Početna  |  Kontakt Simić

english YouTube facebook

Beleška urednika sajta Dragoslava Simića:

Ovaj moto sajta prikazuje način rada primenjen u emisijama čiji sam autor.

Ivo Andrić. Iz priče „Alipaša“:

„Slušam ga dugo i pažljivo, samo mi ponekad dođe da mu upadnem u reč i da mu kažem šta ja mislim o tome. Da, dođe mi da to učinim, ali neću mu kazati ništa, jer ja ničiju priču ne prekidam i nikog ne ispravljam, ponajmanje stradalnika koji priča o svom stradanju. I kud bih ja došao kad bih to činio. Onda priče ne bi ni bilo. A svaka priča je, na svoj način, i u određenom trenutku, iskrena i istinita, a kao takvu treba je saslušati i primiti...“

Milan Petrović

Slika na prvoj strani nastala je slučajno februara 2008. na ulici kada smo se Milan Petrović, dopisnik Politike iz Bukurešta, i ja upoznali u Beogradu. Devojka je nosila modnu jaknu sa oznakom KGB i nema veze sa temom naše knjige "Dražesni KGB, javi se", ali je za korice slika bila kao naručena.

Petrović je 1948. preplivao Dunav i tamo “na drugoj strani” radio u Radio "Slobodnoj Jugoslaviji" koja je emitovala program iz Rumunije. Sva dokumenta o radiju "Slobodna Jugoslavija" iz arhiva u Bukureštu, kao i svoja svedočanstva u vidu dnevničkih ceduljica, Petrović je slao elektronskom poštom u Beograd. Tako se sklapala celina naše knjige.

(klikni na sliku za uvećanje)

Sovjetski Savez je organizovao i materijalno podržavao "Slobodnu Jugoslaviju" čiji je cilj bio: borba protiv Titovog revizionizma. Ali, kada su se odnosi dve partije normalizovali, nestala je ova radio stanica a sa njom I ljudi koji su u njoj radili. Tako je Milan Petrović ostao jedini svedok postojanja "Slobodne Jugoslavije".

Slušaj:     (mp3)

Portret jednog novinara

D O B I T N I K

Udruženje novinara Srbije
nagradu za životno delo 2009. dodelilo dopisniku Politike iz Bukurešta Milanu Petroviću
piše Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Uprava državne bezbednosti u Beogradu u leto 1948. imala je informaciju, da mladi pitomac Vojne akademije u Moskvi, Beograđanin, ima vezu sa ćerkom sovjetskog generala Timofeja Kornjejeva. Dovoljan povod da bude optužen za izdaju naroda. Pred odlukom, Goli otok ili bekstvo na Istok, Milan Petrović, preplivao je Dunav, uveren da će preko Rumunije stići do lepe Ruskinje Maše.

Imao je tada 23 godine.

Da stvari u Rumuniji nisu krenule drugačijim tokom, ovaj skoro romantičan detalj iz života Milana Petrovića, možda je više interesantan za neki avanturistički roman, još uvek ne kao odgovor na pitanje zašto mu je pripala ugledna novinarska nagrada.

U Bukureštu, Petroviću je ubrzo postalo jasno da do Moskve neče stići. Rezolucijom Informbiroa, i prekidom diplomatskih odnosa sa Jugoslavijom, u svim istočnoevropskim zemljama pokrenute su antititovske radio stanice i listovi koji su štampani na srpskohrvatskom jeziku. U Rumuniji je 1949. godine osnovana Radio slobodna Jugoslavija koja je emitovala svoj program iz Bukurešta. U toj radio stanici, Milan Petrović se prvi put oglasio, a u listu “Pod zastavom internacionalizma” objavio je svoj prvi članak 15. avgusta 1949. godine.

Milan Petrović rođen je u Beogradu 1925. godine. Završio je Geodetsku školu, a naše vojne vlasti šalju ga na školovanje u Sovjetski savez.

Posle gašenja Slobodne Jugoslavije 1954. i otopljavanja odnosa Sovjetskog saveza i Jugoslavije, Petrović diplomira filozofiju i radi kao urednik jugoslovenske redakcije u Radio Bukureštu. U toku političkih previranja u Rumuniji 1989, svrstao se na stranu onih koji su bili protiv režima Čaušeskua.

