Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Mikrofonom kroz XX vek

Ko je bio kralj Petar Drugi

Sudbina kao filmska priča

Kralj Petar Drugi
Kralj Petar Drugi govori u američkom Kongresu 1942. godine

~ O sačuvanim govorima kralja Petra Drugog i kneza Pavla

Ova fotografija koja se pojavila u našoj dnevnoj štampi na kojoj se vidi kralj Petar Drugi koji se obraća članovima američkog kongresa prilikom svoje posete Americi 1942. godine, nije samo običan dokument nastao trudom američkog fotoreportera, objavljen na ovom sajtu bez razloga. Fotografija treba da skrene pažnju na činjenicu da je ovaj govor sačuvan. Do ovog saznanja, trudom amatera, dolazi 2011. godine dr Dragoljub Pokrajac, profesor elektronike na jednom američkom univerzitetu.

Kralj Petar je govorio na londonskom radiju BBC 1941. godine i to više puta. Ovo nisu nepoznati podaci. Jedan od tih govora koristio je urednik ovog sajta u svojoj dokumentarnoj emisiji „Jugoslavija, kratak pregled 1918 ~ 1991“. Pročitaj više - "Knjige koje govore" - Jugoslavija

Govori kralj Petar 6. septembra 1941, na dan rođenja. Obraća se slušaocima u Jugoslaviji.

Slušaj:      (mp3)

Značajan deo tih govora je sačuvao BBC. Možda kraljevo najznačajnije obraćanje preko britanskog radija dogodilo se 12. septembra 1944. godine, kada je pod pritiskom Engleza pozvao „borce jugoslovenske vojske u otadžbini da se priključe maršalu Titu.“

Postoji pisani tekst ovog istorijskog govora kojim je bila zapečaćena i njegova sudbina i sudbina pokreta Draže Mihailovića. Da li je sačuvan i tonski zapis, to samo zna BBC.

Međutim do sada nismo imali saznanje da su i Amerikanci sačuvali kraljev govor iz 1942. godine. Zato ovo otkriće dr Pokrajca, ali i druga njegova saznanja vezana za istraživanje iz istorije srpske radiofonije, zaslužuju posebnu pažnju.

Dragoljub Pokrajac kao diplomirani student Tehničkog fakulteta u Nišu, odlazi u Ameriku 1997. godine. Već tada posvećuje se otkrivanju nepoznatih govornih snimaka čije poreklo nosi oznaku Jugoslavije. Posebno traga za muzičkim snimcima naših narodnih pesama snimljenih na tlu Amerike. Na toj osnovi nepoznate radiofonije, stvara se neobično prijateljstvo između urednika ovog sajta i dr Pokrajca. Tako se deo tih informacija o nepoznatom radiju do kojih je došao Pokrajac sada nalazi na ovom sajtu.

~ SAHRANA KRALJA ALEKSANDRA KARAĐORĐEVIĆA
18. oktobra 1934, Beograd, Mladenovac, Oplenac
Prenos vrše NEMAČKI RADIO REPORTERI,
DESETINE HILJADA LJUDI NA ULICAMA BEOGRADA

~ Austrougarski general Svetozar Borojević, 1916.
Govor vojnicima na Soči

~ Profesor Mihajlo Konstantinović
Kongres za odmor i rekreaciju u organizaciji nemačke vlade u Hamburgu
Govor održan 1936.

~ Muzički prenos dočeka Nove 1937. radio stanica iz Evrope sa posebnim osvrtom na prenos Radio Beograda, glas spikerke Jelene Bilbije

~ OSLOBOĐENJE BEOGRADA 1944. ULAZAK RUSKIH TRUPA.

~ TITOV GOVOR U MOSKVI, APRILA 1945. /Snimila nemačka prislušna služba/, i drugi tonski zapisi. Vidi link "Predavanja u Kolarčevoj zadužbini"

Govor kraljev iz 1942, Pokrajac nalazi u arhivskom materijalu jedne američke radio stanice. Osim ovog govora, Pokrajac nalazi i govor kralja Petra koji se obraća radnicima jedne fabrike koja zapošljava naše ljude. U produkciji iste američke radio stanice snimljena je i radio drama „Draža Mihajlović“, 1942. godine koju takođe pronalazi dr Pokrajac. Zanimljivo je da je tom prilikom našao i snimke govora kneza Pavla Karađorđevića iz marta 1939. godine koji u posebnoj emisiji Kratkotalasne radio stanice Beograd, zajedno sa predsednikom Vlade Kraljevine Jugoslavije Dragišom Cvetkovićem, pozdravlja američke slušaoce i naše iseljenike u Novom svetu. Govor je kratak, a knez se obraća na engleskom jeziku. Ovo je, koliko je nama poznato, jedini sačuvan snimak glasa kneza Pavla. Dragiša Cvetković govori na srpskom.

„Ženidba kralja Petra prema britanskim dokumentima“

~ Predgovor Radoja Kneževića knjizi Koste St. Pavlovića „Ženidba kralja Petra prema britanskim dokumentima“ sa linka "Da li ste pročitali ove knjige?"
Maja 2013. godine, srpska štampa donosi dosta informacija vezanih za život kralja Petra Drugog Karđorđevića. Objavljivanje na sajtu Predgovora profesora Radoja Kneževića knjizi Koste St Pavlovića „Ženidba kralja Petra prema britanskim dokumentima“ ima za cilj da posetioce sajta obavesti iz pera savremenika kako je do te ženidbe došlo. O Radoju Kneževiću više na linku sajta: "Knjige koje govore"

~ Ko je bio kralj Petar Drugi
/Izvor: Politika, 18. maj 2013. Članak pod ovim naslovom potpisala Jelena Stevanović/.

Dr Slobodan G. Marković, profesor Fakulteta političkih nauka, istoričar, pisac pogovora knjizi memoara kralja Petra.

„Lično mogu da kažem da je sudbina kralja Petra tragična. Ostao je bez oca kada je imao 11 godina, onda i bez majke koja je otišla u Englesku. Na radiju je čuo da je postao vladar, da bi onda imao 18 dana efektivne vlasti, od toga deset dana u miru i osam u ratu. Doživeo je da ga saveznici, koji su slavili njegovu vojsku i 27. mart, napuštaju. On je svedok promena koje su diktirali interesi velikih sila, a pre svega predsednik Ruzvelt koji je hteo da izbegne direktnu konfrontaciju sa Staljinom u pogledu pitanja koja nisu bila od vitalne važnosti, a očigledno da Jugoslavija nije. Konačno, zbačen je sa vlasti poludržavnim udarom na „izborima“ u novembru 1945. Memoari otkivaju unutrašnji svet kralja i dopunjuju saznanja o, na primer, periodu kada je Jugoslavija promenila spoljnu politiku i pristupila Trojnom paktu, posle čega su usledili protesti i smena regenta Pavla Karađorđevića. I za mene je novo to kako je kralj doživeo promenu spoljno političke orijentacije Kraljevine Jugoslavije od isturenog saveznika Francuske do njenih približavanja Nemačkoj i Italiji za vreme kneza Pavla. Kralj Petar je bio izrazito protiv tog zaokreta... Ono što Petra Drugog čini tako tragičnim jeste to što je izgubio konce svog života. Drugi su upravljali njegovim životom. Njegovu političku sudbinu rešio je pre svega Staljin u proleće 1942. kada se opredelio za NOP. Petrov otac, kralj Aleksandar bio je najveći protivnik Sovjetskog Saveza. Staljin je u Jugoslaviji video arhineprijatelja, hteo je da je rasparča. Zato kažem da je kralj Petar kao barka koja je plovila olujnim morem, koju je ono bacalo na sve strane i na kraju nasukalo... Posle dugog ćutanja o Karađorđevićima, o njima se poslednjih godina mnogo govori i piše, objavljuju se naučne i senzacionalističke knjige. Mnogo je reči o privatnom životu kralja Petra koji se protivio savetima ljudi iz najbližeg okruženja, svog premijera i svoje majke, oženio usred rata, grčkom princezom Aleksandrom. Od nje se rastao mada se nisu formalno razveli. O skandaloznom ponašanju jednog i drugog pisalo se i piše u medijima... Kralj i kraljica su se sastajali i rastavljali, u suštini živeli su odvojeno. Jedan od razloga jeste taj što je ona bila izrazito protiv toga da se on politički aktivira u SAD na ujedinjenju emigracije, jer je govorila da će ga to uništiti i prerano oterati u smrt. Na izvestan način, ona je bila u pravu. On je jedini kralj sahranjen na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država. Normalno je da su se mediji interesovali za njega. Njegova sudbina je prava filmska priča. Konačno, sahrani kralja Petra nisu prisustvovali ni njegova supruga, ni jedinac Aleksandar. Odsustvo većine Karađorđevića treba gledati u svetlu sukoba Srpske pravoslavne crkve uz koju je ostala većina dinastije i Slobodne srpske crkve /raskolnička crkva u SAD i Kanadi/, uz koju je bio kralj... I posle mnogo ispisanih redova o kralju Petru, ostalo je mnogo zabluda. Prva ~ da je abdicirao, druga ~ da je pobegao iz zemlje. Prećutkivano je da je on toliko bio protiv Trojnog pakta da je hteo i sam da pokrene pobunu protiv Cvetkovićeve vlade. Morao je da se skloni sa vladom u London da ne bi svi pali u zarobljeništvo. Treća najveća zabluda jeste da je monarhija ukinuta na legalnim izborima 11. novembra 1945. Ukinuta je nasilno, dok su izbori bili samo privid legalnosti. Izbore je bojkotovala opozicija i uopšte nije bilo izborne liste. Sve se odigralo u atmosferi terora OZNE. Veliki broj građana izbrisan je sa biračkih spiskova dok je vođama opozicije prećeno smrću. U Srbiji je apstinencija bila 23 odsto. Ako znamo da je na Kosovu besnela pobuna protiv komunističkih vlasti, zapanjujuće deluje podatak da je na Kosovu na izbore izašlo 98 odsto upisanih birača, a da je 97 odsto glasalo za Narodni front.“

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana