Novo na sajtu 2014.

Ova stranica omogućava vam da prema datumima koji su upisani vodite svoju evidenciju da li ste i kada videli NAJNOVIJE MATERIJALE na sajtu. Dovoljno je da kliknete na jedan od naziva označen plavom bojom i ta stranica će se otvoriti. Ostaje mogućnost pretraživanja sajta na uobičajen način.

28. decembar 2014.	Dušan Kira Simić govori Na jednoj od sesija „Beogradskog kruga“, 1992. godine u sali Studentskog centra u Beogradu, koji je vodio profesor Miladin Životić, snimio sam i Dušana Kiru Simića spoljnopolitičkog novinara Politike. Tema skupa bila je: „Kuda ide Srbija“. Ova stranica “Gosti sajta”, spada u političku istoriju Srbije sa početka devedesetih godina XX veka. Snimio Dragoslav Simi urednik sajta.
21. decembar 2014.	Poklon posetiocima sajta Kao POKLON posetiocima sajta unete su još dve dokumentarne radio drame Dragoslava Simića: Slikar Mića Popović Jednog vlažnog avgustovskog dana 1996. godine, posetio sam Miću Popovića u stanu na Studentskom trgu u Beogradu. Želeo sam da njegove reči zabeležim na magnetofonskoj traci i trajno sačuvam misao ovog velikog slikara za stoleće koje dolazi. Verovao sam da obavljam važan posao i zato sam se radovao susretu sa njim... Bilo je to 1996. godine. Stranica “Knjige koje govore”. Vladimir Srebrov pesnik Ako je 1989. kako piše u Vikipediji, bio srpski ultranacionalista, Srebrov je u Mostaru 1996. kada sam ga prvi i jedini put video, posle raznih mučenja kojima je bio izložen, delovao kao čovek koji je hteo da popravi stvari. Namučen, sa polomljenom vilicom imao je dovoljno vremena da u “bosanskom paklu” koji je preživeo, razume tragediju nacionalizma. Njegova usmena biografija koju mi je ispričao i pregled dokumentacije koju sam imao, bili su dovoljan razlog da načinim angažovanu dokumentarnu radio dramu o Srebrovu koju možete čuti u celini na sajtu. Stranica “Gosti sajta”. Radoslav Zlatan Dorić Dramski pisac i pozorišni reditelj. Mnogo režirao i pisao, dobitnik velikog broja nagrada za svoja pozorišna dela, obračunavao se sa raznim vrstama uskogrudosti i primitivizma u našem istorijskom nasleđu, sve do savremenosti. Jedan od najznačajnijih savremenih dramskih pisaca iskoristio je svoje ogromno znanje u pravljenju pozorišta, pozorišta lakog žanra, zabavio nas je smehom nad slabostima. Primer "Jelena Anžujska". Stranica "Gosti sajta". Pošaljite svoju poštansku adresu na adresu urednika sajta: Dragoslav A. Simić, e-mail: sicke41@gmail.com. Dobićete CD sa ovim radio dramama. Ako živite u inostranstvu plaćate samo poštarinu.
20. decembar 2014.	Petar Miloradović, Gornji Milanovac, pismo sajtu. Stranica Vaša pisma
18. decembar 2014.	Princip /Gavrilo/ iz Londona Komentar Dragoslava Simića urednika sajta Na javnoj sceni koju omogućava internet, novinarka i pisac Katarina Kormbi iz Londona aprila ove godine šalje vest: „Tragajući za poreklom svoje porodice po dedi, mužu moje bake Lujze Rajner, Stojanu Božiću, našla sam na sajtu pismo bake Lujze i osvrt književnika Dragiše Vitoševića na njenu knjigu ’Žene na selu’. Razlog što sam došla na vaš sajt je u tome što smo moja majka i ja često... Stranica “Promocije”.
15. decembar 2014.	Jasmina Tešanović politički životopis Tonski zapis načinjen 2003. godine za seriju emisija “Portreti žena u javnom životu Srbije”, poslednja decenija XX veka. Jasmina Tešanović (7. mart 1954. -) je feministkinja, politički aktivista, prevodilac, književnica i režiserka. Autor je Dnevnika političkog idiota, ratnog dnevnika napisanog tokom rata 1999. godine. Knjigu “Ženskih portreti” u politici, činili bi tekstovi i tonski zapisi glasova učesnica ove serije na CD. Međutim, kako to obično biva, život je diktirao dragačija rešenja i knjiga nije objavljena. Razgovor koji sam imao sa Jasminom Tešanović kao i sa njenim koleginicama sa ove stranice sajta, načinjen je 2003. godine. Bile su to njihove političke i profesionalne autobiografije ispričane uživo. Sve emisije emitovane su na programu radija u okviru dokumentarne serije „Govori da bih te video“. Autor Dragoslav Simić. Stranica “Gosti sajta”.
5. decembar 2014.	„Piknik“ u špajzu ~ Ratni dnevnik Reli Pardo ”...U tom špajzu, za razliku od Ane Frank, Reli je imala više sreće da preživi. Nisam siguran da je beogradski izdavač knjige Reli Alfandari Pardo TO JE BIO SAMO PIKNIK, osetio da je objavio našu knjigu veka, čudesan spoj dokaza iz prošlosti napisanih iz prve ruke, i prave literature...” Iz komentara Dragoslava Simića urednika sajta. Stranica “Promocije”.
27. novembar 2014.	Advokati Iz komentara profesora Todora Kuljića. Tekst objavljujemo po izboru urednika sajta. “...Nikakve dublje promene advokatski ceh ne zagovara. A i što bi? Pravda je danas procedura, a ne solidarnost. Advokati su virtuozi procedure, a ne braniči pravde. Proceduralno je moćan onaj ko je kadar da plati. Sirotinja je proceduralno nemoćna. Pravda je tu samo rastegljiva kamuflažna retorika...” Više na stranici “Promocije”.
27. novembar 2014.	Kratak susret u Engleskoj i Sabanti Milan Grujić rodom iz Donje Sabante još uvek nije došao kući. Čeka da se poklope brojke na njegovom kalendaru; koje brojke, to samo on zna. Za ovu priču doznao je sasvim slučajno novinar Dragoslav Simić 1986. godine, koji je među putnicima na lokalnoj autobuskoj stanici na liniji London ~ Reding, sreo nekadašnjeg studenta matematike u Beogradu Milana Grujića, najboljeg u klasi čuvenog profesora na Beogradskom univerzitetu Mike Petrovića Alasa, (1868 — Beograd 1943). Već ostareli engleski radnik sada baštovan Milan Grujić zaista je bio čudak. Tokom jednočasovne noćne vožnje do Redinga, ovaj čovek ispričao je svoj život. Na kraju puta i sam iznenađen tolikom govorljivošću, rekao je: „ Nikad nikom ovo nisam ispričao. Ne znam šta se dogodilo sa mnom večeras. Ako se poklope mesečeve mene sa brojkama moga kalendara, vratiću se da vidim brata Miladina u Sabantu.“ Zbunjen i uplašen, izgubio se u mračnom spletu staničnih ulica. Ova emisija snimana je u razmaku od 35 godina. Pogledajte zašto. Stranica „Gosti sajta“.
21. novembar 2014.	Jovan Ćirilov, Politika, 28. mart 1998. O „Knjigama koje govore“ Dragoslava Simića stranica „Promocije“, prema dokumentaciji majora Nikole Kosića. Šta ovo znači za pozorišni svet! Dokument pronađen 20. 11. 2014. Urednik sajta pored ovog teksta Jovana Ćirilova koji je sada pronađen, poseduje u ličnoj dokumentaciji seriju neobjavljenih radio emisija, fotografije različitih ličnosti sa kojima je razgovarao kao i svoje tekstove objavljene u raznim novinama. Sve ima vrednost dokumenta vremena. Sav taj obimom veliki materijal čeka da bude postavljen na sajt.
14. novembar 2014.	Tri egzila Anatolija Ivanovića Po izboru urednika sajta Dragoslava Simića, objavljujemo tekst Predraga Savića pod nazivom “Tri egzila Anatolija Ivanovića”: “Kao mlad ruski emigrant Anatolije je u periodu između dva svetska rata u Srbiji postao jedan od najuspešnijih izdavača i dao nemerljiv doprinos srpskoj duhovnosti i kulturi. Inicirao je prevode dela vodećih jugoslovenskih pisaca na nemački, štampao ih u svojoj štampariji i nemačkim knjižarama prodavao. Ivanovićevi potomci iz Venecuele nedavno su pokrenuli postupak njegove rehabilitacije.” Piše Predrag Savić, novinar i advokat iz Beograda. Stranica “Promocije”.
14. novembar 2014.	Na stranici „Vaša pisma“ From: Marino Badurina, Rijeka Sent: Wednesday, November 12, 2014 2:21 PM To: Dragoslav Simic Subject: Re: knjige koje govore
12. novembar 2014.	Profesor Tomislav Šola, životopis muzealca Slušao sam u Zagrebu muzeologa Tomislava Šolu u njegovom stanu sa velikim zadovoljstvom, a naslov celoj stranici na sajtu dao sam prema njegovoj knjizi „Javno pamćenje“. Jedna od njegovih omiljenih teza je bila: Ženska baština, Muzej ljubavi. Međutim ono što je bilo privlačno u našem razgovoru bila je njegova potpuna kritičnost prema radu raznih muzeja sa kojima je sarađivao ili radio. Nove ideje, to je Šola. Obratite pažnju na izalaganje profesora Šole. Njegova doktorska disertacija: „Prema totalnom muzeju“, izdao Centar za muzeologiju i heritologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu 2011. Stranica „Gosti sajta“.
6. novembar 2014.	Vuk i Internet Vuk Stefanović Karadžić rodio se u selu Tršiću kod Loznice 1787, a umro u Beču 1864. godine. Nije mogao da pretpostavi da će jednog dana njegovi radovi biti postavljeni na Internet. Na ovom linku mogu se autentično čuti tumačenja profesora Goluba Dobrašinovića (1925 ~ 2008) istoričara književnosti, zašto je Vuk genije; ili zašto je Vuk bio pod prismotrom policije. Zatim Izbor junaćkih narodnih pesama koje čita profesor Ranko Burić; spikerka Draga Jonaš (1922 ~ 2007) čita Bukvar. Stranica namenjena svima koji žele da čuju kako se pravilno govori i akcentuje naš jezik. Više na stranici “Gosti sajta”.
6. novembar 2014.	Aleksandar Zograf životopis Aleksandar Rakezić, poznat po pseudonimu Aleksandar Zograf, je rođen 1963. godine u Pančevu. U jugoslovenskoj periodici objavljuje stripove počev od 1986. godine, a od početka devedesetih aktivnije objavljuje u inostranstvu, najpre u Americi, gde je njegove radove objavljivao jedan od najpoznatijih izdavača alternativnog stripa u svetu, Fantagraphics Books iz Sijetla. Ovaj strip crtač govori i o „Miki Mišu“ najpoznatijem stripu u Kraljevini Jugoslaviji. Stranica „Gosti sajta“.
29. oktobar 2014.	„Kad sam bio u Srbiji...“, povodom sajma knjiga u Beogradu Podatak iz biografije Zagrepčanina Zvonimira Zvonka Maštrovića, koji služi vojsku u Vranju sedamdesetih godina, interesantan je možda samo zbog toga što u Vranju sluša Stanišu Stošića, Pavarotija vranjskih pesama, kako su kasnije Stanišu ocenili i publika i Zvonko. Taj kratak vojnički susret sa Stanišom i njegovim pevanjem, izgleda da je trajno uticao na život našeg Hrvata. Piše Dragoslav Simić urednik sajta. Stranica „Promocije“.
13. oktobar 2014.	Vuk Stefanović Karadžić pod prismotrom policije Provokativni naslov “Vuk pod prismotrom policije” nastao je tako što sam 1997. godine vodio razgovor sa profesorom Golubom Dobrašinovićem u emisiji “Rezervisano za”, Drugog programa Radio Beograda. Povod je bio objavljivanje jedne od dokumentarnih knjiga Goluba Dobrašinovića: “Vuk pod prismotrom policije”. Pored svih nedaća kojima je bio izložen, pratila je Vuka još i policija. Zahvaljujući činjenici da sam sačuvao ovaj razgovor sa Golubom Dobrašinovićem, imao sam razlog da pokrenem stranicu na sajtu o Vuku Stefanoviću Karadžiću. Stranica “Gosti sajta”.
6. oktobar 2014.	“Kralj Nikola dezerter ili žrtva” Iz najave ove dokumentarne radio emisije, snimljene 1989. godine. Kada je pre destak dana okončana ceremonija sahrane kraljevskog para Nikole i Milene Petrović na Cetinju, (odnosi se na 1. oktobar 1989.), počela je da se obnavlja legenda o tome kako je Pašić prevario kralja Nikolu pa je ovaj umesto da se povuče sa srpskom vojskom pobegao 1916. iz Crne Gore. Zatim da Karađorđevići nisu dozvolili povratak u zemlju kralju Nikoli 1918. godine i tako dalje. Večerašnja dokumentarna emisija “Kralj Nikola dezerter ili žrtva”, pokušava da razreši ovu dilemu. Pored ostalih govori istoričar Novica Rakočević. Stranica “Fotografije”.
5. oktobar 2014.	Demonstracije u Beogradu 5. oktobra 2000. godine (22 fotografije) Uličnim demonstracijama u centru Beograda pre 14 godina, 5. oktobra 2000. godine, svrgnut je režim tadašnjeg predsednika SRJ i SPS Slobodana Miloševića. Protesti su izbili nakon što je Milošević septembra 2000. odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SRJ, koje je izgubio od kandidata DOS (koalicije 18 opozicionih stranaka) i lidera DSS Vojislava Koštunice. Fotografije snimio Dragoslav Simić. Fotografije možete pogledati i na Facebook stranici sajta.
29. septembar 2014.	Javorka Markov Jorgovan govori Iz knjige „Čuvar uspomena“ spisateljice iz rumunskog Banata, selo Ketfelj kod Temišvara: “Nisam istoričar, niti etnolog, ja nisam književnik, niti slikar, ja sam samo jedan od potomaka slavnih graničara, skroman meštanin jednog tipičnog sela za naš nacion, te moram biti od svega delić: istoričar i etnolog, književnik i slikar. Ja sam svedok našeg bitisanja.” Stranica “Gosti sajta”.
25. septembar 2014.	Vesna Bjelica Ćurčić From: Vesna Bjelica-Ćurčić Sent: Monday, September 22, 2014 2:07 PM Subject: O knjizi: "To je bio samo PIKNIK" Ko je Vesna Bjelica Ćurčić? Ona je majka glumice Danice Ćurčić, link: Danica– evropska zvezda u usponu Izveštaj Dubravke Lakić iz San Sebastijana, Politika, 24. septembar 2014. Stranica “Vaša pisma”.
19. septembar 2014.	Muzej vazduhoplovstva ~ Beograd je deo evropske baštine Ovo je lična priča o Muzeju, fotoaparatom Dragoslava Simića urednika sajta i tekstovima o eksponatima, Borisa Fabiana ljubitelja aviona iz Zagreba. U priču slučajno ulazi čovek sa visokih vatrogasnih merdevina koji “daleko od zemlje” pod kupolom zgrade muzeja, montira korpu vazdušnog balona. Zaista nepredviđena scena koja nije bila namenjena zvaničnoj postavci muzeja. Mi na zemlji, majstor na nebu. Tako smo upoznali direktorora Muzeja Zorana Radojevića. Stranica “Fotografije”. Fotografije možete pogledati i na Facebook stranici sajta.
13. septembar 2014.	“Slovenci ~ Jugosloveni” govore Ing Leon Kavčnik iz emisije “Slovenci Jugosloveni”: “...I najgora Jugoslavija bolja je nego nikakva Jugoslavija. Ako se Jugoslavija raspadne sada, mi se više nikad nećemo vratiti na 1918. godinu.” Dve dokumentarne emisije pod ovim naslovom “Slovenci preporodovci ~ Slovenci Jugosloveni”, snimio je u Ljubljani urednik sajta Dragoslav Simić 1987. godine. Stranica “Gosti sajta”.
7. septembar 2014.	Budimir Lončar govori Životopis političara. Budimir Lončar rođen je na otoku Ugljan kod Zadra 1924 godine. Bio je poslednji ministar inostranih poslova Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije do njenog raspada 1991. godine. Njegovu povest snimio sam aprila 2014. u njegovom stanu u Zagrebu.
4. septembar 2014.	Mirko Tepavac govori Mirko Tepavac je rođen u Zemunu 1922, umro u Beogradu 2014. godine. Bio je predratni aktivista Komunističke partije Jugoslavije, partizan i ilegalac u toku Drugog svetskog rata, a od 1969. do 1972. ministar inostranih poslova SFRJ. Na jednoj od sesija „Beogradskog kruga“, 1992. godine u sali Studentskog centra u Beogradu, u Resavskoj ulici, koje je vodio profesor Miladin Životić, snimio sam i Mirka Tepavca. Tema skupa bila je: „Kuda ide Srbija“.
30. avgust 2014.	Autostopom do SPAČEKA Dragoslav Simić urednik sajta: Autobiografske beleške pisane slikama i slikane rečima, prema sačuvanim ličnim fotografijama i razglednicama na stranici sajta „Fotografije“ i na FB sajta, u 66 slika, obuhvataju deo privatnog života autora: pešačenje kroz Evropu, zatim vožnju spačekom kroz razne zemlje, neobične susrete sa prijateljima, ljudske sudbine. Autostopom do spačeka je FB roman u malom. Jedan od komentara sa FB. Vladislav Frode: Svaka vam čast, ne pamtim da sam skoro video na FB nešto ovako lepo i dobro! Hvala vam! Fotografije možete pogledati i na Facebook stranici sajta.
25. avgust 2014.	Beleška urednika sajta Dragoslava Simića: Prema datumu koji vidite označen je početak rada na obogaćivanju sajta dodatnim INFORMACIJAMA koje će omogućiti posetiocima lakše i brže kretanje na stranicama sajta. Navodimo nekoliko linkova sa stranica GOSTI SAJTA kao primere šta je to NOVO što smo uradili: Desimir Tošić "Životopis pred slušaocima", Profesor Todor Kuljić „Anatomija desnice“, Latinka Perović "Sustigla nas istorija", Milan Panić "Sve je počelo u avionu" i drugi. Unet je kao novo MOTO SAJTA koji ukazuje na dramaturgiju emisija i odrednica BRZO I LAKO PO SAJTU koja će se naći tokom unošenja postepeno na svim stranicama sajta.
15. avgust 2014.	Na Drini ćuprija Setite se ekskurzija za vreme stare Juge. Višegrad, most Mehmed paše Sokolovića. Snimci iz čamca sa Drine avgusta 2014. godine. Stranica FOTOGRAFIJE. Snimio Vladimir Simić. Fotografije možete pogledati i na Facebook stranici sajta.
6. avgust 2014.	Budimpešta, emigrantski „goli otok“, 1992. Na stranici “Fotografije” prikazana je serija snimaka urednika sajta Dragoslava Simića na kojoj se vide Gojko Petrović i Sava Novaković iz priče o “Emigrantskom golom otoku”. Drugi deo fotografija prikazuje porodicu Dušana Malića, Srbina starosedeoca u Mađarskoj koja se bavi poljoprivredom. Petrović i Novaković su iz priče Emigrantski „goli otok“, 1992, snimljene u Mađarskoj, inače prijatelji zemljoradnika Dušana Malića koji je vać tada imao plastenik u koji je mogao da uđe traktor.
29. jul 2014.	Vojnička pisma 1914. ~ 1918. 100 godina, početka Prvog svetskog rata u Srbiji. Na ovoj stranici sajta mogu se videti i pročitati vojničke dopisnice koje su naši vojnici u zarobljeništvu u Prvom svetskom ratu pisali svojima u Srbiju. Mahom su to bili seljaci. Kolekcija pripada Mini Kovačević iz sela Vrnčani kod Gornjeg Milanovca. Uzbudljivo pisano svedočanstvo, dokument vremena. Stranica “Vojnička pisma”. Fotografije možete pogledati i na Facebook stranici sajta. Prvi svetski rat i Srbija, 100 godina kasnije - Do sada uneti materijali na ovaj sajt: ~ Atentator Gavrilo Princip i svešetnik Kosta Božić ~ Petar Jović dobrovoljac ~ Lujo Lovrić, bitka na Dobrudži 1916. ~ Sarajevski atentat, zapisao Lav Trocki ~ Solunci govore - “Solunski front ~ proslava kao nešto između” ~ Slovenci - Jugosloveni ~ Veliki rat generala Milana Pešića 1914. ~ 1918. ~ Slovenci, nosioci Karađorđeve zvezde, snimak 1988. ~ Princip bez advokata, Piše Todor Kuljić ~ Nasleđe za budućnost, heritološki pogled na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Piše Prof. dr Suzana Polić – Radovanović ~ Engleska priča o Gavrilu Principu; Iz porodičnog ugla Katharine Quarmby. Piše Dragoslav Simić ~ “Rat se bliži kraju”, brošura štampana u Kragujevcu, 1915. godine
23. jul 2014.	“Đukanović i sin“ Kakav je to naslov “Đukanović i sin”? U Vladinom slučaju “Đukanović” je otac i da nije bilo starijeg Đukanovića oca, ova emisija nikad u ovom obliku ne bi bila predstavljena. Otac Đukanović snima na kasetofonu rođendane svog jedinca Vlade od njegove treće godine i čuva sve tonske zapise. Vlado Đukanović je srpski i jugoslovenski lingvista srednje generacije, rođen u vreme kada je roditeljima vaspitni idol bio maršal Jugoslavije, Josip Broz Tito, a partizansko vojevanje sinonim borbe za slobodu. Emisijom je obuhvaćen dokumentarno Vladin život u razmaku od preko 30 godina. Ako Dani evropske baštine imaju temu "Jezik i pismenost", onda je ova emisija izvorni primer razvoja misli i jezika nastalog na ovom tlu koji prati odrastanje jednog čoveka. Stranica „Gosti sajta“.
21. jul 2014.	Rafael Rafa Blam Rafael Rafa Blam je otac nedavno preminulog muzičara Miše Blama i beogradske glumice Nade Blam. Inženjer i talentovani muzičar, rođen u Beogradu 1908. godine, stekao je, pred Drugi svetski rat, popularnost solističkim nastupima na javnim scenama Beograda, Srbije i Jugoslavije. Kao rezervni oficir, uspeo je da izbegne nacistički pogrom Jevreja i vrati se iz logora u kome je bio zatočen u Beograd. Govori na istoj stranici „Gosti sajta“ na kojoj je i Miša Blam. Slušajte Rafu, Rafaela Blama, pa će vaša slika o muzičkoj porodici Blam biti potpuna.
12. jul 2014.	Emigrantski goli otok Priča Gojka Petrovića i Save Novakovića snimljena je u Budimpešti 1992. godine. Govori o tome kako je živela naša emigracija koja je izbegla iz Jugoslavije 1948. godine, opredeljujući se za Staljina. Kada su prošle decenije oduševljenja sovjetskom Rusijom, dolazi do otrežnjenja, a Gojko i Sava kao politički emigranti u Mađarskoj doživljavaju svoj goli otok. Stranica “Gosti sajta”.
28. jun 2014.	Prvi svetski rat i Srbija, 100 godina kasnije Do sada uneti materijali na ovaj sajt: ~ Atentator Gavrilo Princip i svešetnik Kosta Božić ~ Petar Jović dobrovoljac ~ Lujo Lovrić, bitka na Dobrudži 1916. ~ Sarajevski atentat, zapisao Lav Trocki ~ Solunci govore - “Solunski front ~ proslava kao nešto između” ~ Slovenci - Jugosloveni ~ Veliki rat generala Milana Pešića 1914. ~ 1918. ~ Slovenci, nosioci Karađorđeve zvezde, snimak 1988. ~ Princip bez advokata, Piše Todor Kuljić ~ Nasleđe za budućnost, heritološki pogled na stogodišnjicu početka Prvog svetskog rata. Piše Prof. dr Suzana Polić – Radovanović ~ Engleska priča o Gavrilu Principu; Iz porodičnog ugla Katharine Quarmby. Piše Dragoslav Simić ~ “Rat se bliži kraju”, brošura štampana u Kragujevcu, 1915. godine ~ Vojnička pisma 1914. ~ 1918.
27. jun 2014.	Atentator Gavrilo Princip i svešetnik Kosta Božić Vest iz Londona: Sarajevski sveštenik Kosta Božić koji je pred atentat, 28. juna 1914. pričestio Gavrila Principa, bio je pradeda engleske novinarke i književnice Katharine Quarmby. Naslov njene knjige: “Sveštenik, atentator, i nadvojvoda Franc Ferdinand”, napisala Katharine Quarmby. Ova vest ne bi bila jasna, ako ne kažemo da ima direktne veze sa urednikom sajta, a iz priloga će se razumeti i zašto. Stranica “Promocije”.
20. jun 2014.	„To je bio samo piknik” Autorka Reli Alfandari Pardo (beogradska Jevrejka, 85. godina), živi u Izraelu. Važna knjiga koja zaslužuje mesto na sajtu www.audioifotoarhiv.com. Beogradska Ana Frank koja je preživela rat u Beogradu skrivena u špajzu veličine dušeka. Stranica “Promocije”.
8. jun 2014.	Dr Fuada Stanković: ”Uzeti svoj život u svoje ruke”... Kao urednik emisija dokumentarnog programa "Govori da bih te video", pokrenuo sam 2002. godine seriju pod radnim naslovom "Žene u političkom životu Srbije u poslednjoj deceniji XX veka". U toj seriji govorila je i dr Fuada Stanković tada rektor Univerziteta u Novom Sadu. Prilika je da pomenem i ostala imena čija sam svedočenja tada snimio: Verica Barać, Tanja Petorvar, Olivera Milosavljević, Sonja Biserko, Svetlana Slapšak, Milena Dragičević Šešić, Lejla Ruždić, Branka Mihajlović, Nataša Kandić, Daša Duhaček, Ljiljana Đurđić, Jelka Imširović, Milica Lučić Čavić, Latinka Perović, Milica Pešić, Marina Blagojević, Nada Radović Ćetković, Snježana Milivojević, Fuada Stanković, Borka Pavičević, Sonja Liht i Jasmina Tešanović. Ova serija snimana je i emiitovana sve do polovine 2004. godine. Bila su to izuzetno zanimljiva i važna svedočenja o radu žesnkih nevladinih organizacija, u poslednjoj deceniji XX veka u kojoj je nestala nekadašnja Jugoslavija. Ali to su i lične ispovesti kao što je priča profesorke Fuade Stanković. Stranica "Gosti sajta".
26. maj 2014.	Životopis Milana Bundala iz Australije Pod nazivom Srbi, Hrvati i Englezi u životu Milana Bundala na stranici “Gosti sajta”, može se čuti vrlo zanimljiva priča ovog čoveka koga sam snimio u Volongogongu 1991. godine. Priča spada u lične istorije.
26. maj 2014.	“Terazijski parlament” Bransilava Lečića Miting kod “Terazijske česme” održan je 11. marta 1991. godine na kome se okupio veliki broj demonstranata koje su pre svega činili studenti. Samo dva dana pre toga, 9. marta režim je na ulice izveo protiv demonstranata tenkove. Na stranici “Gosti sajta” prikazana je dokumentarna radio drama Dragoslava Simića, “Dva lica jednog glumca” o politici i glumi Branislava Lečića, sa Terazijske česme 1991.
23. maj 2014.	Eva Nahir Panić Beograd, partizani, muž Panić iz sela u okolini Varvarina, Goli Otok, Izrael..., bila bi to ukratko biografija Eve Nahir Panić koju je Dragoslav Simić sreo i snimio u jednom kibucu u Izraelu, 1989. Njena kratka, nadahnuta i potresna priča može se čuti na stranici “Gosti sajta”.
21. maj 2014.	Major Nikola Kosić urednik “Srpskog radija” Radio program iz Milvokija. „Srpski radio Milvoki“, sadrži prvu sačuvanu informativnu emisiju nastalu van Jugoslavije, koju je snimio Nikola Kosić na ploči, 1953. godine. Osvrt radio kritičara Ranka Burića. Stranica „Gosti sajta“.
20. maj 2014.	Radio kritika Ranka Burića Ranko Burić objavio je knjigu svojih radio kritika pod nazivom "Fragmenti o srpskoj radiofoniji", ~ Odolevanje nemaru, Beograd, 2013. Na stranici sajta „Radio kritika“ objavljeno je poglavlje iz Burićeve zanimljive knjige pod naslovom "Srpski specijaliteti" u radiofonskoj interpretaciji Dragoslava Simića. To je osvrti na 15 Simićevih emisija i tonski zapisi emisija o kojima je Burić pisao.
20. maj 2014.	„Đetići u parlamentu“ Nikac od Rovina pseudonim, napisao je komediju Đetići u parlamentu kao savremenik doba crnogorskog kralja Nikole. Radio adaptaciju ove komedije kao i osvrt kritičara Ranka Burića možete videti i čuti na stranici “Gosti sajta”.
16. maj 2014.	Petar Kralj glumac kao „Tola Manojlović“ Iz knjige Ranka Burića: “Odolevanje nemaru. Fragmenti o srpskoj radiofoniji” . “Tola Manojlović” Mome Dimića u izvođenju Petra Kralja. Među reportažama o umetnosti i umetnicima ističe se ona o Tolu Manojloviću – čoveku sa Kosmaja o kome je 1967. godine Moma Dimić objavio knjigu. Dragoslav Simić je ovde bez ikakve pompe i samohvale primenio svoju višeslojnu sintetičku metodu „koncentričnih krugova“.... Više na stranici “Gosti sajta”.
9. maj 2014.	Nada Kokotović i Neđo Osman Ovaj umetnički par, ona rediteljka, on glumac, žive u Kelnu. Imaju vrlo zanimljivu biografiju. Intimna, ljudska ispovest dvoje umetnika iako je snimljena pre 10 godina, zvuči danas još snažnije, pravi govorni dokument. Ostale su reči kao “otisak prsta”, pred snagom emocija sa kojom su Nada i Neđo govorili. Stranica “Gosti sajta”.
8. maj 2014.	Irina Subotić, saga o porodici Istoričarka umetnosti, profesorka emerita. Predaje na master studijima UNESCO-ve katedre Univerziteta umetnosti u Beogradu. Bila kustos Muzeja savremene umetnosti i Narodnog muzeja. Predavala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Doktorat odbranila na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. U ovoj nesvakidašnjoj porodičnoj istoriji Irina Subotić govori o svojoj prabaki Ruskinji: Sofiji Aleksandrovnoj Hovanskoj, baki Elizabeti Gagarin, roditeljima Tatjani i Milivoju Jovanoviću, sestri Jeleni Šantić balerini, o svojim knjigama. Više na stranici “Gosti sajta”.
29. april 2014.	VIP: Oprez ~ „iznenađenje”, komentar urednika sajta Dragoslava Simića Pre neki dan završavao sam poslove u Zagrebu. Svom prevozniku ostavljam broj mog beogradskog mobitela, da me po dogovoru obavesti kad krećemo, gde dolazi po mene. Čovek za volanom rekao je da će mi poslati poruku ili ... VIŠE na stranici “Promocije”.
21. april 2014.	Uživo glasovi: “Usmena istorija pred mikrofonom” U autorskom tekstu urednika sajta Dragoslava Simića može se čuti uživo kako su pronađeni pojedini tonski zapisi u domaćoj radiofoniji: Kapetan Jakov Jovović, patrijarh Gavrilo Dožić /1941/; Milan Stojadinović /1937/; vesti iz 1940; sporazum sa Hrvatima 1940; potpisivanja Trojnog pakta u Beču 25. marta 1941. govor Dragiše Cvetkovića; svedok iz Australije major Peca Pomorišac koji je pratio kneza Pavla do Grčke 1941; potpisivanje vojnog sporazuma sa SSSR aprila 1941. vojni ataše KJ pukovnik Žarko Popović; proterivanje Kneza Pavla; Američki radio majora Nikole Kosića; Nacionalni čas Radio Beograda, Radio Zagreba i Radio Ljubljane, februara 1941; Feldmaršal Svetozar Borojević na Soči 1916, kralj Aleksandar u Bugarskoj, Tito i drugi. Stranica “Promocije”.
21. april 2014.	Zabavna strana sajta Delić zaboravljene istorije Radio Beograda, preuzeto iz štampe prema novinaskim isečcima, priprema profesor Dragoljub Pokrajac. Zabavna strana sajta posvećena je malo poznatim detaljima iz istorije Radio Beograda, preuzeto iz predratne i ratne štampe, možete pročitati u okviru stranice “Informacije”.
18. april 2014.	Edo Ljubić Ovde možemo čuti nekoliko zvučnih zapisa velikog jugoslovenskog pevača Ede Ljubića. Edo Ljubić, rođen 1912. godine u Donjem Vakufu, imao je u životu nekoliko uspešnih karijera. Studirao je elektrotehniku u Švajcarskoj, proslavio se kao pevač prvo u predratnoj Jugoslaviji a zatim i u Sjedinjenim američkim državama, gde mu je izdat veći broj gramofonskih ploča (između ostalog, zanimljivost je da je objavio i pesme "Spremte se spremte, četnici" i "Tamo daleko"). Uspešno se bavio ugostiteljstvom, a glumio je i u dva igrana filma, "Ljubav u Sarajevu", i "Poslednji skretničar uzanog koloseka". Ostao je patriota: nakon skopskog potresa 1963, tadašnji zagrebacki "Jugoton" izdao mu je singl ploču u dobrotvorne svrhe, kao pomoć žrtvama zemljotresa. Repertoar Ede Ljubića, sudeći po sačuvanim snimcima, sačinjavaju pesme iz Bosne, Dalmacije, romanse, gradske pesme, pesme sa juga Srbije, Vojvodine, itd. Po širini repertoara Ljubić se može uporediti sa Mijatom Mijatovićem. Pesme prikupio dr Dragoljub Pokrajac. Stranica Porodični tinski arhivi - Američke ploče, naša muzika i orkestri
8. april 2014.	Dragoljub Stošić sindikalni lider Bio je predsednik sindikata vozača GSP-a, jedan od osnivača Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, jedan od osnivača Kuće pravde Strazbur i osnivač i predsednik Unije sindikata. Stranica “Gosti sajta”.
26. mart 2014.	“Predizborni miting za Panića”, decembar 1992. Ova predizborna manifestacija za prevremene izbore, ispred Savezne skupštine 18. decembra, okupila je po slobodnoj proceni, stotinak hiljada ljudi. Spiker je bio glumac Miloš Žutić. Govorili su: Matija Bećković, Čedomir Mirković, Dušan Mihajlović, Vesna Pešić, Vojislav Koštunica, Vuk Drašković i Milan Panić. Stranica „Gosti sajta“.
25. mart 2014.	Novo pismo o Šanji Kelemenu „Na Vašem sajtu gledala sam divan film o Šanjiju Kelemenu, čoveku koga sam imala priliku i čast da upoznam. Bila su to mutna vremena kada su nas podelili granicama, vojskama, parlamentima, i najgore – nacijama.... piše Milica – Milunka Nikolić, Užice. Stranica “Vaša pisma”. Više na linku Šanji Kelemen
21. mart 2014.	Miroslav Josić Višnjić U okviru serije „Volite li kratku priču“ možete čuti Miroslava Josića Višnjića, jednog od dobitnika NINove nagrade za roman, koji čita svoju PRIČU O BILIJARU. Snimak je načinio urednik sajta Dragoslav Simić 1998. godine. Pored Josića Višnjića, svoje priče čitaju: Vida Ognjenović, Antonije Isaković, Žika Pavlović, Dejan Medaković, Svetlana Velmar Janković, Aleksandar Tišma i drugi.
12. mart 2014.	„Mikrofon je vaš“ i „Subotom uveče” Ove emisije Radio Beograda šezdesetih godina vodili su uživo novinarka Jelena Jovanović i glumac Đuza Stoiljković. Na stranici “Gosti sajta” Jelena Jovanović vrlo opširno govori o ovim kultnim emisijama i svom radu na radiju. Priseća se velikog broja ljudi iz javnog života koji su pevali ili govorili u ovim emisijama. Kada je početkom sedamdesetih Jelena Jovanović prešla na televiziju, slušaoci radija su je zaboravili. Sačuvala je oko 500 fotografija iz svog profesionalnog života na radiju i te fotografije su delimično objavljene na sajtu. Ni jedna od ovih emisija nije sačuvana.
11. mart 2014.	Mart i april 1941. Naša „skrivena radiofonija“ može da svedoči o martovskim i aprilskim događajima 1941. godine. Ličnosti od savremenika koje se pominju u tekstu: Đorđe Malavrazić istraživač istorije radija, Predrag Marković istoričar, Pol Tompson engleski istoričar, pisac knjige „Glas prošlosti“, profesor Dragoljub Pokrajac. Ličnosti iz prošlosti: Knez Pavle, patrijarh Gavrilo Dožić, kralj Aleksandar, Dragiša Cvetković i Milan Stojadinović, Predsednici vlada Kraljevine Jugoslavije, pukovnik Žarko Popović, vojni ataše Jugoslavije u SSSR 1941. Tito, Draža Mihailović i drugi. Piše Dragoslav Simić. Stranica “Promocije”.
3. mart 2014.	Dobrica Ćosić, Predsednik Savezne Republike Jugoslavije, 14. jul 1992. Izbori: 14. jul 1992. Iz sadržaja: Kako je ocenio pojavu Milana Panića na političkoj sceni Jugoslavije, novog mandatara za sastav svezne vlade, Dobrica Ćosić u Skupštini SRJ, tada Predsednik Savezne Republike Jugoslavije, zatim programski govor Milana Panića, glasanje u Skupštini, o Paniću, Dragoljub Mićunović, Milo Đukanović, Momir Bulatović, Vojislav Koštunica i Radmilo Bogdanović o Milanu Paniću. Milan Panić sa novinarima u avionu za Budimpeštu. Stranica “Gosti sajta”.
3. mart 2014.	Francuzi u Rogljevu Na putu vina po Negotinskoj krajini. Stručnjaci za vino Siril i Estel Bonžiro rodom iz Burgundije, nisu ni multinacionalna komapanija, ni NVO već jednostavno porodica sa troje dece koji su u Negotinskoj krajini „pronašli vino“ koje su Negotinci „zaboravili“. Zapisano 2011. Stranica „Prijatelji sajta“.
3. mart 2014.	Milan Panić Predsednik Vlade SRJ Izbori: 14. jul 1992. Iz sadržaja: Kako je ocenio pojavu Milana Panića na političkoj sceni Jugoslavije, novog mandatara za sastav svezne vlade, Dobrica Ćosić u Skupštini SRJ, tada Predsednik Savezne Republike Jugoslavije, zatim programski govor Milana Panića, glasanje u Skupštini, o Paniću, Dragoljub Mićunović, Milo Đukanović, Momir Bulatović, Vojislav Koštunica i Radmilo Bogdanović o Milanu Paniću. Milan Panić sa novinarima u avionu za Budimpeštu. Stranica “Gosti sajta”.
22. februar 2014.	Japanske poslovice “Protiv gluposti nema leka” i još pregršt poslovica iz “zemlje izlazećeg sunca”, na stranici sajta “Promocije”. Izabrao književnik Vita Teofilović.
21. februar 2014.	Vidovdanski sabor 1992. (prva tri sata) Demokratski pokret Srbije, skraćeno DEPOS, delovao je kao udružena opozicija Srbije devedesetih godina prošlog veka. U organizaciji DEPOS-a održan je „Vidovdanski sabor“ 28. juna 1992. ispred Savezne skupštine. Sabor je trajao neopravdano 5 dana, a ovde su prikazani govori u prva 3 sata sabora. Na stranici “Gosti sajta” može se čuti veliki broj glasova ljudi koji su govorili. Evo nekih: slikar Mladen Srbinović, Dragan Đilas, patrijarh Pavle, Matija Bećković, profesor Nikola Milošević i mnogi drugi koji su već zaboravljeni. Spiker je bio glumac Miloš Žutić.
4. februar 2014.	Milena Pavlović Barilli Ova naša slikarka, rođena u Požarevcu 1909. umrla u Njujorku 1945. ima svoju stranicu na sajtu zahvaljujući dvema profesorkama iz Poljske i Italije koje su na srpskom jeziku izvanredno govorile o Mileni. – Dr hab. Magdalena Koch, Univerzitet u Vroclavu (Uniwersytet Wrocławski), Poljska: Putujući model stvaralaštva ili forme nomadizma Milene Pavlović Barilli. – Adele Mazzola klasični filolog, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu: Milena e la sua „Altera (An Alia?) Ars?” Stranica: „Gosti sajta“
2. februar 2014.	Milan Mišić - Avenija Amerika - Stečaj u sandučetu za elektronsku poštu Najnovija analiza globalnih imejl komunikacija pokazuje da se stiglo u zonu od blizu 200 milijardi poruka dnevno, što znači da se godišnji saobraćaj meri bilionima – i da je ono što je dočekano kao velika olakšica u mnogim slučajevima postalo težak teret
24. januar 2014.	Slikar Mića Popović Jednog vlažnog avgustovskog dana 1996. godine, posetio sam Miću Popovića u stanu na Studentskom trgu u Beogradu. Želeo sam da njegove reči zabeležim na magnetofonskoj traci i trajno sačuvam misao ovog velikog slikara za stoleće koje dolazi. Verovao sam da obavljam važan posao i zato sam se radovao susretu sa njim... Stranica “Knjige koje govore”.
23. januar 2014.	“Politička istorija Srbije, uživo” Poslednja decenija XX veka bila je izuzetno nabijena raznim političkim događajima, pre svega demonstracijama i mitinzima opozicije protiv vlade Slobodana Miloševića. Na ovoj stranici sajta mogu se čuti tonski zapisi urednika sajta Dragoslava Simića, načinjeni 1992, 1993. i 1996. godine. Pogledajte sadržaj na stranici “Gosti sajta ~ politička istorija Srbije, uživo”.
19. januar 2014.	Pismo Irine Subotić istoričarke umetnosti Istoričarka umetnosti Irina Subotić napisala je na recenziju sajta audioifotoarhiv.com koju možete pročitati u celini na stranici “Vaša pisma”.
13. januar 2014.	Bosiljka Pušić - Književna ispovest Evo kako izgleda Bokin zabeležen glas danas u mojim emisijama koje sam snimio u Beogradu novembra 2013, u stanu njenog sina Antonija Pušića alijas Ramba Amadeusa. Bosiljka je došla u Beograd sa novim romanom lepog, zagonetnog imena, TONDO i prijateljicom Marijom Čolpom. Na snimku možete da čujeteje prvo, deo iz romana Tondo, a onda govori Bosiljka, Ćupričanka, popularna Boka iz Novoga, prva žena član Udruženja književnika Crne Gore. Stranica “Gosti sajta”.
13. januar 2014.	Milan Mišić - Avenija Amerika - Zašto pisci piju; Jedno britansko viđenje alkoholne zavisnosti šest američkih autora i veze između tog poroka i kreativnosti. Stranica “Prijatelji sajta”.
7. januar 2014.	Muzika sa ploča iz Amerike Stiv Kozobarić iz Klivlenda poseduje snimke iz kataloga „Muzika južnoslovenskih naroda” (1904–1944) s imenima pevača čije su ploče snimljene u Americi do 1941, ali i kasnije. Evo izvoda: Dušan Jovanović „Čika Pera jaše konja bela”, Njujork 1925; Tamburaški zbor „Jorgovan” i pesma „U kafani nas dva brata”, Njujork 1926; duet Aneta Nikolić i Vlada Konstantinović „Mene djevu ženi vrag”, Njujork 1929; Mješoviti trio „Jugoslavija” izvodi „Brankovo kolo”, Njujork 1929; Banat tamburica „Radikalsko kolo”; Milan Verni i tamburica orkestar: „Na te mislim djevo mila”, Njujork 1940. itd. Posredstvom dr Dragoljuba Pokrajca ovu muziku možete čuti na stranici “Iz porodičnih tonskih arhiva”.
4. januar 2014.	“Bilećanka”, pesma logoraša u Bileći U emisiji koja je snimljena osamdesetih godina prošlog veka, ispričana je romantična priča o nastanku ove pesme u logoru u Bileći, 1940. Svojim glasovima pojavljuju se Milan Apih pisac stihova “Bilećanka” i njegovi drugovi komunisti sa kojima je bio u logoru u Bileći: Ivan Kreft, Todor Vujasinović i drugi. Govorila je i Vera Dangubić čijom zaslugom je sačuvan spomenar u kome je ova pesma zapisana 1940. godine. Traka emisije je delimično oštećena. Stranica “Gosti sajta”.

Ranije objave

Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.

« Nazad