Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
/NAPOMENA: Autori sajta dozvolili su guglu da unese veliki broj reklama. Znamo da toliko šarenilo koje nema veze sa temom, ometa gledanje sajta. Međutim bio je to za sada jedini način da od nekog minimalnog procenta koji gugl plaća ukoliko ima dovoljno kliktanja posetilaca na reklame, da se obezbedi minimum za finansiranje sajta. Mi se nadamo tom minimumu. Izvinjavamo se što smo bili prinuđeni na ovaj korak./
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
(1922-2007)
Draga Jonaš u studiju Radio Beograda. Foto Vikipedija
Zapis Dragoslava Simića urednika sajta
Tonske snimke Drage Jonaš koja čita bukvar načinio sam spontano kada sam davno od jednog bibliofila dobio
БУКВАР ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
objavljen u Beogradu 1910. godine. Očevidno da sam tada bio oduševljen sadržajem jer je moje oduševljenje prešlo i na Dragu.
Na prvi pogled bukvar deluje starinski, ali bio je dobar primer kako su se nekada pisali bukvari za osnovne škole. Izgledala mi je zanimljiva ideja da sadržaj ovog đačkog udžbenika snimim u studiju. Ovo se dešavalo početkom devedesetih godina. Draga je bila jedna od retkih spikerki našeg radija sa kojom sam imao izuzetno prijateljski odnos. Posebno kada je upoznala moju porodicu u našoj maloj kući na Đermu. Posle snimanja dokumentarne emisiji “Jugoslavija, kratak pregled 1918 ~ 1991” čiji sam bio autor, dogovorili smo se da taj zaista uspešno obavljen posao proslavimo.
Godine su prolazile, a snimak se vremenom izgubio.
Međutim kada sam pokrenuo stranicu na sajtu “Vuk i internet”, nenadano našao sam ovu dragocenu traku sa Draginim glasom. Zahvaljujući njenom glasu i dikciji, uvideo sam da bukvar može da postane savremeno učilo za svakoga ko želi da nauči pravilno i lepo da govori.
Zahvalan sam ovoj plemenitoj dami za sve što je uradila čitajući tekstove i u drugim mojim dokumentarnim radio emisijama koje su postale slušljivije i zanimljivije zahvaljujući izuzetnom načinu na koji je Draga govorila. Ali, iskreno u sve emisije Radio Beograda u kojima je čitala, Draga Jonaš unela je ton, dikciju i dostojanstvo svog glasa. Mnoge od nas naučila je da lepo govorimo i mislimo. Gospođa Draga zaslužuje da o tome kako smo se družili kao dve porodice van Radio Beograda, napišem mali esej, što ću nadam se i uraditi.
Draga o poslu spikera
“Glas jeste bitna komponenta, ali nije najvažniji. Svakako, spiker ne sme da krklja, da ima odbojan glas. On postaje lep tek kroz čoveka, kako se obraća, prilazi tekstu, koliko je verodostojan u čitanju. Ne možeš da čitaš ako ne razumeš ono što stoji napisano pred tobom. Može tvoj glas da bude božanstven, da miluje, ako ne znaš šta govoriš, stvar je izgubljena - povuci vodu! Ono što tebi nije jasno, nije ni slušaocu, i to je osnovna stvar", ~ govorila je Draga Jonaš svojim učenicima.
БУКВАР ЗА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
(Vukovim pravopisom),
objavljen u Beogradu 1910. godine.
Čita Draga Jonaš.
Slušaj - 1. deo: (mp3)
Slušaj - 2. deo: (mp3)
Slušaj - 3. deo: (mp3)
Slušaj - 4. deo: (mp3)
Slušaj - 5. deo: (mp3)
Poslovice i pouke iz bukvara čita Draga Jonaš.
Slušaj - 6. deo: (mp3)
Iz biografije Drage Jonaš /prema Vikipediji/
Draga Ilić-Jonaš je rođena u Valjevu 10. septembra 1922. godine. Otac Bogoljub, rodom iz Drlače u Azbukovici, bio je abadžija, potom trgovac, pa opštinski dobošar. Majka Gospava. Braća su joj Dragutin i Dragoljub, oba prerano umrli, učitelji i pesnici. Osnovnu školu je učila u Valjevu, niže razrede gimnazije u Užicu i Valjevu, Državnu trgovačku akademiju završila je u Beogradu. Drugi svetski rat je provela u Valjevu i Beogradu. Hapšena je bila zbog sumnji da sarađuje sa partizanima. U programima Radio Beograda i emisijama Televizije Beograd učestvovala je i posle penzionisanja, 1. januara 1985. Naporedo je radila i na obučavanju stvaralaca radijskih programa da usavrše svoju govornu kulturu. Draga Ilić Jonaš umrla je u Beogradu 2007. godine.
Postavljeno: oktobar 2014.
Ovo pismo koje šalje Dragan Pavlović nekadašnji novinar Radio Smedereva, uredniku sajta, bitno je za razumevanje kako sam došao do nekih tonskih zapisa kao što je ovaj Drage Jonaš koji bi bio zauvek izgubljen da se Pavlović nije setio kome da ga ponudi. Dragan piše:
From: Dragan Pavlović
Sent: Tuesday, October 27, 2020 11:49 AM
To: sicke41@gmail.com
Subject: POZDRAV!
Poštovani Dragoslave,
Sigurno da ste zaboravili, upoznali smo se na izložbi fotografija u smedrevskom Muzeju, sredinom 2018. godine. Objavio sam o tome rubriku. S obzirom na to da imate svoj sajt, hteo sam da Vas pitam: Imam audio snimak Drage Jonaš koji je nastao na tribini u smedrevskom Centru za kulturu, 2004, tada je ona govorila profesorima i nastavnicima koji vole lepo izgovorenu reč. To su mladi i njihovi pedagozi koji vole da recituju. Organizatori te tribine bili smo Vera Horvat, tada direktorka Centra za kulturu i ja. Snimak je veoma kvalitetan, jer sam tada imao profesionalni Sonijev kasetofon. Ako ste zainteresovani, poslaću Vam.
Pozdrav Dragan Pavlović, smederevski novinar
Fotografije Dragana Pavlovića koji je sačuvao dragocene snimke spikerke Drage Jonaš, snimljene su u Smederevu tokom korone početkom novembra 2020. godine. On telefonom govori snimatelju sajta koji je u Beogradu o nagradi „Mane Šakić“ i o Dragi Jonaš koja je ovu nagradu za negovanje govorne kulture dobila u Smederevu ranije, a 2004. godine govorila je na jednoj tribini u smederevskom Centru za kulturu.
Evo rubike:
Novinar Dragoslav Simić na izložbi u Smederevu
Dugogodišnji novinar Radio Beograda ima sajt Dragoslav Simić - Foto i audio arhiv Simić. To je najveći sajt jednog autora na prostorima bivše Jugoslavije, na kojem su pohranjene sve njegove dokumentarne emisije. Ima i mnogo fotografija. Izdavačka kuća „Klio“ i urednik Zoran Hamović objavili su mu knjigu „Glasom pisana istorija“. Obimno delo koje predstavlja pregled 20. veka. To je pokušaj autora da na dokumentaran način predstavi 40 ličnosti iz njegovog profesionalnog života.
Inače na njegovom sajtu veliki link posvećen je Smederevcu Milanu Jovanoviću Stojimiroviću.
- Zato što je on jedna od najzanimljvijih ličnosti, da tako kažem, srpske kulturne istorije. Njegova neverovatna biografija imala je dva dela: jedan deo je bio totalni uspon do 1941. godine, onda stagnacija do 45, a posle toga odlazak u zatvor i potpuni pad. Njegova ogromna energija omogućila mu je da u zatvoru bude napisana knjiga „Dnevnik 1934-1941“, iz koje se vidi da je tih godina svakog dana imao potrebu da piše zapise koji su kasnije ušli u taj dnevnik. Još značajnija činjenica jeste da je taj dnevnik slika i prilika predratne Jugoslavije, u kojoj je Milan Jovanović Stojimirović aktivno učestvovao, kao društveno-politički radnik i diplomata. Smederevska Narodna biblioteka i Muzej objavile su čitavu njegovu zaostavštinu, a korice tih knjiga objavljene su na mom sajtu - kaže novinar Simić.
