Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Siniša Pavić scenarista

„Siniša Pavić je u pogledu smisla za pisanje scenarija jedinstvena evropska institucija, koji uspeva da okupi veliki broj gledalaca..., fascinantan pisac“

(u pripremi)

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com

Siniši Paviću nagrada „Dositej Obradović“ za životno delo za 2020.

Prema pisanju „Danasa“, nagrada „Dositej Obradović“ za životno delo ove godine pripašće književniku i scenaristi Siniši Paviću, saopšteno je iz Zadužbine „Dositej Obradović“, nakon jednoglasne odluke žirija.

Siniša Pavić

Prvi put sam pre kratkog vremena, /januar ~ februar 2019./ gledao seriju „Bela lađa“ pisca i scenariste Siniše Pavića. Rekao sam kolegi Nenadu Ristiću /Nenad Ristić/ nekadašnjem direktoru RTS, da je ova serija jedna od najboljih koje sam video kod nas. Ristić je na to komentarisao: „Siniša Pavić je u pogledu smisla za pisanje scenarija jedinstvena evropska institucija, koji uspeva da okupi veliki broj gledalaca..., fascinantan pisac“.

Slušaj 1.deo - rukopisi:     (mp3)

Slušaj 2.deo - tetovaza:     (mp3)

Engleska zastava na grudima

Siniša Pavić kaže da je njihov otac iz kotorske tvrđave po oslobođenju 1918. godine, kad je propala carevina, izašao sa tetovažom na svojim grudima i rukama. To nije bila obična tetovaža, već gotovo umetnička. Rađena kako se to nekad radilo sa iglom i tušem ubodima u kožu. Na grudima je imao istetoviran bojni brod sa engleskom zastavom. Što je vrlo bizarno. Na jednoj mišici je imao sidro a na drugoj neku mačku. “Međutim, ovaj bojni brod je bilo nešto što je mene još kao dete fasciniralo. Bio je rađen u plavoj boji i bio tolko dobro urađen, da je predstavljao gotovo neverovatnu sliku. Još kad sam bio dete i ja nisam ni znao da je to tetovaža. A nisam ni znao da je to nešto što drugi nemaju. Ali, kad sam već porastao, viđao sam tu sliku svaki dan jer se on svakog jutra do pola, pljuskao hladnom vodom pored otvorenog prozora, bez obzira na vreme u kupatilu. Kad sam kao stariji opet video taj brod na njegovim grudima, on mi je objasnio da je to njemu istetovirao u tvrđavi jedan od zatvorenika, pobunjenih mornara. Bio je to neki Čeh, koji je to sjajno uradio.

A zašto je napravio bojni brod i zašto englesku zastavu. Objasnio mi je, da Srbija u to vreme nije imala mornaricu. A oni nisu znali šta će biti sa njima. Reč je bila o pobuni na brodovima. Pobuna protiv ratne mornarice koja se obavezno kažnjavala smrću u svakoj mornarici. Austrijanci su već streljali četvoricu kolovođa. Ostali su bili na takozvanom belom hlebu jer nisu znali šta će sa njima. Moglo se završiti naknadno sa nekim procesom i streljanjem. Austrijanci su vodili računa o tome da sve bude formalno ispravno, sa sudskim presudama. Pošto se on zakleo kao vojnik caru Franji Josifu, on je u koliko ga streljaju hteo da pokaže da oni ne streljaju izdajnika, već da oni streljaju borca veranog borbi protiv Austrougarske. To je bila njegova zamisao zbog čega je tom brodu dodata engleska zastava. Međutim, došao je Drugi svetski rat i nemačka okupacija. I engleska zastava na grudima je ponovo postala smrtna opasnost za njega. On za vreme okupacije, nikad i nigde nije skinuo košulju, ni po kakvoj vrućini. Naravno postojale su i priče o tome da Nemci u logorima prave abažure od ljudske kože. Što se pokazalo kasnije kao tačno. Pa i to je bio razlog da niko ne sazna za tu tetovažu. Nama deci je rečeno da o tome ne pričamo nikome.

Inače je to tako dobar rad bio da kad otac nema košulju, brod je ličio na pokretnu sliku. Tuš je bio plav. A moj otac je bio visok čovek 195 ili 196 samtimetara. Bio je razvijen jak. Pravi dinarski tip. I na njegovim grudima taj brod je delovao onako kao pravi bojni brod. Mene je to fasciniralo. I naravno do kraja života je to nosio na sebi. Kako se on smanjivao i stario, tako se i taj brod smanjivao. Brod je postajao manje lep.

Ovo sve pričam zbog vašeg pitanja. Kako je bilo moguće da vodi dnevnik. I čime je pisao. Ja se sad pitam čime je taj Čeh radio tu tetovažu. Očigledno da su oni mogli nešto od potrebnog materijala da nabave. Nisu znali da li će biti osuđeni na smrt ili neće.“

Slušaj 3.deo - rukopis:     (mp3)

Slušaj 4.deo - tetovaza:     (mp3)

Slušaj 5.deo - lula:     (mp3)

Slušaj 6.deo - Prvislav Grisogono:     (mp3)

Siniša Pavić

Siniša Pavić

Siniša Pavić

* Na ovom linku sve fotografije snimio Anđelko Vasiljević

Postavljeno: novembar 2020.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Autor sajta  Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
Dragoslav Simić Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006.
Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi

sicke41@gmail.com

english   YouTube   facebook sajta

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com


Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana