Jelka Imširović

Jelku imširović upoznao sam znatno kasnije od vremena kada su se u Beogradu dešavale Studentske demonstracije 1968. kada je i Jelka kao i veliki broj mladih ljudi gradilo svoj intelektualni i moralni lik bez želje da se nakad u budućnosti o njima piše ili govori.

Devedestih čitao sam knjigu Žike Pavlovića "Ispljuvak pun krvi", njegov dnevnik o "68" u kome su prikazane na fotografijama Peterneka brutalne scene kada milicija prebija demonstrante.

Fotografija iz knjige "Ispljuvak pun krvi" Žike Pavlovića

Hrabar čin ovog velikog fotoreportera da se i sam nađe na licu mesta i ostavi trag o tom vremenu.

Međutim, ovde tek počinje priča o Jelki, tada Kljajić, studentkinji sociologije. Čitajući Pavlovićevu knjigu znatno kasnije od opisanih događaja, želeo sam da upoznam Jelku.

Tada je radila kao bibliotekar na seminaru za socologiju. Njena životna drama počela je baš te 1968, a progoni organa Državne bezbednosti trajali su još godinama.

2004. pozvao sam Jelku da govori o svom javnom životu. Snimio sam dve polusatne emisije, ali nažalost druga emisija je izgubljena.

Slušaj:     (mp3)

Juna 2010. zamolio sam Anu Imširović, ćerku Jelkinu, da mi dostavi neke pisane materijale koje mogu da objavim na sajtu. Evo Aninog pisma:

Dragi Dragane,

Mene nema pa nema, a onda vas ovako zatrpam tekstovima...
Izvinite na čekanju, paradoksalno, ali upravo zato što mi je mama toliko važna (ne samo kao mama, već i na ličnom i političkom nivou) nekako se teško nateram ... istovremeno mi je užasno važno sve ovo, a i užasno potresno, nisam je i valjda i nikada neću preboleti, te mi je svako ponovno čitanje i slušanje (što mogu zahvaliti vama i do neba vam hvala, jer je to jedini audio zapis koji imam) dirljivo, i divno i dragoceno i teško u isto vreme...:)
Ukratko, jako mi je važno da ostane za neku istoriju, za neke buduće ljude, zapis pre svega o kontinuitetu ljudskosti, o tome kako je moguće kritički i analitički razmišljati o svetu oko sebe i istovremeno živeti kao slobodan i častan čovek i u neslobodnim i nečasnim vremenima.

Iskren i topao pozdrav,
Ana.

Dragi Dragane,

Evo u prilogu tri fotografije koje imam skenirane. Jedna je je sa izricanje presude 1972. godine (na njoj su Jelka, Pavluško i Milan Nikolić)...a druga je iz 1984., sa Pavluškom ispred Palate pravde, tokom ili posle procesa "šestorici" (ne znam tačan datum, ali tim povodom su tamo).
Molim te da bude Jelka Kljajić Imširović (ona sama se poslednjih deceniju i kusur tako potpisivala - sa oba prezimena - osim u zvaničnim dokumentima, pošto nije nikada formalizovala razvod od Pavluška Imširovića...ali potpisivala se sa oba prezimena ispod svih tekstova i svuda... tako smo stavili i na nadgrobnoj ploči). Znači Jelka Kljajić Imširović
Moj predlog za podnaslov je: Sociološkinja i disidentkinja - nepotkupljiva žena
(Tako ju je, u po meni najboljem govoru i tekstu in memoriam, nazvala njena prijateljica Nadežda Radović - evo kopiraću Vam i taj tekst dole na dnu). Ako ne, onda neka bude samo: Sociološkinja i disidentkinja

Veliki pozdrav i još jednom HVALA!
Ana Imširović Đorđević.

PS - Evo teksta In memoriam Nadežde Radović - objavljen u Danasu, 30. marta 2006. (u nešto izmenjenoj verziji i u Vremenu par dana kasnije - ali ovo je integralni tekst govora kojim se Nadežda oprostila od nje na sahrani):

"Na kraju svaka od nas ostavi reč po kojoj ostaje zapamćena. Za Jelku Kljajić Imširović ta reč je nepotkupljiva žena. Retka reč u ovom vremenu i na ovom prostoru. I Jelka je bila retka i dragocena žena u ženskom i mirovnom pokretu, analitičarka sa istančanim merilima za socijalnu pravdu i nepravdu, levičarka i feministkinja.

Život je Jelka Kljajić Imširović počela u bačkoj varošici Baču. Bila je prvo dete u siromašnoj porodici kolonista. Pametna seoska devojčica postala je buntovna šezdesetosmašica - studentkinja sociologije. U policijskim arhivama obeležena je kao trockistinja, iako je bila anarhistkinja. Ali, policiju nisu interesovala njena ideološka i politička uverenja. Bilo im je važno da obeležavajući nju koja se usudila da misli svojom glavom, ostale zastraše. Svoj slobodarski duh Jelka je platila robijom. Pečat te robije pratiće je čitavog života. Policijske premetačine, uznemiravanja na radnom mestu, zastrašivanja ljudi iz njene okoline bili su niz godina deo Jelkine svakodnevnice. Ali, nisu uspeli da je zastraše. Kad su joj posle petooktobarskih promena dali njen očerupani policijski dosije na uvid i upozorili je da o onome što vidi ne sme javno govoriti, Jelka je obavestila javnost potanko u intervjuu Danasu i predložila čitav niz mera koje će voditi demokratizaciji društva, ograničavanju i kontroli organa državne represije. Policiji nikada nije zaboravila smrt Radomira Radovića. "Poslednji dani života Radomira Radovića i okolnosti u kojima je umro ostali su državna tajna. Reč je o državnoj tajni koju čuva Državna bezbednost, nekad DB, danas BIA. Ta smrt neće biti rasvetljena sve dok se ne otvore arhivi Državne bezbednost. Ključ je i dalje u rukama ove službe", rekla je za Danas pre godinu dana.

Početkom devedesetih Jelka postaje jedna od najistaknutijih aktivistkinja ženskog pokreta, osnivačica Beogradskog ženskog lobija, Žena u crnom - protiv rata, članica Antiratnog centra i Građanske akcije za mir (GAMA), predaje na ženskim studijama i piše analitičke tekstove koji su određujući za formulisanje ženske političke perspektive i politike na ženski način. Vlasti koje se uspostavlja po padu Miloševića zamera što nije izvršila lustraciju svih koji su zemlju uvukli u ratove, a građane u bedu i što nije utvrdila poreklo imovine onih koji su se obogatili na ratovima i pauperizovanjem najvećeg broja građanki i građana.

Nedostajaće nam."

Izricanje presude 1972.

Dragi Dragane,

Evo i mog trećeg pisma. Elem, u prilogu ovde šaljem:
- njenu kratku biobibliografiju - vrlo sažeta verzija i jednog i drugog koju je mama napisala za nikada objavljeni Disidentski rečnik (zato se dokument i zove disidentski rečnik)

Jelka Kljajić Imširović

Sociološkinja, disidentkinja, aktivistkinja u antiratnim i ženskim grupama i pokretima.
Rođena u Baču, u zemljoradničkoj porodici. Osnovnu školu završila u rodnom mestu, a gimnaziju u Bačkoj Palanci. Studije sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu upisala 1966. Diplomirala 1970. Na istom fakultetu je magistrirala 1982. radom: “Shvatanje savremenog društva u kritičkoj teoriji frankfurtske škole”.

Uhapšena u januaru 1972. Zajedno sa Milanom Nikolićem i Pavluškom Imširovićem optužena za krivična dela “udruživanja protiv naroda i države” i “neprijateljsku propagandu”. Optuženima je stavljano na teret da su “stvorili grupu i delovali na stvaranju neprijateljske partije u kom cilju su javno istupali, pisali, umnožavali i rasturali neprijateljski materijal u vidu programa, izveštaja, referata i letaka, pa su osnovali –Inicijativnu grupu za revolucionarnu radničku partiju-IGRRP”. Osuđena prvostepenom presudom na godinu i šest meseci strogog zatvora, a drugostepenom na godinu dana. Tih godinu dana bila zatvorena u Centralnom zatvoru (CZ) u Beogradu.

Hapšenje i osuda “trockističke trojke”, kako se u tadašnjim režimskim medijima govorilo, bio je, zapravo, jedan u nizu policijsko-sudskih obračuna sa studentskim protestom 1968. Studentsku pobunu 1968. doživela i kao svoju ličnu pobunu. Tada (a i kasnije) bliska su joj bila shvatanja Roze Luksemburg.

Od 1974.-1993. radila kao bibliotekarka na Odeljenju za filozofiju i sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, a od tada kao asistentkinja na predmetu Metodika nastave sociologije, na istom fakultetu. Nekoliko godina nakon izlaska iz zatvora sarađivala, kao spoljna saradnica i pod tuđim imenom, u Trećem programu Radio Beograda (pisala prikaze knjiga, časopisa i sl.). Bavila se i prevodilaštvom. Prevodila sa nemačkog na srpskohrvatski jezik.

Jedna od učesnica disidentskog Otvorenog univerziteta (1976.-1984.). U godinama ratnog raspada bivše Jugoslavije aktivna u antiratnom i feminističkom pokretu. Delovala u okviru sledećih grupa i organizacija: Građanska akcija za mir (GAMA), Beogradski ženski lobi, Žene u crnom, Ženski parlament, Beogradski krug, Asocijacija za žensku inicijativu (AŽIN), Centar za ženske studije...

IZBOR RADOVA:

1. DILEME KRITIČKE TEORIJE, Filozofija, 4/1971.
2. FILOZORSKA HERMENEUTIKA HANSA GEORGA GADAMERA, Filozofija, 3-4/1973.
3. IDEJA I POKRET SAVETA U NEMAČKOJ NOVEMBARSKOJ REVOLUCIJI, Kulturni radnik, 2/1976.
4. SHVATANJE MASE U NEMAČKOJ FENOMENOLOŠKOJ I FORMALNOJ SOCIOLOGIJI: Maks Šeler, Leopold fon Vize i Teodor Gajger, u zborniku: MASA U SOCIOLOŠKOJ TEORIJI (red. M.Ranković), Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta, Beograd 1977.
5. OD STALJINIZMA DO SAMOUPRAVNOG NACIONALIZMA, Centar za filozofiju i društvenu teoriju, Beograd, 1991.
6. VLAST, RAT, ZABORAV: proizvodjenje i nametanje zaborava o ratu, u zborniku: ŽENE ZA MIR, Žene u crnom, Beograd 1996.
7. ETNIČKO ČIŠĆENJE, RASIZAM, KSENOFOBIJA, ibid.
8. DISIDENTI I ZATVOR, Republika br.196/1998.
9. ŽENSKI PARLAMENT 1991-1993., u zborniku: KA VIDLJIVOJ ŽENSKOJ ISTORIJI, Ženske Studije, Beograd, 1998.

- bibliografiju - mnogo potpuniju - iz 2005. (Vidi ~ Bibliografija2005.doc)

- njen tekst pod naslovom DISIDENTSTVO - OPOZICIJA U PARTIJSKIM DRUŠTVIMA - doc se zove Diside_1 - u Republici (br.196, 1998. god), uz manje izmene, objavljen pod naslovom Disidenti i zatvor (ima ga i u Republikinom arhivu na internetu, evo linka: http://www.yurope.com/zines/republika/arhiva/98/196/196_14.HTM - Republika je objavljivala seriju članaka i radova o disidentstvu, pa su je zamolili da piše prvenstveno o svojim iskustvima - te dobar deo ovog teksta (od 9. strane u Word formatu pa do kraja) i predstavlja lično-političku istoriju njenu i tog vremena - govori ukratko o odrastanju, a potom najopširnije o periodu 1968. do sredine 70-tih., o iskustvima hapšenja, suđenja, zatvora. U uvodu teksta daje sažetu istoriju i analizu disidentska na ovim prostorija posle II svetskog rata - jer prosto, koliko zahvaljujući analitičnom i sistematičnom umu koji ju je krasio, toliko i zahvaljujući ljudskoj čestitosti, nije ni mogla ni htela da tekst bude samo priča o ličnim iskustvima, bez predistorije, istorijskog i društvenog konteksta. Na žalost, tekst ne ide dalje od sredine 70-tih, pošto je takav bio dogovor sa redakcijom, to im je trebalo i toliko je mesta u tome broju za ovu priču bilo.
Dakle, u ovom tekstu je u stvari dobar deo njene biografije, ne samo suvoparnih podataka (od str.9 na dalje) (Vidi ~ Disidentstvo.doc)

- njen izuzetno istoriografski dragocen, gotovo enciklopedijski nabijen podacima i informacijama, tekst o ubistvu Radomira Radovića, takođe objavljen u Republici (br. 286-7, 2002. god) - ANATOMIJA JEDNOG POLITIČKOG ZLOČINA: NESTANAK I SMRT RADOMIRA RADOVIĆA - Nerasvetljena smrt sindikaliste. (Vidi ~ Radovic2002.doc)

Uskoro ću poslati i još skeniranih fotografija.
Do tada, iskren i topao pozdrav,
Ana.

Dragi Dragane, evo još par skeniranih slika + sken intervjua iz Danasa (Vidi)... pa ako još nešto od toga odgovara...

1. Vladimir Mijanović, Snezana Radovanović, Jelka Kljajić Imširović, Dragiša "Ljubičica" (Olujić sigurna zna njegovo pravo ime) - 1975. (eventualno kraj 1974.)
2. slika iz LK iz mlađih dana
3. Snežana Radovanović i Jelka Kljajić Imširović 1975. (eventualno kraj 1974.)
4. Jelka - isti period
5. Sreten Vujović, Jelka Kljajić Imširović, ?, Tanja (valjda Vujović - supruga Sretenova), ?, Ljiljana Mijanović, Pavluško Imširović - mislim cca 1980.
6. Snežana Radovanović, Dragiša "Ljubičica", Jelka Kljajić Imširović

Sigurna sam nikome od ovih ljudi (makar ovima za koje znam ko su:) ne bi smetalo objavljivanje njihovih slika sa Jelkom, naprotiv. Ali, ako treba, svakako ih mogu (opet makar ove za koje znam ko su, a i za druge se mogu probati raspitati) pitati slažu li se. Do Snežane Radovanovic mogu doći mejlom, lako ću i do Ljiljane MIjanovic i Vlade Mijanovica...a valjda bez većih problema i do Sretena Vujovića. Dragiša Ljubičica je takođe pokojni.

Eto toliko za sada...ako još šta zatreba - tu sam.
Puno pozdrava od Ane!

postavljeno: jun 2010.

Povezani linkovi:

Verica Barać, Svetlana Slapšak, Milena Dragičević Šešić, Nataša Kandić, Ljiljana Đurđić, Milica Lučić Čavić, Latinka Perović, Fuada Stanković, Borka Pavičević, Jasmina Tešanović

Srodni linkovi: Vaša pisma, Otvoreno o sajtu, Novo na sajtu, Poklon za poneti

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad