Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:
Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.
Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:
„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“
Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com
Istorija iz fioke
Tekst objavljen u Kulturnom dodatku „Politike“ 27. januara 2024. Autor Dragoslav Simić
Postavljeno: 3. februar 2024. godine
Siniši Paviću nagrada „Dositej Obradović“ za životno delo za 2020.
Prema pisanju „Danasa“, nagrada „Dositej Obradović“ za životno delo ove godine pripašće književniku i scenaristi Siniši Paviću, saopšteno je iz Zadužbine „Dositej Obradović“, nakon jednoglasne odluke žirija.
Prvi put sam pre kratkog vremena, /januar ~ februar 2019./ gledao seriju „Bela lađa“ pisca i scenariste Siniše Pavića. Rekao sam kolegi Nenadu Ristiću /Nenad Ristić/ nekadašnjem direktoru RTS, da je ova serija jedna od najboljih koje sam video kod nas. Ristić je na to komentarisao: „Siniša Pavić je u pogledu smisla za pisanje scenarija jedinstvena evropska institucija, koji uspeva da okupi veliki broj gledalaca..., fascinantan pisac“.
Slušaj 1.deo - rukopisi: (mp3)
Slušaj 2.deo - tetovaza: (mp3)
Engleska zastava na grudima
Siniša Pavić kaže da je njihov otac iz kotorske tvrđave po oslobođenju 1918. godine, kad je propala carevina, izašao sa tetovažom na svojim grudima i rukama. To nije bila obična tetovaža, već gotovo umetnička. Rađena kako se to nekad radilo sa iglom i tušem ubodima u kožu. Na grudima je imao istetoviran bojni brod sa engleskom zastavom. Što je vrlo bizarno. Na jednoj mišici je imao sidro a na drugoj neku mačku. “Međutim, ovaj bojni brod je bilo nešto što je mene još kao dete fasciniralo. Bio je rađen u plavoj boji i bio tolko dobro urađen, da je predstavljao gotovo neverovatnu sliku. Još kad sam bio dete i ja nisam ni znao da je to tetovaža. A nisam ni znao da je to nešto što drugi nemaju. Ali, kad sam već porastao, viđao sam tu sliku svaki dan jer se on svakog jutra do pola, pljuskao hladnom vodom pored otvorenog prozora, bez obzira na vreme u kupatilu. Kad sam kao stariji opet video taj brod na njegovim grudima, on mi je objasnio da je to njemu istetovirao u tvrđavi jedan od zatvorenika, pobunjenih mornara. Bio je to neki Čeh, koji je to sjajno uradio.
A zašto je napravio bojni brod i zašto englesku zastavu. Objasnio mi je, da Srbija u to vreme nije imala mornaricu. A oni nisu znali šta će biti sa njima. Reč je bila o pobuni na brodovima. Pobuna protiv ratne mornarice koja se obavezno kažnjavala smrću u svakoj mornarici. Austrijanci su već streljali četvoricu kolovođa. Ostali su bili na takozvanom belom hlebu jer nisu znali šta će sa njima. Moglo se završiti naknadno sa nekim procesom i streljanjem. Austrijanci su vodili računa o tome da sve bude formalno ispravno, sa sudskim presudama. Pošto se on zakleo kao vojnik caru Franji Josifu, on je u koliko ga streljaju hteo da pokaže da oni ne streljaju izdajnika, već da oni streljaju borca veranog borbi protiv Austrougarske. To je bila njegova zamisao zbog čega je tom brodu dodata engleska zastava. Međutim, došao je Drugi svetski rat i nemačka okupacija. I engleska zastava na grudima je ponovo postala smrtna opasnost za njega. On za vreme okupacije, nikad i nigde nije skinuo košulju, ni po kakvoj vrućini. Naravno postojale su i priče o tome da Nemci u logorima prave abažure od ljudske kože. Što se pokazalo kasnije kao tačno. Pa i to je bio razlog da niko ne sazna za tu tetovažu. Nama deci je rečeno da o tome ne pričamo nikome.
Inače je to tako dobar rad bio da kad otac nema košulju, brod je ličio na pokretnu sliku. Tuš je bio plav. A moj otac je bio visok čovek 195 ili 196 samtimetara. Bio je razvijen jak. Pravi dinarski tip. I na njegovim grudima taj brod je delovao onako kao pravi bojni brod. Mene je to fasciniralo. I naravno do kraja života je to nosio na sebi. Kako se on smanjivao i stario, tako se i taj brod smanjivao. Brod je postajao manje lep.
Ovo sve pričam zbog vašeg pitanja. Kako je bilo moguće da vodi dnevnik. I čime je pisao. Ja se sad pitam čime je taj Čeh radio tu tetovažu. Očigledno da su oni mogli nešto od potrebnog materijala da nabave. Nisu znali da li će biti osuđeni na smrt ili neće.“
Slušaj 3.deo - rukopis: (mp3)
Slušaj 4.deo - tetovaza: (mp3)
Slušaj 5.deo - lula: (mp3)
Slušaj 6.deo - Prvislav Grisogono: (mp3)
* Na ovom linku sve fotografije snimio Anđelko Vasiljević
Postavljeno: novembar 2020.
Povezani linkovi:
 |
Srebrni novac u jabuci Tekst Dragoslava Simića pod originalnim naslovom ADVOKAT GRISOGONO I PAVIĆI U BEOGRADU 1941. PISMO U ZAGREB Politika, Kulturni dodatak, subota 22. maj 2021. Ime mu je Prvislav Grisogono /1879 ~ 1969/ advokat iz Sinja. Bio je pre drugog svetskog rata član Samostalne demokratske stranke Svetozara Pribićevića. U vreme Kraljevine Jugoslavije bio je poslanik u Čehoslovačkoj od 1932. do 1936. Inače je bio izrazito jugoslovenskog opredeljenja. Stanovao je u Beogradu na uglu ulica Vlajkovićeve i Kosovske. U toku okupacije Jugoslavije živeo je u Beogradu. U stanu Ante Pavića kucao je pismo Milu Budaku Pavelićevom doglavniku. Otpremio je pismo u Zagreb preko Zemuna 13. jula 1941. |
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
