Profesor Ljubodrag Dimić
KRATAK OPIS OBJAVLJENIH PRIČA
SINJ, JUGOSLAVIJA, BEOGRAD
Damir Pavić
Usmena istorija inženjera Damira Pavića je saga o porodici Pavić. Damir je stariji brat scenariste
Siniše Pavića. Izdvaja se priča o ocu Anti Paviću Đusi, poslastičaru Hrvatu, Jugoslovenu rođenom u Sinju. Damir nas vodi u ratni Beograd, gde žive Pavići od 1938. godine. Zatim i na Goli otok, 1949...
LEPA JELENA IZ LIVNA
Damir i Siniša Pavić
Prikazani su fragmenti iz života Jelene i Ante Pavića, prema sećanjima sinova Damira i Siniše.
Da se kasnije na medijskoj sceni Jugoslavije nije pojavio scenarista Siniša Pavić, Jelena iz Livna, njihova majka i Ante Pavić sa idejom Jugoslovena, nestali bi sa istorijske scene ljudi XX veka zauvek...
JUNAK BEZ FRAZERSKOG PATRIOTIZMA
Lujo Lovrić
Jugoslovenska dobrovoljačka divizija u Prvom svetskom ratu osnovana je 1916. godine u Rusiji.
Poručnik Lujo Lovrić govorio je o ovom događaju 1986. Tada je imao 90 godina. Prikazao je ideologiju jugoslovenske nacionalističke omladine sa početka XX veka u Hrvatskoj i Sloveniji, ali i bitku ove divizije u Dobrudži u Rumuniji,
sa Austrougarskom vojskom 1916. godine u kojoj je učestvovao i bio teško ranjen.
7000 DANA U SIBIRU
Karlo Štajner
Karlo Štajner, jedan od najpoznatijih zatočenika logora za političke kažnjenike u Sovjetskom Savezu,
autor je knjige „7000 dana u Sibiru”. Došao je kao austrijski komunista u Sovjetski Savez, 1932. godine. Tamo je zatvoren pod sumnjom da je špijun. Proveo je u sovjetskim logorima 7000 dana. Ostao je ubeđeni levičar do kraja života.
Solženjicinu je zamerao što je ideju komunizma prikazao kao strašilo. Sve to izgovorio je u svom domu u Zagrebu, u mikrofon, 1988. godine.
RUSKI EMIGRANTI U KRALJEVINI JUGOSLAVIJI
Georgije Jaroševič
Godina je 1918. Boljševička revolucija u Rusiji. Slama se ogromno carstvo
pred naletom boljševika. Ovo je spomenar na ruske emigrante prema dokumentarnoj radio-emisiji koja je snimljena 1998. godine u Beogradu sa supružnicima Jarošević koji su se, dvadesetih godina XX veka, doselili u Jugoslaviju.
ŽIVOTOPIS SALONSKOG KOMUNISTE
Nikola Pašić unuk
Advokat u Torontu, u Kanadi, Nikola Pašić, unuk Nikole Pašića, bio je pravi „salonski
komunista”. Njegov maternji jezik je grčki, ali je najbolje govorio na srpskom. Vaspitanje i obrazovanje Nikola je stekao u evropskim sredinama u kojima je boravio njegov očuh, diplomata Dragomir Kasidolac. U toku rata, Nikola je bio
pripadnik ravnogorskog pokreta.
NA RASKRSNICI - 1941 ~ Razgovori sa Staljinom u Moskvi 5. aprila 1941.
Dragoslav Đorđević
Dragoslav Đorđević, kapetan vojske
Kraljevine Jugoslavije, u svojoj doktorskoj disertaciji „Na raskrsnici - 1941”, štampanoj u Kanadi 1988. godine, objavio je razgovor sa Knezom Pavlom o događajima 25. i 27. marta 1941. godine, kao i sećanja pukovnika Žarka Popovića,
vojnog atašea Kraljevine Jugoslavije u Moskvi 1941, o razgovorima sa Staljinom.
BILO ME STID ŠTO OSTADOH ŽIV ~ Kragujevac, streljanje đaka 1941.
Tugomil Ujčić
Tugomil Ujčić, rodom iz Istre, bio je profesor Druge
muške realne gimnazije u Kragujevcu 1941. godine i svedok streljanja kragujevačkih đaka. Razgovor sa profesorom Ujčićem snimljen je u njegovom rodnom Pazinu, pred sam raspad Jugoslavije 1989. godine. Smatrao je da početak rata u Jugoslaviji
1941. nije razlog da napusti Kragujevac.
JEVREJIN U SOPOTU
Aleksandar Ajzinberg
Na sajtu „Arhiv Simić” Ajzinbergova priča nosi naziv „Životopis za film”. Prema detalju
iz varošice Sopot, blizu Beograda 1941. godine jedan srpski kvisling tražio je od dečaka, Jevrejina Aleksandra Ajzinberga i njegove majke, da mu ljube ruku. Njegova priča počinje od bombardovanja Beograda, 6. aprila 1941. godine.
TOLIKO SMO BILI SIROMAŠNI, DA SU NAS ZAOBILAZILI I ČETNICI I PARTIZANI
Miladin Mitrović
Profesor matematike, Miladin Mitrović ostaće
u sećanju ljubitelja šaha, kao najveći organizator jugoslovenskih šahovskih turnira. Ali Miladin ima svoju biografiju pre šaha i matematike. Bio je đak-pešak, više gladan nego sit. Rođen je u selu Trnava, između Natalinaca i Kragujevca,
u Šumadiji.
RATNO UŽICE DEČAKA KALETA
Aleksandar Kale Spasojević
„Nemački oficir izvadi paradni pojas i pokloni mi. Sa onom ešarpom u ruci, siđem
u grad. Vidim: izlozi polomljeni. Cela trgovačka čaršija iznela na trotoare svoju robu. Oči mi ostale na jednom perorezu. Sagnem se i uzmem onaj perorez.” Sećanja dečaka na okupaciju: Užička republika, četnici, sestra u zatvoru, partizani,
streljanja...
OD AUŠVICA DO „OSKARA”
Branko Lustig
Hrvatski i jugoslavenski filmski producent Branko Lustig dobitnik je dva „Oskara”, dva „Zlatna
globusa” i brojnih drugih nagrada. Ovo je priča o njegovom zatočeništvu u nacističkom logoru Aušvicu u koji je odveden kao dečak, 1942. godine. Nosio je broj A3317. Posle rata stekao je svetsku filmsku slavu.
LOŽAČ IZ AUŠVICA
Čeda Petrović
Partizana Čedu Petrovića Nemci su uhvatili na Kosovu 1943. i odveli u Aušvic. Posao mu je bio da logoraše,
otrovane u gasnim komorama, kolicima ubacuje u krematorijum. Godine 1945, kada je i on trebalo da bude spaljen, u logor su ušli sovjetski vojnici.
ENGLESKINJA U RUŠNJU
Lujza Rajner
Tokom bombardovanja Beograda, aprila 1944, sa mužem Stojanom Božićem izbegla je Lujza Rajner u selo
Rušanj, kraj Beograda. Ona je bila jedina državljanka Velike Britanije u Srbiji koju Nemci tokom rata nisu otkrili. Zvala se Meri Garido, udata Božić, književno ime Lujza Rajner. Njena knjiga „Žene u selu Rušanj” o životu seljanki
za vreme rata objav- ljena je u Londonu, 1957. godine.
BEČKI ROMAN, 1943.
Dr Vojin Bašičević
Ovo je saga o Bašičevićima. Sve se dešava tokom Drugog svetskog rata. Otac Ilija, zemljoradnik iz Šida,
i sinovi Dimitrije i Vojin prijav- ljuju se za dobrovoljni rad u Nemačkoj. Kompozicija voza sa radnicima sa teritorije Nezavisne države Hrvatske, kojoj je pripadao i Šid, 1943. godine zaustavlja se kratko na stanici u Beču. Tu priliku
koriste Ilija i sinovi da pobegnu iz voza. Ostaju u Beču. Dimitrije i Vojin se upisuju na Bečki univerzitet.
ČIKA PIJADE, ŠTA SAM JA?
Eva Nahir Panić
Eva Nahir udala se, pred Drugi svetski rat, za oficira Vojske Kralje- vine Jugoslavije Radeta Panića.
Za vreme okupacije, Eva i Rade Panić priključili su se partizanskom pokretu. Posle rata, tokom sukoba Tita i Staljina, Rade Panić je optužen da je “staljinista” da bi oktobra 1951. godine izvršio samoubistvo u zatvoru. Eva je odvedena
u logor na ostrvu Sveti Grgur.
KRALJICA INFORMBIROVSKOG BALA
Dragica Srzentić
Žena koja je u Moskvu odnela Titovo pismo sa istorijskim „ne” bila je Dragica Srzentić,
rodom iz Istre. Dragičina sećanja o ljudima i događajima u njenom životu koji su obeležili XX vek: zatvor u Albaniji; ostrvo Vis; spikerka nove Jugoslavije u BBC u Londonu; Beograd 1948. diplomatski kurir Titove Jugoslavije u Moskvi;
hapšenje u Beogradu, 1951, internacija u logor Stolac, u Hercegovini...
RADIO SLOBODNA JUGOSLAVIJA IZ BUKUREŠTA JAVLJA
Milan Petrović
Uprava državne bezbednosti u Beogradu, leta 1948, dobila je infor- maciju
da mladi pitomac Vojne akademije u Moskvi, Beograđanin Milan Petrović ima vezu sa ćerkom sovjetskog generala Timofeja Kornjejeva. Bio je to dovoljan povod da bude optužen za izdaju naroda. Pred odlukom: Goli otok ili bekstvo na istok
- Milan Petrović je preplivao Dunav kod Kladova. Imao je tada 23 godine.
TRAŽILI SU DA ŠPIJUNIRAM GOLUBA
Vera Dobrašinović
Ovo je priča iz pedesetih godina XX veka o ljubavi dvoje mladih, o vremenu kada
se u lični život Jugoslovena ubacivala Uprava državne bezbednosti. Udba nije proganjala samo ljude nenaklonjene Komunis- tičkoj partiji nego i one koji su joj bili verni do smrti. Reč je o Veri i Golubu Dobrašinoviću, kasnije jednom
od vodećih istraživača života i dela Vuka Karadžića.
„DJECO, PRIČAJTE NAŠKI”
Ranko Bugarski
Razgovor obiluje bogatstvom tema - od mirnog zajedničkog života u Sarajevu pre 1941, zatim u
danima okupacije, do savremenih rasprava o jeziku i pismu: Multikulturno okruženje; Kuća puna knjiga; Dva kućna jezika - „Svađajte se na engleskom”; Srpsko društvo i srpska kultura već više od jednog veka su temeljito dvopismeni.
DRNDAFON ARHITEKTE SA NADIMKOM ISUS
Predrag Ristić
Arhitekta Predrag Ristić poznat je našoj javnosti kao projektant mnogih crkava.
U ovoj priči se pojavljuje kao zanimljiv svedok svoje nenapisane istorije. Poznatiji po nadimku „Peđa Isus”, seća se pedesetih godina 20. veka, kada su se mnogi mladi ljudi, opozicija vladajućoj partiji, okupljali na njegovoj mansardi
u kući na Senjaku.
GITARA U RUKAMA LEONIDA ŠEJKE
Leonid Šejka
Predrag Ristić javlja 2010. godine da je pronašao traku sa glasom Leonida Šejke, jugoslovenskog
slikara i arhitekte. Tako je nastalo ovo zanimljivo sećanje na Šejku koji peva i prati sebe na gitari. Prava dragocenost, rekao je Peđa. Znao je za sajt „Arhiv Simić”, pa su te 2010. godine, u njegovom stanu, snimljena Ristićeva sećanja
na Šejku.
O SOBAMA U KOJIMA ŽIVE PISCI 283
Milo Lompar
Evo nekih tema o kojima je profesor Lompar govorio: Šta podrazumeva Duh moralista, Titoističko
iskustvo u filosofskom smislu traje do danas, Društvene laži poprimaju oblik rituala u kome umire društvo, O sobama u kojima žive pisci - Andrić i Crnjanski.
SLASVISTA U U ZATVORU ZBOG JUGOSLAVIJE
Gančo Savov
Gančo Savov, bugarski književnik, publicista i prevodilac, slavista i politički zatvorenik,
rođen je u gradu Perniku. Od 1974. do 1985. godine bio je u bugarskom zatvoru, osuđen na 18 godina pod optužbom za veleizdaju jer je bio u „kontaktu sa jugoslovenskom ambasadom” u Sofiji. Sve do 1989. godine, do kraja komunističkog
režima u Bugarskoj, bio je u izolaciji.
POLJAKINJA U BEOGRADU I NATRAG U POLJSKU, 1978.
Eva Vojćehovska
Priča ove Poljakinje, izgovorena sedamdesetih godina XX veka, dešavase
u vreme oštre političke podeljenosti sveta na Istočni i Zapadni blok. Ako se život u Jugoslaviji tog vremena uporedi sa stanjem u Poljskoj - Jugoslavija, je bila zemlja izobilja. Lepa Eva, asistentkinja univerziteta u Torunju, na skijanju
u Zakopanama upoznaje svog Beograđanina. Dolazi sa novim mužem u Beograd. Uslov je bio da dobije psa.
KONOBARICA RADA SA TITOVOM SLIKOM
Leskovac
Rada kelnerica ispričala je svoj život pred mikrofonom u kafani „Kod Joce”, 1980. godine.
Za sat priče, bila je gotova njena autobiografija: rodno selo kod Novog Pazara, udaja i školovanje, raspuštenica, bivši muž traži dete, kafanski gosti dele ljude na klase, Titove slike konobarice Rade.
POVLAČENJE VOJNIKA ČUBRILA
Boško Čubrilo
Prema Vikipediji, operacija „Oluja” je bila vojna akcija Republike Hrvatske, u avgustu 1995. godine.
Sa samoproglašene teritorije Republike Srpske krajine koju je zauzela hrvatska vojska izbeglo je oko 200.000 Srba. Boško Čubrilo, zemljoradnik, po dolasku u Beograd ispričao je priču o povlačenju iz Ravnih Kotara u vreme „Oluje”.
RAT NA RADIO-TALASIMA HRVATA I SRBA
Njujork, 1990.
Na radio-talasima u Njujorku, odvijao se „rat” posvađanih Srba i Hrvata. Na istoj
talasnoj dužini zakupili su oni vreme za svoje radio-časove. Tako su, jednom nedeljno, u razmaku od jednog sata, mogli da kažu preko radija šta misle jedni o drugima. Ovo se događalo u predvečerje raspada Jugoslavije, 1990/1991. godine.
ISTINA NIJE POLITIČKI UPOTREBLJIVA
Ljiljana Đurđić
Ako se na Guglu otkuca odrednica Ljiljana Đurđić, dobije se mnoštvo informacija
o ovoj beogradskoj književnici čije delo broji preko dvadesetak knjiga pesama, priča, eseja, raznih kolumni i prevoda. Ljiljana Đurđić bila je jedna iz grupe buntovnih žena koje su pokrenule časopis „Pro femina” posvećen ženskoj književnosti
i kulturi. Njena povest snimljena je 2003. godine.
DRAMA PESNIKA MILANA NIKOLIĆA
Vladimir Srebrov, kršteno ime Milan Nikolić
Lider građanske stranke iz Sarajeva, književnik Vladimir Srebrov
je na prevaru uhapšen i zadržan u zatvoru Kula, na Lukavici, 1992. Njega je osudio srpski Vojni sud u Han Pijesku na petogodišnju robiju sa motivaci- jom: vrbovanje građana Republike Srpske za služenje u neprijateljskoj vojsci. Pesnik
Milan Nikolić bio je pobornik mira i zajedničkog života u Bosni i Hercegovini. Njegovo umetničko ime bilo je Vladimir Srebrov. Ova priča je nastala u Mostaru 1996. godine.
ZRNO ŽELJE DA POBIJEDI DOBRO
Behdžet Mesihović
Profesora matematike Behdžeta Mesihovića zatvorili su Hrvati u Mostaru, 1993. godine. Svedočio
je o nedelima koja je hrvatska strana činila musli- manima. Behdžet pominje svog školskog druga Jadranka Prlića, inicijatora osnivanja logora u Hercegovini. Priča je snimljena u Mostaru, 1996. godine, i obiluje mnogim detaljima o ponašanju
ljudi tokom rata u Bosni i Hercegovini.
ŠAH - DANAK LJUBAVI
Milunka Lazarević
Milunka Lazarević je jedna od najpoznatijih jugoslovenskih šahistkinja. Imala je zanimljivu
biografiju: talentovana pesnikinja u vreme radnih akcija, kada se pevalo: „Kramp, lopata, pijuk i kolica, to je oruđe svakog omladinca”. Priprema za šahovsku Olimpijada u Dubrovniku; Bobi Fišer u Beogradu na „meču stoleća”; velemajstori
Gligorić, Vasja Pirc i Trifunović forsirani od države; Petrosjan, Talj i Botvilnik, šahisti za divljenje.
NEŠTO NIJE U REDU KOD NAS!
Borka Pavićević
Ovo izlaganje Borke Pavičević daje široku sliku vremena u kome smo živeli. Borka govori
o razlozima za otvaranje Centra za kulturnu dekontami- naciju. Naslov teksta „Nešto nije u redu kod nas” uzet je iz jedne Borkine rečenice koja simbolično oslikava naš politički i vremenski prostor.
STRAH JE BIO OGROMAN
Milena Dragićević Šešić
Ovaj zapis je emitovan kao polusatna dokumentarna radio-emisija 2003. godine,
u okviru serije „Govori da bih te video”. Radio-Beograda 2. Naslov ovog teksta „Strah je bio ogroman” uzet je iz jedne rečenice profesorke Šešić koja je govorila o vremenu svog odrastanja u socijali- stičkoj Jugoslaviji.
NEDOVOLJNO KVALITETAN SRBIN
Miša Brkić
„Bilo je proleće 1992, kad su mi neki važni ljudi rekli da nisam dovo- ljno kvalitetan Srbin i da
bih morao da vodim računa kako pišem svoje tekstove. Zasmetalo mi je to: nedovoljno kvalitetan Srbin. Morao sam da im kažem da sam rođen na Oplencu... To su bila ona čudna vremena, prelomne godine, rađala se jedna nova politička filozofija,
koja je posle mnogo koštala Srbiju...”
FOLKLORNI KIČ - KAMUFLIRANI NACIONALIZAM
Zoran Hristić
„Budućnost mora da ima svoju prošlost, svoje poreklo. A prošlost ili poreklo
ne može se zamisliti bez kulture sećanja, bez obrazovanja koje se shvata kao udeo u pamćenju... Postoji druga strana muzike, njena tamna medalja. Ta druga, tamna medalja muzike pratila me je celog života...”
KAD GLUMAC KROZ ISTORIJU HODA
Miroslav Žužić
Glumac, Pančevac Miroslav Žužić sa puno ljubavi i poštovanja kazivao je o Zoranu Petroviću,
slikaru i književniku u čijim komadima je igrao: „Bećarac”, „Pendžeri ravnice”, „Selo Sakule a u Banatu”. Žužić je sa radošću govorio o svom porodičnom krugu, koji se proširio nenadanim dolaskom maloga Keona Krisa Milivoja Hadžića,
rodom iz Gane.
ROK JE STIGAO U BEOGRAD
Muzička starinarnica
Emisija „Igranke naše mladosti - muzika naših ljubavi” snimljena je 1983. godine u Beogradu.
Govore ljudi koji Fsu učestvovali u velikoj i neponovljivoj životnoj radosti - igrankama: pevači Mile Lojpur, Ivanka Pavlović, Mile Luković, Duško Petrović, muzičari Spasa Milutinović, Vlatko Stanković, Igor Brajkovski, karikaturistkinja
Desa Glišić, novinar Nikola Nešković, zvezde estrade koje više nema...
MOŽE LI VIC DA POKRENE TV RADNJU
Nenad Ristić
Ristić je bio novinar, urednik i direktor RTS. Ljude sa kojima je sarađivao 40 godina opisao
je na duhovit način, bez ljutnje, dokumentarno. Svoju povest za ovu knjigu naslovio je „Vic kao pokretač TV radnje” - večernji TV dnevnik, čiji je bio urednik.
AVIONI I RADIO ZORANA MODLIJA
Zoran Modli
Modli, legendarni voditelj „Studija B”, ceo život je posvetio radiju kao mediju i, posebno,
profesionalnom pilotiranju. „Čovek iz svega u životu ponešto nauči, pa čak i iz onoga što mu se loše dogodi...” Zoran Modli je opisao i svoju nepriliku tokom sletanja malim poslovnim avionom na aerodrom na jadranskom ostrvu Brač, kada
se avion prevrnuo.
ESEJ O TOALET PAPIRU I KORONA
Lidija Antanasijević
Završna priča, pod naslovom „Esej o toalet papiru” oblikuje dešavanja na kraju
druge decenije 21. veka. Priča je nastala u Londonu u okviru serije razgovora pod nazivom „Protiv panike u vreme korone na putu oko sveta“ za sajt Audio i Foto arhiv SIMIĆ, marta i aprila 2020. godine.
Sajt
www.audioifotoarhiv.com
je nekomercijalan i spada
u domen nematerijalne
kulture.
Izdržava se od donacija.
Podržite ga.
Adresa urednika:
Dragoslav Simić
sicke41@gmail.com
| Autor sajta | Kratka biografija Dragoslava Simića, osnivača sajta www.audioifotoarhiv.com
sicke41@gmail.com 
 sajta
|
Pošaljite svoje utiske o ovoj strani na adresu urednika sajta: Dragoslav Simić, sicke41@gmail.com. Vaše pismo može biti objavljeno.