Ističe da generalno posmatrano radio, kao medij uvek ima budućnost. Dakle, radio ne može da propadne.
- Postoje oscilacije u radu. Postoje razni razlozi zašto je taj medij danas takav. Pre svih, katastrofalno loša privatizacija, ali i to da su mnogi novinari „pod čizmom“ vlasnika medija. Možda nije jasno šta sam hteo da kažem, a želeo sam da kažem da tu nema slobodnog novinarstva, ako morate da slušate gazdu. Recimo vi hoćete da pustite ovaj intervju, a vlasnik kaže: Ostavi tog Simića! A ne možete da mu se suprotstavite, jer živite od njega. U stvari u celoj Srbiji mediji su pod presijom. Važno je reći, radio ne može da nema budućnost, jer se sluša. Kada dođete kući, pustite radio, da bi bar, ako ništa drugo, svirala neka muzika. Ozbiljnih radio stanica, osim Radio Beograda, Radio Novog Sada, nekada je bio i Radio Niš, više nema. Malo je sadržaja sa smislom koji treba da pruži saznanje, probudi radoznalost kod slušalaca da naprave korak napred u svom životu, da uđu u neki novi svet - ističe Dragoslav Simić.
D. P.
Istog dana Dragan šalje i tonske zapise, glas Drage Jonaš. Objašnjava gde je snimio Dragu.
From: Dragan Pavlović
Sent: Tuesday, October 27, 2020 1:38 PM
To: sicke41@gmail.com
Subject: TONSKI - DRAGA JONAŠ
Čuvena spikerka Radio Beograda Draga Ilić Jonaš bila je 2004. godine gošća tribine u smederevskom Centru za kulturu, na kojoj je govorila o recitovanju. Domaćini su joj bili tadašnja direktorka ove Ustanove kulture, Vera Horvat i Dragan Pavlović, smederevski novinar. Predavanju su prisustvovali smederevski prosvetni radnici i đaci, koji vole lepo izgovorenu reč.
Draga Ilić Jonaš, 1999. godine, dobila je Nagradu “Branislav Mane Šakić”, za negovanje kulture govora u elektronskim medijima. Tu Nagradu dodeljuje istoimeni Fond. Branislav Mane Šakić bio je spiker Radio Smedereva.
Na časovima kulture govora kod Drage Jonaš, nije bilo uobičajeno da tekst delimo na blok rečenice, a da onda tražimo logički akcenat. Ako bismo tako radili, onda bi nam se učinilo da je svaka reč važna. Uvek je govorila, da onaj ko razume ono što čita ili napamet govori, umeće logički da tumači tekst i pravilno da diše.
Tonski zapis snimljen je te 2004. godine, na tribini u Smederevu.
Slušaj - 1.deo - Književni jezik i dijalekti: (mp3)
Slušaj - 2.deo - Akcenti: (mp3)
Slušaj - 3.deo - Govor treba da bude spontan: (mp3)
Prema Dragi, Miroslav Mitrović koga ona navodi, i kaže: imao je glas kome “se verovalo”: Ovaj tekst izgovorio je Miroslav Mitrović. Čitao je deo Rezolucije INFORMBIROA iz 1948. godine. Trajanje 0,35 sekundi.
Slušaj: (mp3)
Slušaj - 4.deo - Sećanje na Danila Kiša: (mp3)
Slušaj - 5.deo - Nagrada Mane Šakić: (mp3)
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
O Brani Đorđeviću lektoru govorila je Draga Jonaš.
Ko je Branivoj ĐORĐEVIĆ. Nadimak: Brana, lektor, glumac, pedagog, reditelj, pisac.
Rođen 1924, Šabac. Umro u Beogradu 1991.
From: Dragan Pavlović
Sent: Thursday, November 12, 2020 7:32 AM
To: Dragoslav Simić
Subject: AKADEMIK SIMOVIĆ
Evo šta mi je akademik Ljuba Simović rekao u razgovoru za Smederevske novine o saradnji sa Dragom Jonaš kada je on u Smedreevu dobio Zlatni ključ Smedereva.
Dragan Pavlović:
“U Smederevu postoji Nagrada „Branislav Mane Šakić“ za negovanje kulture govora u elektronskim medijima. Tu nagradu je svojevremeno dobila i Draga Jonaš. Vi ste sarađivali sa njom, jer ste uređivali rubriku „Pesnički trenutak“. Birali ste poeziju i pisali kratke komentare, a ona je čitala te pesme. Po mnogim mišljenjima to je bila najbolja interpretacija poezije, jer je Draga Jonaš pronašla pravu meru za govorenje poezije...
Ljubomir Simović, snimio Dragoslav Simić, 2013.
- To je bilo za „Radioskop“, jednu emisiju koja je išla na Radio Beogradu. Ja sam birao poeziju i insistirao sam da je ne čitaju glumci, nego baš da čita Draga Jonaš. Ona je iz kraja gde se dobro govori, drugo imala je fini odnos prema pesničkom tekstu. Kod nas se na nekadašnjoj Pozorišnoj akademiji toj vrsti interpretacije poezije nije poklanjala neka pažnja i glumci nekako poeziju nisu čitali, nego su je uvek glumili i bilo je pomalo šmire, preglumljivanja, a Draga Jonaš je znala pravu meru. Na moje čuđenje ta rubrika je bila izuzetno dobro praćena i slušana i skoro sam o tome razgovarao sa Nikolom Mirkovom koji je tada bio urednik „Radioskopa“. Nažalost nisam sačuvao te tekstove, jer im nisam pridavao značaj, a sada mi je žao. Tada sam pokušavao da uvek izmislim nešto interesantno i recimo davao sam jednu Apolinerovu pesmu u tri različita prevoda. Jedan od tih prevoda bio je i Kolje Mićevića. Recimo nađem nekog savremenog meksičkog pesnika i čitajući ga pronađem nešto što se sasvim poklapa sa nekim fragmentom iz „Srbijanke“ Sime Milutinovića Sarajlije, koju taj Meksikanac nije moga ni da čita, niti za nju da čuje. Meni je bilo zanimljivo da tražim neke nove odnose, nove forme i u Dragi Jonaš imao sam savršenog saradnika.
Postavljeno: novembar 2020.
Iskustvo novinara Dragoslava Simića o upotrebi glasa Drage Jonaš
Naslov emisije koju prilažem spada u moje najbolje dokumentarne emisije, a ima veze sa Dragom Jonaš. Emisija je posle velikih priprema snimljena i premijerno emitovana 1994. godine.
Jugoslavija od 1918. do 1991. Reč je o osamdesetak godina uspona i padova, trzavica i nesuglasica, borbe, pobede i izgradnje. Ali, i delovanja centrifugalnih sila, uglavnom iz republičkih i pokrajinskih središta, koje neminovno dovode do raspada Jugoslavije. (Objavljeno 1995.) Radio kritika Raška Jovanovića.
Potrebno je bilo da se delovi emisije u kojima nisu sačuvani autentični dokumentarni materijali pokriju objašnjenjima. Zamolio sam Dragu da te delove pročita. Tako osmišljena dramaturgija sa Draginim dostojanstvenim glasom učinila je da “Jugoslavija kratak pregled 1918 ~ 1991” dobije još više u ozbiljnosti i autentičnosti. Evo primera:
Slušaj - 1.deo - Oktroisani ustav: (mp3)
Slušaj - 2.deo - Atentat na kralja Aleksandra 1934: (mp3)
Slušaj - 3.deo - 1941. kapitulacija: (mp3)
Slušaj - 4.deo - Drugo zasedanje AVNOJa 1943: (mp3)
Slušaj - 5.deo - Pobeda 1945: (mp3)
Slušaj - 6.deo - Zakon o nacionalizaciji 1946: (mp3)
Iz emisije Lujo Lovrić
Luja Lovrića snimio sam u Crkvenici 1986 godine. Njegovo svedočenje spada u prvorazredna istorijska dokumenta. Emisija je montirana već te 1986. i bila je na programu iste godine. Pažljiv slušalac uočiće veliki broj podataka iz istorije jugoslovenskog omladinskog pokreta u Hrvatskoj i Sloveniji pre početka Prvog svetskog rata 1914. godine.
Lujo Lovrić Hrvat, Jugosloven, kao dobrovoljac u srpskoj vojsci izgubio je oči u bici kod Dobrudže 1917. godine. Za hrabrost pokazanu u Prvom svetskom ratu dobio je preko stotinu odlikovanja savezničkih zemalja. Savremenik Frana Supila, Nikole Pašića, kralja Aleksandra, bio je odan jugoslovenskoj ideji do kraja života. Ova dokumentarna drama na uzbudljiv način daje sliku vremena u kome je Lujo Lovrić živeo i značajan je dokument za istoriju hrvatskog jugoslovenstva.
Draga Jonaš čita proglas iz časopisa Nova Evropa broj 1, septembar 1920.
Slušaj: (mp3)
O Draganu Pavloviću:
Bio je honorarni saradnik Radio Smedereva, početkom 1992. Kasnije radio postaje Radio televizija Smederevo. U stalni radni odnos primljen 1997. godine. Imao specijalizovanu emisiju iz zdravstva “Na zdravlje”, radio emisiju “Moja muzika”, takođe jutarnji program. “Tema klasika” i specijalizovanu emisiju iz kulture, čitao vesti... Honorarno radio na Radio Beogradu, u okviru zajedničkog programa Udruženih radio stanica Srbije, potom zamenjivao dopisnika “Politike” iz Smedereva, izveštavao za Tanjug, pisao za “Vreme”. Pisao za “Smederevsku sedmicu” i listove "Naš glas", “Naše novine” i “Smederevski magazin”. Objavljivao tekstove u časopisu za književnost, umetnost i društvena pitanja “Mons Aureus” koji izdaje smederevska Narodna biblioteka.
Školu glume pohađao kod Bratislava Bate Miladinovića koji je vodio dečiju radio grupu u Radio Beogradu. Bio na obuci kod spikerke Drage Jonaš. Najznačajnija priznanja: Nagrada "Branislav Mane Šakić" za negovanje kulture govora u elektronskim medijima, Nagrada “Niko Garone” za doprinos kulturi Smedereva, Podružnice Smederevo Srpskog lekarskog društva, Saveza slepih Srbije.
O Branislavu Manetu Šakiću
Branislav Mane Šakić bio je spiker Radio Smedereva od osnivanja ove medijske kuće 1972. godine. Po njegovom glasu prepoznavao se program Radio Smedereva. Mane i Dragan prvi put su zajedno radili “Dnevnik”, sredinom 90-ih godina, U to vreme bilo je gotovo nemoguće da saradnik uređuje i vodi centralnu informativnu emisiju. Mane mu je tada bio velika podrška.
Posle smrti Maneta Šakića 1998. godine, njegova supruga Jadranka Nićin osnovala je Fond “Branislav Mane Šakić” i istoimenu Nagradu, za negovanje kulture govora u elektronskim medijima. Draga Ilić Jonaš bila je druga dobitnica ove Nagrade. Nagrada joj je uručena 1999. godine.
Sećanje na Dragu Jonaš
Draga Jonaš obučavala je mlade ljude za spikerski i novinarski posao. Jednom je organizovna tromesečna obuka za spikere, a predavanja su održavana vikendom. Draga je radila svake subote, bila je stalni predavač, a vikendom su se smenjivali predavači. U toj drugoj grupi našla se i njena koleginca čuvena televizijska spikerka Dušanka Kalanj, koja je, takođe, dobitnica Nagrade “Branislav Mane Šakić”. Draga je jednom prilikom ispričala da je Dušanka posao predavača shvatila profesionalno. Dušanka Kalanj je ostalo da radi, sve dok sa svakim polaznikom nije prošla ono što je planirala. To je kratko sećanje na dve profesionalne spikerke.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
