlija!

Abdulah Sidran
Audio i foto arhiv novinara Dragoslava Simića. Audio knjige, fotografije iz arhive, snimci radio emisija...
www.audioifotoarhiv.com

Slikom na reč

Bistrik
Pretposlednja stanica uzanog koloseka Bistrik ~ Sarajevo. Bistrik pamti atentat na vojvodu Ferdinanda 1914. godine. I stanica je danas samo istorija.

Bistrik
Bistrik sa poleđine za radoznale.
U staroj zgradi željezničke stanice Bistrik je stan u kojem živi porodica radnika sa željeznice.

autobus
Na autobusu piše: Sarajevo ~ Trebević, ali i pitanje: Šta se ovo dešava?

minaret
Jedno sarajevsko minare iz posebnog ugla. Gazi-Husrev-Begova džamija.

Sarajevo
Sahat kula Negove džamije i početak ulice Ferhadija (Vase Miskina)

Sarajevo
Turisti kojih je zaista bilo tog poslednjeg dana jula 2016. kada su načinjene ove fotografije u velikom broju i sa Zapada, ali i iz različitih muslimanskih zemalja, neke žene sa maramama oko glave, ali najmodernijim fotoaparatima u rukama, hodaju ovim turističkim centrom Sarajeva. Da li se slike prodaju?!

Sarajevo
Gradska tržnica...

Sarajevo
Gradska tržnica Markale

Sarajevo
Na spomeniku u centru piše:
zvezda Hrabrošću i zajednički prolivenoj krvi boraca bosansko ~ hercegovačkih, hrvatskih, crnogorskih i srpskih brigada slavne jugoslovenske armije... Zahvalno Sarajevo.

Sarajevo
Katolička crkva Svetog Josipa na Marijin Dvoru

Sarajevo
Pored Miljacke sa leve strane mala zelena oaza, a tamo piše...

Sarajevo
Jedan od mostova na Miljacki. Most Drvenija

Sarajevo
Despića kuća, bogatih trgovaca Despića, najstariji deo datira iz 17. veka. Jedan od vlasnika Despića u drugoj polovini 19. veka ovde je osnovao pozorište u kome je i glumio.

Sarajevo
Muzej Prvog svetskog rata je nedeljom zatvoren, ali zbog ove zgrade odnosno istorijskog ugla gde je Princip pucao na Ferdinanda, ovde dolaze turisti iz celog sveta.

Sarajevo
Principov most sada nosi stari naziv Latinska ćuprija

Sarajevo
Gledate repliku automobila kojim se vozio prestolonaslednik Ferdinand. Danas se auto iznajmljuje turistima za slikanje i obilazak Sarajeva.

Sarajevo
(u pripremi)

Sarajevo
(u pripremi)

Sarajevo
Auto voz na relaciji Beograd, Mostar ili Ploče, ~ pamti to ova Železnička stanica Sarajevo

Sarajevo
(u pripremi)

Sarajevo
TAŠLIHAN, iskopine Sarajeva iz Osmanlijskog perioda, na kojem je čitav ostao u produžetku Gazi-Husrev begov Bezistan

Sarajevo
Stara gradska Vijećnica iz vremena Prestolonaslednika Ferdinanda i Gavrila Principa

Sarajevo
Udar italijanskih testa pretrpela je i „Oklagija“ buregdžinica u Baš čaršiji, ali je zato prodavačica autentična Sarajlika

Vesela mašina
Vesela mašina sa Trebevića

Postavljeno: avgust 2016.

Srodni linkovi u vezi sa temama iz BiH ili sa ljudima i događajima iz nekadašnje Jugoslavije:

Kad sam bio u Sarajevu ~ Zapis urednika sajta Dragoslava Simića /septembar 2016./
Krompiri, kupus, paradajz i šargarepa, predmet ovog zapisa, rastu diljem ovog BH sveta, ali prazni tanjiri i kuvari, to je tema do koje se nedolazi iz Beograda, nego treba stići na lice mesta i saznati: kako oklevetati komšije? Stranica “Promocije”. Piše Dragoslav Simić urednik sajta. (Ovaj komentar objavila je beogradska POLITIKA u skraćenoj formi 13. septembra 2016. na linku http://www.politika.rs/sr/clanak/363379/Pogledi/Kad-sam-bio-u-Sarajevu)
Kasim Rašidović ~ Izveštaj iz Sarajeva, na “Beogradskom krugu“, 1992.
Desimir Tošić publicista, urednik Naše reči, London. „Nacrt za demokratsku alternativu“, London, 22. februar 1982. Pored ostalih, potpisnik i Adil Zulfikarpašić. Stranica sajta: Da li ste pročitali ove knjige?
Mirko Tepavac, bio ministar spoljnih poslova SFRJ
Slobodan Inić, bio profesor sociologije, politički komentator
Profesor Miladin Životić, “Beogradski krug”
Dr Nebojša Popov govori, “Beogradski krug”
Vlatka Krsmanović, bila prodekan na katedri za socologiju Univerziteta u Sarajevu. Kao izbeglica umrla na Malti 1995. godine.
Vladimir Srebrov pesnik /snimljen u Mostaru 1996./
Vane Ivanović, Hrvat ~ Jugosloven. Učesnik olimpijade u Berlinu 1936. Zastupao boje Jugoslavije. Sa grupom projugoslovenskih intelektualaca u emigraciji, jedan od potpisnika „Nacrta za demokratsku alternativu“, London, 22. februar 1982. Pored ostalih, potpisnik i Adil Zulfikarpašić. Stranica sajta: Da li ste pročitali ove knjige?
Vujica Rešin Tucić (1941. ~ 2009.) Avangardni pesnik, snimak je iz sedamdesetih godina XX veka. Stranica "Gosti sajta". O prijatrelju Vujici govorio je Abdulah Sidran.

Facebook strana: https://www.facebook.com/idea.funders/

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

vidimo se
klikni na fotografiju

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana