Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook pretraga

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Damir Pavić, 1929. doktor elektrotehničkih nauka

Sinj, Jugoslavija, Beograd

Naš sajt www.audioifotoarhiv.com je nekomercijalan. Izdržava se od dobrovoljnih priloga. Podržite ga donacijom.
Adresa urednika: Dragoslav Simić sicke41@gmail.com. Budite prvi koji će svojim novčanim prilogom podržati ovo kulturno dobro kome zbog nedostatka sredstava preti gašenje.

Oprema stranice, radio emisije i savremene fotografije snimio Dragoslav Simić urednik sajta

(u pripremi)

Beleška urednika sajta Audio i Foto arhiv SIMIĆ Dragoslava Simića:

Prvi put sam pre kratkog vremena, /januar ~ februar 2019./ gledao seriju „Bela lađa“ pisca i scenariste Siniše Pavića. Rekao sam kolegi Nenadu Ristiću /Nenad Ristić/ nekadašnjem direktoru RTS, da je ova serija jedna od najboljih koje sam video kod nas. Ristić je na to komentarisao: „Siniša Pavić je u pogledu smisla za pisanje scenarija jedinstvena evropska institucija, koji uspeva da okupi veliki broj gledalaca..., fascinantan pisac“.

Ing Damir Pavić /1929./ živi u Beogradu. Damir je stariji brat Siniše Pavića. Obojica su rođeni u Sinju od oca Ante i majke Jelene. Na ovog starijeg Pavića mi je skrenuo pažnju književnik Dragoslav Mihailović. Rekao je da se Damir na Golom otoku nalazio „u prvoj borbenoj liniji...“ Bili su na Golom otoku /1948-9./ i Mihailović i Pavić zajedno.

Iz životopisa Damira Pavića koji ćete čuti i čitati na ovoj strani, izdvajam detalj o ocu Anti kako je on sa porodicom stigao u Beograd. Taj događaj Damir Pavić opisuje ovako: „...Otac se vežbao da se potpisuje ćirilicom /što se vidi iz njegovog dnevnika koji je sačuvan/. To je jedna fascinancija Jugoslavijom. Ostao je tom idealu dosledan. Bio je alkar, ali kao krupan, ogroman čovek nije mogao da jaše jer je bio veći od konja koga bi trebalo jahati i zato je bio alkarski momak, pratioc alkara. Imao je izuzetnu poslastičarnicu u Sinju, ali nije znao da vodi poslove. On prodaje kolač za dva dinara, njega košta dva dinara. Nije skrivao svoje jugoslovenstvo. Nisu ga baš mnogo voleli mada su ga poštovali kao Jugoslovena. Jednog dana, sa majkom se dogovorio, tek mi avgusta 1938. dođemo u Beograd.“

Usmena istorija Damira Pavića koja je ovde objavljena u celini je propraćena fotografijama iz porodišne arhive.

Nadam se da ću drugi deo ove priče snimiti u Vlasotincu u kome živi brat Siniša Pavić sa porodicom. Zahvaljujem Damiru što se ljubazno kao pravi dalmatinski gospodin odazvao pozivu ovog novinara da učestvuje na sajtu iako ne pripada sajber svetu.

Komentare za fotografije napisao Davor Pavić:

Damir Pavić
Slikano pred sam početak rata. Pohađam II razred 1. muške gimnazije u Beogradu.
Damir Pavić
Slika snimljena ovih dana pred 90. rođendan.
Damir Pavić
Na ovoj fotografija smo moj otac i ja, na nekom brdu pored Sinja, najverovatnije u proleće 1934. godine. Slavimo Đurđevdan i ranom zorom krenuli smo na uranak.

Slušaj 1.deo:      (mp3)

Ako želite da pročitate šta je rekao Damir Pavić u štampanom formatu, pošaljite mejl na sicke41@gmail.com

Damir Pavić
Na ovoj jajastoj fotografiji se vidi moj otac kada je služio u austrougarskoj mornarici. Ovo je ratno doba sigurno pre Pobune mornara u Boki Kotorskoj 1918. godine. Snimljeno je najverovatnije na brodu “Princ Rudolf”. Otac je drugi sleva, u društvu prijatelja.
Pobuna mornara u Boki Kotorskoj – Wikipedija

Damir Pavić
Na slici ispred vagona je pretežno sokolsko društvo, pored čuvene “ferate”, uskotračnog voza koji je povezivao Sinj sa Splitom. Siguran sam da je ovo 1924. Ili 1925. Godina, otac nosi kačket, četvrti je sleva, još uvek neoženjen. Čovek u sokolskoj uniformi, prvi sdesna, najverovatnije je Branko Tripalo, otac Mike Tripala Sinjanina kasnije poznatog jugoslovenskog političara iz doba Tita.

Slušaj 2.deo:      (mp3)

Ako želite da pročitate šta je rekao Damir Pavić u štampanom formatu, pošaljite mejl na sicke41@gmail.com

Ante Pavić /Sinj 15. decembar 1890. ~ Beograd 1967./

Damir Pavić
Na legitimaciji se nalazi fotografija moje prelepe majke, za odlazak u posetu sestrama u Beograd. Ona mora da ima ovu objavu jer je to neka vrsta lične karte.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Damir Pavić
Levo od spomenika Knezu Mihailu, zgrada Uprave Fondova ~ Hipotekarna banaka /danas Narodni muzej/. Banka je imala svoj restoran u kome je radio Ante Pavić sve do juna 1941. kada su Uredbom Vlade Milana Nedića, svi Hrvati zaposleni u Srbiji u javnim službama otpušteni sa posla.

Damir Pavić
Zbor pristalica seljačko-demokratske koalicije Mačeka i Pribićevića u Sinju sredinom 20ih godina prošlog veka. /Svetozar Pribićević bio je jedan od vođa hrvatsko-srpske koalicije u Austro-Ugarskoj u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca/. Moj otac stoji u levom, donjem uglu slike, sa beretkom na glavi i leptir mašnom.
Damir Pavić
Sinjski alkari došli su u Beograd da bi učestvovali u pogrebnoj povorci pri ispraćaju posmrtnih ostataka kralja Aleksandra, oktobra 1934. Povorka se kretala od Ratničkog doma (danas Dom vojske Srbije), do železničke stanice. Fotografija je snimljena u današnjoj Nušićevoj ulici, (tada Pašićevoj), na početku ćor-sokaka koji vodi u Ćumićevo sokače. Moj otac je u drugom redu, levo, čevrti i najviši.

Izvor Vikipedija: Sinjska alka je hrvatska viteška igra. Održava se svake godine u nedjelju u prvoj trećini mjeseca kolovoza u Sinju, na godišnjicu pobjede nad turskim osvajačima 14. kolovoza 1715. Na taj dan je 700 hrvatskih vojnika iz Sinja uspjelo odbiti navalu vojske turskog seraskera Mehmed-paše Čelića koja je brojala 60.000 vojnika.
Alkari jašući u punom trku nastoje pogoditi kopljem alku obješenu na konopcu razapetom preko trkaće staze na visini od najmanje 3,2 m.

Damir Pavić
Otac čita novine u našem stanu u Bulevaru revolucije, najverovatnije
u prvoj polovini šezdesetih godina prošlog veka.
Damir Pavić
Moja starija ćerka Jelena sa svojim dedom Antom u Tašmajdanskom parku,
godina 1964.
Damir Pavić
Damir Pavić pokazuje pismo koje je u njihovom stanu u Cvijićevoj 97 u Beogradu, 1941. pisao dr Prvislav Grizogono, Hrvat ~ Jugosloven, prijatelj njihovog oca Ante Pavića, tada nastanjen u Beogradu. Grisogono je jedna vrlo zanimljiva ličnost o kojoj donosim podatke sa linka GRISOGONO, Prvislav - Hrvatski biografski leksikon - Leksikografs. Između ostalog Grisogono piše Milu Budaku: Mogu da shvatim da partikularist Hrvat još nije stigao do toga da su Srbi i Hrvati jedan narod, i da je to sreća za jedne i za druge jer, skupa još i sa Slovencima, tek su narodić četiri puta manji od naših suseda na zapadu, a osam puta manji od naših suseda na severu.
Damir Pavić
Faksimil zadnje strane pisma Milu Budaku adresovano iz Beograda
13. jula 1941. koje donosimo u celini.

