Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com.
Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.
Fotografije sa temom STARA CRNA GORA, snimio Dragoslav Simić 1998. godine
(u pripremi)
Beleška urednika sajta Dragoslava Simića ~ Kontakt Simić
Ovaj zapis o Matiji počinjem prisećanjem na moju tetku Milicu Sič koju smo svi iz milošte u porodici zvali Dada. Vreme dešavanja su kasne šezdesete godine XX veka. Stanovali smo zajedno i jednom nedeljno, kada pođem na pijacu, moja dobronamerna tetka koja nije mogla bez knjiga i novina, podsećala bi me da kupim dr Janeza Paćuku, odnosno nedeljnik „Sport i svet“ u kome je Matija Bećković pisao pod psedonimom DR JANEZ PAĆUKA. Tetka Dada i njene prijateljice redovno bi čitale na „zajedničkom času“ uz kafu „Paćuku“, komentarisale i smejale se Bećkovićevim dosetkama.
Iz VREMENA, 21. aprila 2005: „Svoj, na samom početku potvrđeni književni talenat, Bećković je, potom, "trošio" na pisanje za najlakšu od sve tadašnje lake štampe. Pod bezbroj pseudonima ("da bi uštedeo pesničko ime"), pisao je satirične tekstove za "Čik", "Zum reporter", "Svet", "Jež" i druge tadašnje listove. Najzapaženiji je bio kao doktor Janez Paćuka...“
BETON BR.2 Utorak 18. jul 2006.
Piše: Redakcija Betona: MATIJA, Bećković (Senta, 29. XI 1939), najpre pesnik, potom novinar i satiričar, pa saradnik dečjeg programa TV Beograd, onda akademik, član Odbora za slobodu misli i izražavanja, predsednik UKS-a u najslavnijim danima (1988-1992), naposletku dvorski pesnik, nacionalni bard i narodni mudrac. Na književnu scenu stupio je ljubavnom poezijom, angažovanim pesmama i satiričnim zapisima koje je objavljivao u Ježu, Zumu i Čiku uglavnom pod pseudonimom dr Janez Paćuka. Kada je srpski bog Mars pozvao na povratak veri otaca, Matija Bećković Paćuka je bio spreman....”
Znatno kasnije od vremena tetka Dade, baveći se dokumentarnim radijem, Bećkovića sam sretao na raznim mestima i u raznim prilikama. Imao je vrlo zanimljivu biografiju, a koliko je njegova pojava u literaturi i javnom životu uticala na ljude i događaje, neka sudi istorija. Jedni su ga obožavali, drugi prezirali. Ne može mu se osporiti hrabrost da u nekim ključnim momentima naših života progovori otvoreno i javno:
Matija Bećković - Otvoreno pismo Slobodanu Miloševiću. Izgovoreno u TANJUGOVOM pres centru u Beogradu, 1992. godine.
Tako sam u okviru svoje radio emisije “Govori da bih te video” objavio 2008. godine autobiografiju Matije Bećkovića
Svi učesnici u ovim emisijama mogu se čuti na linku: "Autobigrafije uživo"
Prvi tonski zapis Matije Bećkovića koji sam snimio, nastao je na Vukovom saboru u Tršću 1990. godine, kada je Bećković održao uvodnu besedu. I sve druge njegove tonske zapise na ovoj stranici načinio sam u raznim vremenskim intervalima, sačuvao i objavio, a na posetiocima sajta je da sude da li je Bećkovićeve tonske freske kao ogledalo vremena trebalo sačuvati ili ne. Delić te freske je i ovaj link: Milovan Đilas i Matija Bećković ili priča o prijateljstvu
Ove dve crtice kojima dovršavam stranu o Matiji, mogu da prikažu naš „uski prostor“, oivičene misaone koridore, kojima se krećemo u našoj maloj zemlji.
Pre nekoliko godina pozvao sam koleginicu, poznatu novinarku po javnim nastupima protiv nacionaliznma i režima Slobodana Miloševića, otpuštenu devedesetih iz RTS, sada u radiju „Slobodna Evropa“, da da saglasnost da objavim njene govore
koje sam snimiio na sesijama „Beogradskog kruga“ 1992, sve na stranicama ove virtuelne izložbe, odgovorila je: „Ne mogu da vidim tvoj sajt!“
Valjda joj se neko smučio.
Ali pre kratkog vremena kada sam koleginici iz Radio Beograda, odgovornoj za dokumentarni program ponudio emisiju
Ivo Josipović, životopis
jednog predsednika, a za reprizu
Todor Kuljić Anatomija desnice... otpisala mi je: „... Prema tome Simiću ostavi me filozofiranja. Svaki tvoj odlazak u Zagreb bio je ujedno i projekat, a ne samo želja da se nesto sazna
i nauči. Pa koliko je u tvojim pitanjima ili ne-pitanjima bilo bojazni da se postavi ono pravo pitanje, novinarsko. Muka mi je od srpskog autošovinizma. A da si promašio temu, promašio si!”
Kuljića nije ni pomenula.
Za one koji ne znaju ovaj Virtuelni muzej kao autorski projekat osnovao sam 2009. godine. Ceo profesionalni vek provodim baveći se umetnošću radija. U trenutku kada sam počeo bilo je važno da vidim ostvarenje svog sna: sačuvati govor i jezik radio emisijama koje će biti dostupne planetarno, hiljadu postavljenih linkova dokumentarnih emisija koji pamte glasove. Ova usmena istorija pred mikrofonom predstavlja moju profesionalnu autobiografiju. Preporučujem link: Tugomil Ujčić iz Pazina, profesor Kragujevačke gimnazije 1941.
Ova stranica počinje Matijinim iskazom “o knjigama koje govore”. Kao autor "Knjige koje govore" u potpisu je ovaj novinar.
Slušaj: (mp3)
Vrednost ovih tonskih izvora je u autentičnosti snimaka glasa Matije Bećkovića kada je u Narodnoj biblioteci 1996. godine pesnik govorio stihove iz knjige „Ćeraćemo se još“ i na Cetinju, kada Matiji Bećkoviću uručuju Njegoševu nagradu 1998. godine.
Sve tonske zapise Matije Bećkovića, na ovoj stranici, počev od njegovog prvog sačuvanog govora na Vukovom saboru 1990. godine, načinio je urednik sajta Dragoslav Simić.
Vukov sabor u Tršiću, 1990. godina. Sve do te godine, na Saboru su govorili predstavnici partije na vlasti, niko od onih koji su svojim delom pripadali Vuku. Prvi put se pred okupljenima svojim govorom pojavio jedan književnik. Bio je to Matija Bećković.
Slušaj: u pripremi
Bećkovićeva beseda na Cetinju spada u najviše domete pesnikove živo izgovorene reči.
Slušaj: (mp3)
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
Matija Bećković: ĆERAĆEMO SE JOŠ, Narodna biblioteka Srbije, Beograd 1996. godina.
Slušaj: (mp3)
Dr Pavle Zorić književni kritičar ovako je govorio o Bećkovićevoj knjizi pesama “Ćeraćemo se još”.
Slušaj: (mp3)
Pismo Slobodanu
Miloševiću
Izgovorio je pred novinarima Matija Bećković u TANJUGOVOM pres centru u Beogradu, 1992. godine. Stranica “Gosti sajta”.
Postavljeno: septembar 2015.
Ove fotografije snimio sam na povratku sa Cetinja u Pogoricu u isto vreme kada sam snimio i Matiju Bećkovića na Cetinju 1998. godine. Prilažem ih kao vredan dokument. Zanimala me je ta stara Crna Gora. Dragoslav Simić
Dopunjeno slikama maja 2016.
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