Posle demokratskih promena u istočnoevropskim zemljama devedesetih godina, stalni je dopisnik iz Bukurešta, prvo Večernjih novosti, zatim Borbe, potom Politike koja ga već 17 goidina objavljuje na svojim stranicama. Redovno piše za Ekonometar i Biznis magazin.

Milan Petrović
Milan Petrović i Nemanja Rotar na promociji knjige u Pančevu.

Slušaj - promocija u Pančevu:     (mp3)

Ono što je Petrović napisao za naše novine na dodiru prošlog i ovog veka, spada u najbolje tekstove koji analiziraju odnose Srbije i Rumunije. To su hiljade stranica kojima je izveštavao našu javnost o najznačajnijim događajima iz političkog, privrednog i kulturnog života Rumunije.

U pogovoru za knjigu “Dražesni KGB, javi se” Dragoslava Simića i Milana Petrovića, izdanje UNSa 2009. o Petroviću Darko Ribnikar je napisao:

“Po povratku u Beograd pre osam godina sa dugogodišnjeg obavljanja dužnosti stalnog dopisnika iz inostranstva, upoznao sam ga i lično da bih uživao u svakom makar i kraćem poslovnom susretu sa ovom šarmantnom, zanimljivom i civilizovanom osobom. Milana Petrovića sam upoznao posredno pre toga, kao kolegu u Parizu i Njujorku, kroz njegove zanimljive, znalački pisane izveštaje koje je kao dopisnik slao za Politiku iz Bukurešta.“

Petrovićev talenat da uoči događaj i stavi u ravan gledanja dva komšijska sveta, romanskog i slovenskog, čini ovog dopisnika iz inostranstva specifičnom pojavom na našem medijskom prostoru. Tokom svoje profesionalne karijere, od začetka demokratskih procesa u svim zemljama, koje su bile pod uticajem SSSR, nije nikad pogrešio. Tačno je formulisao, analizirao i komentarisao vesti i događaje. Piše prepoznatljivim “beogradskim stilom” uvek lepim i zanimljivim za čitanje.

Milan Petrović
U Bukureštu sa Žikom Nikoličem ispred zgrade
iz koje je emitovan program radio "Slobodna Jugoslavija" 1949.

Raspao se Sovjetski Savez, srušen je “Berlinski zid”, raspala se Jugoslavija, a Petrović je svedok ne samo tih događaja već i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u kojoj je rođen. Skakao je padobranom u Beogradu 1939, ranjen na Sremskom frontu 1944, dočekao je oktobarske promene 2000. u Srbiji. Neko će reći: pa i ovo je romantična priča za tabloide sa ukusom patetike. Možda, ali u svemu tome treba sagledati novinarski opus Milana Petrovića koji da nije imao takav život kakav bi to bio novinar Petrović, ako nije osetio kako ga moćni Dunav, te fatalne 1948, dok u odelu i cokulama pliva, vuče ka dnu, i da je jedini izlaz izboriti se i pobediti.

Ali kakva sreća za Milana Petrovića što nikad nije stigao do lepe Mašenjke! Da se to dogodilo, ovako sjajnu i uspešnu novinarsku karijeru nikad ne bi imao, a knjiga “Dražesni KGB, javi se”, ostala bi nenapisana priča o njegovom drugom životu.

* Pogledajte kratak dokumentarni film o Milanu Petroviću.

Milan Petrović
dobitnik nagrade Udruženja novinara Srbije za životno delo 2009.

Milan Petrović Ljiljana Smajlović Milan Petrović
Milan Petrović Ljiljana Smajlović Milan Petrović

Snimljeno na dodeli nagrade UNS-a, 22. decembra 2009. godine

Postavljeno: decembar 2009.

Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.

Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com

Povezani linkovi:

Profesor Ljubodrag Dimić
Milan Petrović - Radio „Slobodna Jugoslavija“ iz Bukurešta, izveštava 1949.
„Dražesni KGB, javi se“, o Radiju „Slobodna Jugoslavija“ PDF

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad

Ako želite lako i brzo da se snađete na sajtu kliknite na početna slova abecede.
Ovaj način omogućiće da lako pretražite sadržaj sajta.

A    B    C    Ć    Č    D    Đ        E    F    G    H    I    J    K

L    Lj    M    N    Nj    O    P    R    S    Š    T    U    V    Z    Ž

Arhiv Simić © 2009. Sva prava zadržana