Pismo

Gosp. Dr. Mili Budaku hrvatskom književniku i prvom doglavniku Nezavisne Države Hrvatske u Zagrebu
Dr. Prvislav Grisogono

Beograd, 13. jula 1941.

Pišem jer osećam bol i još više stid što ni jedan Hrvat Katolik ne nalazi da digne svoj glas protiv krvavih nepravdi što se nanose Srbima i neizbrisive sramote što se gomila na ime hrvatsko. Pišem Vama jer ste Vi jedno od najodgovornijih lica koja imaju vlast u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, a u isto vreme jedino koje je u istini reprezentativno u kulturnom životu Hrvatskoga naroda, pa čiji rad zbog toga u istini moralno angažuje Hrvatski narod. CEO TEKST

Postavljeno: mart 2019.

Dnevnik Ante Pavića

Osmog aprila 2019. javio mi je Damir Pavić da je našao još dokumenata vezanih za oca Antu, očev dnevnik vođen u Boki 1918, fotografije oca i majke, Sinišine i njegove fotografije kad su bili deca u Sinju i kasnije u Beogradu i dokumenta vezana za period posle 1944. godine.

Ante Pavić, dnevnik

Na fotografiji levo je Ante Pavić snimljen u Boki kotorskoj 1918. godine i deo njegovog autentičnog dnevnika. U porodici Pavić sačuvane su dve očeve dnevničke sveske iz tog vremena, jedna u formatu koji vidite pisana mastilom i olovkom, a druga sveska je formata A5 pisana olovkom. Ceo materijal pisan olovkom je vremenom skoro izbledeo, ali ako Pavići nađu interes neko ko se time bavi profesionalno može da pročita i taj deo rukopisa koji bi se kao prepis našao na ovoj stranici sajta. Davor kaže da je njihov otac imao samo 6 razreda osnovne škole. Ovaj podatak deluje neverovatno kad se gledaju ispisane stranice dnevnika.

Ante Pavić, dnevnik
Damir Pavić, dnevnik
Damir Pavić snimljen 10. 4. 2019. sa dnevnikom svoga oca

Ante Pavić, spisak
Ante Pavić načinio je spisak mornara koji su učestvovali u Boko-kotorskoj pobuni, preko 300 imena. Upisivao ih je kao Italijane, Mađare, Čehoslovake i „Jugoslovene“

Ante Pavić, spisak
Mornar Ante Pavić sačinio je spisak sa imenima mornara koji su učestvovali u pobuni: /Prepis/ Jugoslovena 180, Čeho~Slovaka 51, Talijana 64, Madjara 27, Njemaca 38, Razne nacionalnosti 11. Ukupno 371.

Izvor Vikipedija: Pobuna mornara u Boki Kotorskoj bila je oružana buna mornara (većinom Hrvata) austro-ugarske ratne mornarice početkom 1918. godine.
Boka Kotorska se tada nalazila u Trojednoj Kraljevini Hrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji, u sastavu Dalmacije, dakle u austrijskom dijelu Austro-Ugarske. Bila je iznimno važna pomorska baza zbog svog strateškog položaja, stare pomorske tradicije, kao i razvedenosti i utočišta kojeg je pružala austro-ugarskim brodovima. Osim toga, Boka je bila i najjužnija točka Carstva.

Ante Pavić
Moja majka Jelena kao devojka u narodnoj nošnji livanjske krajne,
najverovatnije prva polovina 1926. godine.
Ante Pavić
Moj otac kao alkarski momak, najverovatnije slikano 1925.
Napisano je na poleđini slike: Ante ~ Jeleni.

Ante Pavić
Pavići u svojoj poslastičarnici: Jelena, mali Damir i Ante ugledni poslatičar sa zanatom iz Praga i Minhena. Na poleđini napisano očevom rukom: „Za uspomenu, mali Damir. Sinj, 5. 4. ~ 1930.“

Ante Pavić
Očeva majka Manda drži me u naručju 1932. godine. Bila je ogorčeni protivnik dečijih kolica.
majka Jelena, Damir Pavić
Moja majka Jelena i ja na sinjskoj pijaci, centralnom trgu. 25. februar 1932. godine.
majka Jelena, Damir Pavić
U okolini Sinja, moja mama Jelena i njena mlađa sestra Antonija, koja je u to vreme živela u našoj porodici. Početak leta 1933. godine.

Sinovi

Siniša i Damir Pavić
Moj brat Siniša u mom naručju. Slikano najverovatnije u proleće 1934.
Pavići
Tu smo na okupu, proleće 1934. Sinj.
Siniša i Damir Pavić
Prošlo je više od godinu dana od našeg dolaska u Beograd. Ulični fotograf snimio nas je ispred bisokopa “Koloseum”; potonje “Zvezde”, na početku ulice Kralja Milana,
4. decembar 1939.
Siniša i Damir Pavić
April 1939. godine. Učenik sam četvrtog razreda osnovne skole “Starina Novak”,
Siniša još uvek ne ide u školu. Snimljeno na početku Knez Mihailove, levo je ulaz u Sremsku ulicu.

Siniša i Damir Pavić
Damir i Siniša Pavić, Beograd, „Foto tehnika“. Upravo sam sam završio malu maturu, jun 1943. godine.

Oslobođenje 1944.

Oslobođenje 1944.
Dečak levo. U bašti moje tetke Anđelke, tatine mlađe sestre, u Sinju, najverovatnije 1932. godine. Moja vojna knjižica iz 1944. godine.
(Briše se datum 17.3.1929, jer je pogrešno upisan u knjižici.) Rođen sam 25. aprila 1929. godine.

Oslobođenje 1944.
Bio sam kurir u Komandi artiljerije pri Vrhovnom stabu NOV i POJ. Komanda je bila smeštena u ulici Rumunskoj br. 2 (danas Užičkoj). U kurirskoj četi bili su uglavnom ljuti Krajšnici, za završenom ili započetom osnovnom školom. Bio sam visoko rangiran, sa završenih 5 razreda gimnazije i priličnim poznavanjem italijanskog jezika. (Pa, rođen sam u Dalmaciji). Tako visoko obrazovan određen sam da odnesem vreću pisama borcima IV armije koja je napredovala ka Trstu.

Oslobođenje 1944.
Nosio sam veoma poverljiva zapečaćena pisma koja je trebalo predati lično generalu Petru Drapsinu, komandantu IV armije.
Bio sam jedini putnik u sovjetskom avionu DC-3, uz dvojicu mladih ruskih pilota. /29. mart 1945. godine/.

Damir Pavić
Brigada studenata Elektrotehničkog fakulteta na izgradnji hidroelektrana Vrla na Vlasini, 1952. Studenti igraju kolo.
Još uvek izopšten iz studentske organizacije, sa rukama na leđima, stojim i posmatram.

Postavljeno: april 2019.

Autor sajta  Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
Dragoslav Simić Video zapis - O knjigama koje govore: Veče Dragoslava Simića. Narodna biblioteka Kruševac. Novinarka Maja Martinović, (Radio televizija Kruševac) 2006.
Dragoslav Simić je ekspert za proizvodnju radio programa o čemu svedoči ovaj sajt na kome možete čuti 1000 dokumentarnih radio emsija Dragoslava Simića: opširnije vidi

sicke41@gmail.com

english   YouTube   facebook sajta

Staza Vašeg puta vodi Vas u svet audio i foto arhiva novinara Dragoslava Simića.
Najznačajnije ličnosti iz političke i kulturne istorije nekadašnje Jugoslavije i današnje Srbije, pojavljuju se u izlozima ovog sajta.
Možete čuti veliki broj dokumentarnih radio emisija Dragoslava Simića i njegovih kolega po izboru urednika ili gledati fotografije snimljene iz profesionalnog ugla. Sajt otvara sačuvane porodične zvučne arhive na srpskom jeziku nastale pre i posle Drugog svetskog rata.
"Gosti sajta", “Knjige koje govore”, "Vaša pisma", "Radio kritika", "Prijatelji sajta", "Novi projekti", "Da li ste pročitali retke knjige" ~ samo je deo stranica ove elektronske izložbe okrenute novim medijima u svetu.
Sajt spada u domen nematerijalne kulture. Sajt je nekomercijalan.
Pristup sajtu je slobodan. Podržite ga donacijom. Novčani prilozi uplaćuju se preko žiro računa.
Informacije: urednik sajta Dragoslav Simić sicke41@gmail.com


Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti, E-prodavnica

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana